Илоци
| Tattao nga Iloko | |
|---|---|
 Географска дистрибуција народа Илокано | |
| Укупна популација | |
| око 10,3 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Филипини | 9.896.180 |
 САД | 371.780 |
 Канада | 22.450 |
 Гуам | 3.500 |
| Језици | |
| Илокано језик, тагалог, енглески језик | |
| Религија | |
| углавном католицизам[1][2] | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали аустронезијски народи | |
Илоци, познатији и као Илокано, су аустронезијски народ. На Филипинима чине око 9,8% укупног становништва па су према томе трећи народ по бројности, после Тагала (28,1%) и Себуано (13,1%). Углавном настањују регион Илокос на северозападу Лузона. На Филипинима их има око 9.896.180.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Не постоји сагласност о пореклу имена овог народа, али верује се да термин Илокано потиче од речи Илоко, конјугације речи I (значи са) и look (са значењем залив, што буквално значи људи залива.
Етничка домовина[уреди | уреди извор]
Илокандија се сматра традиционалном домовином овог народа. Осим на западним подручјима северног Лузона, Илокандија се највише ширила према долини Кагајан и нешто касније према централном Лузону.
Демографија[уреди | уреди извор]
Процењује се да има укупно 10,3 милиона Илока широм света. Неки Илоци су кордиљеранске крви.
Језик[уреди | уреди извор]
Многи Илоци су говорници језика илокано, који припада малајско-полинежанској групи аустронезијске породице језика. Међу њима су заступљени језици тагалог, који је такође аустронезијски језик, као и енглески, који спада у германску групу индоевропске породице језика.
Религија[уреди | уреди извор]
Илоци углавном припадају римокатоличкој вери, али мањим делом исповедају протестантизам, анимизам, ислам и будизам.[1][2][3]
Дијаспора[уреди | уреди извор]
Исељење Илока из својих првобитних станишта почиње у раном 20. веку. Од 1903. више од 290.000 Илочана су населили Централни Лузон, долину Кагајан и Манилу. Више од 180.000 њих настањују Пангасинан, Тарлак и област Нуева Екија. Око 50.000 су населили долину Кајаган, око половине те популације (25.000) живела је у Изабели.
Илочка дијаспора се наставља 1906. године и насељавају САД, нарочито Хаваје и Калифорнију. Највећи број њих су билингвални са језиком тагалог. Многи од Американаца филипинског порекла су илочког порекла. Процењује се да на Хавајима чине 85% свих Филипинаца.[4]
Процењује се да изван Филипина има око 400.000 Илока.
Историја[уреди | уреди извор]
У периоду између 2. и 3. века пре нове ере[5] миграција говорника аустронежанских језика са Борнеа завршава се да обалама северозападног Лузона. Они су били најновији од три таласа миграције на подручје Филипина познатијих и као Малајци. Пре него што су ови народи населили подручје Филипина, настањеници северозападног Лузона су били другачији аустронежански народи, од којих су настали народи попут Иснег, Тингван, Калинга, Бонток, као и друга племена колективно познатија као Ифугао. Пре него што је стигао народ Ифугао живели су негритоси (или црнчићи).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б "Ilokanos." Junior Worldmark Encyclopedia of World Cultures. The Gale Group, Inc. 1999. Приступљено December 10, 2009.
- ^ а б Ilocano in Philippines/Religion
- ^ „UCLA Language Materials Project”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2010. г. Приступљено 28. 9. 2012.
- ^ Uhm Center For Philippine Studies Архивирано 2007-08-09 на сајту Wayback Machine
- ^ Nydegger, William F; Nydegger, Corinne (1966). Tarong an Ilocos Barrio in the Philippines. стр. 2. ISBN 978-0-520-00157-2.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
