Шаблон:ИЧ-Храм Светог Саве у Београду
Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм и представља највећу православну цркву на свијету која је у употреби. Налази се у општини Врачар, на источном дијелу Светосавског платоа. Планирано је да буде сједиште епископије и главни саборни храм Српске православне цркве. Посвећен је Светом Сави, оснивачу Српске православне цркве и једној од најзначајнијих личности у српској историји.
Саграђен је на претпостављеном мјесту гроба Светог Саве, гдје су спаљене његове мошти. Велики везир Коџа Синан-паша наредио је да се ковчег са Савиним моштима пренесе из манастира Милешева у Београд, гдје га је 1595. године ставио на ломачу и спалио. Међутим, тачно мјесто спаљивања није утврђено са сигурношћу. Идеја за изградњу Храма потекла је у 19. вијеку од стране Матије Бана. Одбор за изградњу храма, на челу са патријархом Варнавом, 1930. године, одабрао је архитекте Богдана Несторовића и Александра Дерока којима ће бити повјерена израда пројекта. Одлука је донијета након другог одржаног конкурса, у раздобљу од 1926. до 1927. године. На овом новом конкурсу, на којем се нису додијељивале прва и трећа награда, Несторовић је добио награду за друго мјесто, а затим је касније одлучено да му се у изради пројекта придружи и Дероко. Одлука је сматрана изненађујућом и подстакла је велику јавну дебату у тадашњој Југославији. Нови планирани изглед храма одступао је од смјерница конкурса које су издате 1926. године и храм је требало да по димензијама и архитектури реплицира Аја Софију. Камен темељац је положен 1935. године. а екстеријер храма је завршен 2004. године. Од тада до данас изводе се радови на уређењу ентеријера. Живописање средишњег дијела храма изведено је у техници мозаика, за шта је била заслужна Руска академија умјетности, а оно је трајало од 2016. до 2020. године.