Часов Јар

С Википедије, слободне енциклопедије
Часов Јар
рус. Часов Яр
укр. Часів Яр
Стадион Аванхард, 2017.
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Украјина
ОбластДоњецка област
Становништво
Становништво‍
 — 2020.12.550
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Часов Јар на карти Украјине
Часов Јар
Часов Јар
Часов Јар на карти Украјине
Остали подаци
ГрадоначелникСергеј Чаус

Часов Јар ( укр. Часів Яр , рус. Часов Яр) је градић у Бахмутском округу, Доњецка област, Украјина. Налази се 10 км западно од Бахмута[1] и центар је градске заједнице Часов Јар. У јануару 2022. имао је 12.250 становника.[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на споју канала Северни Доњецк - Донбас и железничке пруге Краматорск - Бахмут, 18 км западно од окружног центра Бахмут, 81 км од регионалног центра Доњецка и 674 км од Кијева. Површина града је валовита. Просечна температура у јануару је -6,4°, у јулу +21,9°. Ниво просечних годишњих падавина прелази 500 мм.[3][4]

Историја[уреди | уреди извор]

Рани развој[уреди | уреди извор]

Часов Јар као значајно насеље може се пратити још од 1876. године када је руски племић основао ватросталну локацију за обраду локалне глине која је у изобиљу у том подручју. Првобитно познато као Хрузке или Плесхцхеиеве, насеље је расло упоредо са индустријом глине. Ове индустрије су играле кључну улогу у економском расту региона, привлачећи насељенике и раднике у то подручје. [5]

Пре и после Другог светског рата[уреди | уреди извор]

Часов Јар је стекао статус совјетског града 1938. након совјетског пописа 1937. године, што је представљало значајну прекретницу у његовом развоју. [6] [7] Током Другог светског рата, од октобра 1941. до септембра 1943. године, град су окупирале трупе Осовине . Касније је почела обнова града. Производња глине је модернизована након рата и развијена су нова постројења за електронику, метале и традиционалне производе од глине ( ватростални материјали) . За време совјетског периода у Часовом Јару су биле четири средње школе, две седмогодишње школе, школа ФЗО, два двора културе, 14 библиотека, четири клуба и два стадиона . [8]

У јануару 1989. године становништво је износило 19.804 становника, а основу привреде чинило је вађење ватросталне глине и производња ватросталних производа. [9]

Инвазија Русије на Украјину[уреди | уреди извор]

Непосредно пре руске инвазије на Украјину, цивилни градоначелник града је побегао. Уместо њега, украјински војни званичници успоставили су ванредно стање под војно-цивилном управом Часов Јар коју води 42-годишњи Сергеј Чаус. [10] Иако неизабран, мештани га незванично називају градоначелником. Чаус је позвао грађане да евакуишу град, али је био саосећајан са онима који су остали, рекавши да „не желе да напусте град у коме су рођени“. [11]

Дана 9. јула 2022, руски ракетни удари на град уништили су железничку станицу [12] и делимично уништили стамбену зграду. [13] Истог дана, у ракетном удару на стамбену област погинуло је најмање 48 људи. [14] [15] [16]

Након губитка Соледара 16. јануара 2023. и пада Клишчијевке 20. јануара, Часов Јар је постао кључни центар украјинске одбране на Доњецком фронту, пошто је постао једини пут за украјинске трупе и снабдевање у и из опкољеног града Бахмута . [17] [18] [19]

Град је деловао као позиција за прегруписавање, где су украјинске трупе ротирали у и из Бахмута, дајући им времена за одмор и снабдевање. Од предратног становништва од 15.000, до марта 2023. године у граду је остало само око 1.500 становника. [20] Преостали грађани углавном живе у подрумима изгорелих зграда. Више нема продавница, а становништво се ослања на спољну хуманитарну помоћ да би преживело. [21] Већина помоћи која је послата граду дошла је од УН-овог ОСНА, а велики конвој за снабдевање стигао је у град 10. марта 2023. [22]

Срушена стамбена зграда након ракетног удара

Након што су руске снаге заузеле све значајне области Бахмута, Часов Јар је постао утврђена предња артиљеријска база, подржавајући украјинске снаге у њиховим бочним нападима и гранатирајући руске снаге у самом Бахмуту. [23] Од августа 2023. у остацима Часов Јара живело је нешто више од 1.000 цивила, који су постали мање зависни од хуманитарне помоћи пошто су им пролеће и лето омогућили да одржавају баште за производе. [24] [25] Гувернер Доњецке области Павло Кириленко известио је да је град погођен руском касетном муницијом 23. јула. [26]

Руске снаге су прво почеле офанзиву ка Часовом Јару 26. децембра. [27] Русија је наставила копнену офанзиву ка Часов Јару почевши од 3. јануара 2024. године, рекао је новопроглашени главнокомандујући Оружаних снага Украјине Олександр Сирски . Сирски је известио да су руске снаге извеле велику офанзиву северно од града, у близини села Бохданивка . [28] Од преосталих 800, углавном старијих становника града, скоро сви су изјавили да би се евакуисали са украјинским снагама ако би насеље изгубиле руске снаге. [29]

Економија[уреди | уреди извор]

Привреда Часовог Јара је изграђена од вађења ватросталне глине и производње ватросталних производа. [30]

Транспорт[уреди | уреди извор]

У граду је постојала једна железничка станица, која је уништена 9. јула 2022. током руске инвазије на Украјину. [31] [32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Christmas in a Bomb Shelter for Orthodox Ukrainians”. Agence France-Presse. 9. 1. 2023. Приступљено 19. 2. 2023 — преко Kyiv Post. 
  2. ^ „Чисельність наявного населення України на 1 січня 2022” [Number of Present Population of Ukraine, as of January 1, 2022] (PDF) (на језику: украјински и енглески). Kyiv: State Statistics Service of Ukraine. 
  3. ^ Часів Яр. // Географічна енциклопедія України. Том 3: П-Я. 1993 / редкол.: О. М. Маринич (відпов. ред.) та ін. – Київ: "Українська енциклопедія" ім. М. П. Бажана, 1993.
  4. ^ „Часів Яр // Малі міста України. Донецька область : бібліогр. покажч. / М-во регіон. розвитку, буд-ва та житл.-комун. госп-ва України, Держ. наук. архітектур.-буд. б-ка ім. В. Г. Заболотного; уклад.: Д. О. Мироненко, С. М. Кайнова, О. В. Углова ; редкол.: Г. А. Войцехівська (відп. ред.) (та ін.) ; наук. консультант В. І. Дмитрук. - Київ: ДНАББ ім. В. Г. Заболотного, 2017.”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2020. г. Приступљено 11. 7. 2022. 
  5. ^ Luk'yanov, V.B.. (2001). Refractory plant in Chasov-Yar. 35-38.
  6. ^ Часов Яр // Большой энциклопедический словарь (в 2-х тт.). / редколл., гл. ред. А. М. Прохоров. том 2. М., "Советская энциклопедия", 1991. стр.626
  7. ^ „Часов Яр”. ru. 2000. 
  8. ^ Часов Яр // Большая Советская Энциклопедия. / редколл., гл. ред. Б. А. Введенский. 2-е изд. том 47. М., Государственное научное издательство «Большая Советская энциклопедия», 1957. стр.57
  9. ^ Часов Яр // Большой энциклопедический словарь (в 2-х тт.). / редколл., гл. ред. А. М. Прохоров. том 2. М., "Советская энциклопедия", 1991. стр.626
  10. ^ Nazarova, Anna (2023-12-15). „Сергій Чаус — декларація: скільки заробив голова Часового Яру за 2022 рік” [Serhiy Chaus - declaration: how much did the chairman of Chasiv Yar earn in 2022]. freeradio.com.ua (на језику: украјински). Приступљено 2024-03-02. 
  11. ^ Engel, Richard; Smith, Marc; Smith, Patrick (2023-02-18). „A new life, a death and an escape: Three hours in the line of Russian fire”. NBC News. Приступљено 19. 4. 2023. 
  12. ^ „Russian strikes on Donetsk region: a man taken from under the rubble, and a railway station burned down”. Ukrainska Pravda. 2022-07-09. 
  13. ^ Voitenko, Anna (2022-07-10). „Russian rockets hit apartment block, killing at least 15”. Reuters. Архивирано из оригинала 2022-07-10. г. 
  14. ^ „Під завалами в Часовому Яру знайшли ще одну людину: загиблих уже 48”. РБК-Украина (на језику: украјински). Приступљено 2022-07-13. 
  15. ^ „48 человек, в том числе ребенок, погибли при обрушении пятиэтажки после ракетного обстрела в городе Часов Яр” [48 people, including a child, died when a five-storey building collapsed after a rocket attack in the town of Chasov Yar.]. bbc.com (на језику: руски). BBC News | Russian Service. 2022-07-13. Приступљено 2022-07-13. 
  16. ^ Hunder, Max (2022-07-12). „Emergency services: Death toll from collapsed Donbas apartment block rises to 43”. Reuters. Приступљено 2022-07-12. 
  17. ^ „Russia Pours Fighters Into Battle for Bakhmut”. The New York Times. 1. 2. 2023. 
  18. ^ Guerin, Orla (8. 2. 2023). „Ukraine war: Borrowed time for Bakhmut as Russians close in”. BBC News. Government of the United Kingdom. Приступљено 10. 2. 2023. 
  19. ^ Engel, Richard (9. 2. 2023). „Ukraine's defiant city struggles to hold out as Russia pushes for a bloody victory”. CBS News. Paramount Global. Приступљено 10. 2. 2023. 
  20. ^ „Bloodied And Muddied: Ukrainian Troops Fighting For Bakhmut Regroup In Chasiv Yar”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 9. 3. 2023. Приступљено 29. 3. 2023. 
  21. ^ Williamson, Hunter (27. 3. 2023). „How Many People Will Be Left in Chasiv Yar?”. whowhatwhy.org. Приступљено 29. 3. 2023. 
  22. ^ „Ukraine: UN aid trucks reach frontline town of Chasiv Yar”. United Nations. 10. 3. 2023. Приступљено 29. 3. 2023. 
  23. ^ Osborn, Andrew. „Explainer: How important is Wagner's claimed capture of Bakhmut?”. Reuters. Приступљено 6. 8. 2023. 
  24. ^ Davies, Guy; Longman, James; Pshemyskiy, Oleksiy; Kaminski, Kuba. „Life in Chasiv Yar: The Ukrainian town in the Russian firing line”. WJBD-FM. ABC. Приступљено 6. 8. 2023. 
  25. ^ de Vega, Luis (26. 6. 2023). „Life in Chasiv Yar, the prelude to Bakhmut's hell”. El País. Приступљено 6. 8. 2023. 
  26. ^ Khrebet, Alexander (23. 7. 2023). „Governor: Aid center in Donetsk Oblast hit by Russian cluster munitions”. Kyiv Independent. Yahoo! News. Приступљено 6. 8. 2023. 
  27. ^ Устяхина, Валентина (2023-12-27). „Срочно! Битва за Часов Яр началась: ВСУ на последнем издыхании”. 19rusinfo.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-03-21. 
  28. ^ „Russians push toward Chasiv Yar as fighting ongoing in east, says Ukrainian general”. The New Voice of Ukraine. Приступљено 18. 2. 2024. 
  29. ^ Prodayvoda, Oleksiy (29. 12. 2023). „Residents Endure Constant Shelling As Russian Forces Zero In On Frontline Chasiv Yar”. Radio Free Europe. Приступљено 18. 2. 2024. 
  30. ^ „Часов Яр”. ru. 2000. 
  31. ^ „Russian strikes on Donetsk region: a man taken from under the rubble, and a railway station burned down”. Ukrainska Pravda. 2022-07-09. 
  32. ^ Часов Яр // Большая Советская Энциклопедия. / редколл., гл. ред. Б. А. Введенский. 2-е изд. том 47. М., Государственное научное издательство «Большая Советская энциклопедия», 1957. стр.57
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Часов_Јар&oldid=27775500”