Никола Видовић — разлика између измена

никола видовић
никола видовић
	Никола Видовић
Лични подаци
Датум рођења	28. март 1917.
Место рођења	Стипан, код Вргинмоста, Аустроугарска
Датум смрти	15. јун 2000. (83 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 — 1964.
Чин	генерал-потпуковник
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 26. мај 2024. у 20:42

Никола Видовић (Стипан, код Вргинмоста, 28. март 1917 — Београд, 15. јун 2000), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 28. марта 1917. године у селу Стипану код Вргинмоста. Био је у периоду од 1936. до 1938. браварски помоћник у Загребу. Тада иде на одслужење војног рока, а после одслужења 1939. године, запошљава се у Војно-техничком заводу у Крагујевцу, где ради до априла 1941. године.

Одмах се послије окупације Краљевина Југославије, враћа на Кордун. Ту се укључује у рад партијске организације на припреми народа на устанак. Ради на прикупљању оружја, а врло брзо и на организацији првих партизанских одреда.

Заједно са Милом Кличковићем, 23. јула 1941. године, учествује у првој партизанској акцији на Кордуну, и том приликом убија једног усташу и заробљава два карабинијера. Убрзо организује партизански одред Стипан, који у свом саставу има 25 бораца. Са својим одредом, 13. августа 1941. године, напада у селу Лукинићи усташку посаду, и у том нападу бива рањен. Пошто број бораца расте, Никола ускоро командује четом, а у октобру месецу постаје командир Четвртог батаљона Првог кордунашког партизанског одреда. Децембра 1941. године његов батаљон је у десетодневним борбама имао кључну улогу у спасавању и повлачењу око 15.000 жена, деце и стараца на ослобођену територију у унутрашњост Петрове горе.

20. августа 1942. године, Никола је командант Прве кордунашке бригаде. По наређењу Главног штаба НОВ и ПО Хрватске, бригада је 20. августа кренула на специјални задатак на подручју Жумберка, да шири Народноослободилачки покрет са Кордуна у друге крајеве. 26. августа, напали су логор Јастребарско и при томе ослободили и спасили 727 деце са Козаре, Кордуна и Баније.

22. септембра 1942. године, ова бригада дочекује италијанску колону и потпуно је уништава, убивши 120 италијанских војника. За овај војни подухват, бригада и њен командант добили су признање од Главног штаба Хрватске. Никола даље, са својом бригадом, води непрекидне борбе и после борбе за ослобођење Бихаћа одлази на десетодневни официрски војни курс. 5. децембра 1942. године, формирана је Петнаеста партизанска бригада, а Никола постаје њен командант. Са овом бригадом прошао је многе борбе у четвртој непријатељској офанзиви, и за успехе које је остварила у овој офанзиви, бригада је проглашена је ударном, а њен командант је поново похваљен од штаба Четвртог корпуса НОВЈ.

Јануара 1944. године, Никола је оперативни официр Осме кордунашке ударне дивизије. У пролеће 1944. године, постављен је за команданта Друге бригаде Осме кордунашке дивизије, а затим постаје командант првог кордунашког партизанског подручја до 9. маја 1945. године, када је постављен за управника Војно-техничког завода у Сарајеву.

У току рата био је и члан Котарског комитета КП Хрватске за Вргинмост, члан Котарског народноослободилачког одбора за Вргинмост, члан окружног Народноослободилачког одбора за Кордун, већник Првог, Другог и Трећег засједања ЗАВНОХ-а и већник Другог засједања АВНОЈ-а.

После рата, Никола је начелник Персоналне управе Друге, а затим и Прве армије, начелник одељења Генералштаба ЈНА и помоћник команданта Подручја за позадину. Године 1945. био је савезни посланик за Вргинмост, члан председништва СУБНОР-а. Имао је чин генерал-потпуковника.

Преминуо је 15. јуна 2000. године и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година, 764. стр.
Војна енциклопедија (књига десета), Београд 1975. година
Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 | датум_рођења = {{датум рођења|1917|3|28}}
 | место_рођења =[[Стипан]], код [[Вргинмост]]а
-| држава_рођења ={{застава|Аустроугарска}}
+| држава_рођења =[[Аустроугарска]]
 | датум_смрти = {{Датум смрти|2000|6|15|1917|3|28}}
-| место_смрти =[[Београд]], {{зас|Србија|1992}} [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]
+| место_смрти =[[Београд]], [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]
-| држава_смрти ={{застава|СР Југославија}}
+| држава_смрти = [[СР Југославија]]
 |професија=војно лице
 |чин=[[генерал-потпуковник]]
@@ Ред 28: / Ред 28: @@
 == Биографија ==
-Рођен је [[28. март]]а [[1917]]. године у селу [[Стипан]]у код [[Вргинмост]]а. Био је у периоду од [[1936]]. до [[1938]]. браварски помоћник у [[Загреб]]у. Тада иде на одслужење војног рока, а послије одслужења [[1939]]. године, запошљава се у Војно-техничком заводу у [[Крагујевац|Крагујевцу]], гдје ради до априла [[1941]]. године.
+Рођен је [[28. март]]а [[1917]]. године у селу [[Стипан]]у код [[Вргинмост]]а. Био је у периоду од [[1936]]. до [[1938]]. браварски помоћник у [[Загреб]]у. Тада иде на одслужење војног рока, а после одслужења [[1939]]. године, запошљава се у Војно-техничком заводу у [[Крагујевац|Крагујевцу]], где ради до априла [[1941]]. године.
 Одмах се послије окупације [[Краљевина Југославија|Краљевина Југославије]], враћа на [[Кордун]]. Ту се укључује у рад партијске организације на припреми народа на устанак. Ради на прикупљању оружја, а врло брзо и на организацији првих партизанских одреда.
-Заједно са [[Мило Кличковић|Милом Кличковићем]], [[23. јул]]а [[1941]]. године, учествује у првој партизанској акцији на Кордуну, и том приликом убија једног [[Усташка војница|усташу]] и заробљава два карабинијера. Убрзо организује партизански одред Стипан, који у свом саставу има 25 бораца. Са својим одредом, [[13. август]]а [[1941]]. године, напада у селу [[Лукинићи]] усташку посаду, и у том нападу бива рањен. Пошто број бораца расте, Никола ускоро командује четом, а у октобру мјесецу постаје командир Четвртог батаљона Првог кордунашког партизанског одреда. Децембра 1941. године његов батаљон је у десетодневним борбама имао кључну улогу у спасавању и повлачењу око 15.000 жена, дјеце и стараца на ослобођену територију у унутрашњост [[Петрова гора|Петрове горе]].
+Заједно са [[Мило Кличковић|Милом Кличковићем]], [[23. јул]]а [[1941]]. године, учествује у првој партизанској акцији на Кордуну, и том приликом убија једног [[Усташка војница|усташу]] и заробљава два карабинијера. Убрзо организује партизански одред Стипан, који у свом саставу има 25 бораца. Са својим одредом, [[13. август]]а [[1941]]. године, напада у селу [[Лукинићи]] усташку посаду, и у том нападу бива рањен. Пошто број бораца расте, Никола ускоро командује четом, а у октобру месецу постаје командир Четвртог батаљона Првог кордунашког партизанског одреда. Децембра 1941. године његов батаљон је у десетодневним борбама имао кључну улогу у спасавању и повлачењу око 15.000 жена, деце и стараца на ослобођену територију у унутрашњост [[Петрова гора|Петрове горе]].
-[[20. август]]а [[1942]]. године, Никола је командант [[Четврта кордунашка ударна бригада|Прве кордунашке бригаде]]. По наређењу [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОВ и ПО Хрватске]], бригада је [[20. август]]а кренула на специјални задатак на подручју [[Жумберак|Жумберка]], да шири [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] са Кордуна у друге крајеве. [[26. август]]а, напали су [[логор Јастребарско]] и при томе ослободили и спасили 727 дјеце са [[Козара|Козаре]], [[Кордун]]а и [[Банија|Баније]].
+[[20. август]]а [[1942]]. године, Никола је командант [[Четврта кордунашка ударна бригада|Прве кордунашке бригаде]]. По наређењу [[Главни штаб НОВ и ПО Хрватске|Главног штаба НОВ и ПО Хрватске]], бригада је [[20. август]]а кренула на специјални задатак на подручју [[Жумберак|Жумберка]], да шири [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] са Кордуна у друге крајеве. [[26. август]]а, напали су [[логор Јастребарско]] и при томе ослободили и спасили 727 деце са [[Козара|Козаре]], [[Кордун]]а и [[Банија|Баније]].
-[[22. септембар|22. септембра]] [[1942]]. године, ова бригада дочекује [[италија]]нску колону и потпуно је уништава, убивши 120 италијанских војника. За овај војни подухват, бригада и њен командант добили су признање од Главног штаба Хрватске. Никола даље, са својом бригадом, води непрекидне борбе и послије [[бихаћка операција 1942.|борбе за ослобођење Бихаћа]] одлази на десетодневни официрски војни курс. [[5. децембар|5. децембра]] [[1942]]. године, формирана је Петнаеста партизанска бригада, а Никола постаје њен командант. Са овом бригадом прошао је многе борбе у [[Четврта непријатељска офанзива|четвртој непријатељској офанзиви]], и за успјехе које је остварила у овој офанзиви, бригада је проглашена је ударном, а њен командант је поново похваљен од штаба [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог корпуса НОВЈ]].
+[[22. септембар|22. септембра]] [[1942]]. године, ова бригада дочекује [[италија]]нску колону и потпуно је уништава, убивши 120 италијанских војника. За овај војни подухват, бригада и њен командант добили су признање од Главног штаба Хрватске. Никола даље, са својом бригадом, води непрекидне борбе и после [[бихаћка операција 1942.|борбе за ослобођење Бихаћа]] одлази на десетодневни официрски војни курс. [[5. децембар|5. децембра]] [[1942]]. године, формирана је Петнаеста партизанска бригада, а Никола постаје њен командант. Са овом бригадом прошао је многе борбе у [[Четврта непријатељска офанзива|четвртој непријатељској офанзиви]], и за успехе које је остварила у овој офанзиви, бригада је проглашена је ударном, а њен командант је поново похваљен од штаба [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Четвртог корпуса НОВЈ]].
-Јануара [[1944]]. године, Никола је оперативни официр [[8. кордунашка дивизија НОВЈ|Осме кордунашке ударне дивизије]]. У прољеће [[1944]]. године, постављен је за команданта Друге бригаде Осме кордунашке дивизије, а затим постаје командант првог кордунашког партизанског подручја до [[9. мај]]а [[1945]]. године, када је постављен за управника Војно-техничког завода у [[Сарајево|Сарајеву]].
+Јануара [[1944]]. године, Никола је оперативни официр [[8. кордунашка дивизија НОВЈ|Осме кордунашке ударне дивизије]]. У пролеће [[1944]]. године, постављен је за команданта Друге бригаде Осме кордунашке дивизије, а затим постаје командант првог кордунашког партизанског подручја до [[9. мај]]а [[1945]]. године, када је постављен за управника Војно-техничког завода у [[Сарајево|Сарајеву]].
-У току рата био је и члан Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за [[Вргинмост]], члан Котарског народноослободилачког одбора за Вргинмост, члан окружног Народноослободилачког одбора за Кордун, већник Првог, Другог и Трећег засједања [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а и вијећник [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог засједања]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а.
+У току рата био је и члан Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КП Хрватске]] за [[Вргинмост]], члан Котарског народноослободилачког одбора за Вргинмост, члан окружног Народноослободилачког одбора за Кордун, већник Првог, Другог и Трећег засједања [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а и већник [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог засједања]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а.
-Послије рата, Никола је начелник Персоналне управе Друге, а затим и [[Прва југословенска армија|Прве армије]], начелник одјељења Генералштаба [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и помоћник команданта Подручја за позадину. Године [[1945]]. био је савезни посланик за Вргинмост, члан предсједништва [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а. Имао је чин [[генерал-потпуковник]]а.
+После рата, Никола је начелник Персоналне управе Друге, а затим и [[Прва југословенска армија|Прве армије]], начелник одељења Генералштаба [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и помоћник команданта Подручја за позадину. Године [[1945]]. био је савезни посланик за Вргинмост, члан председништва [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а. Имао је чин [[генерал-потпуковник]]а.
-Умро је [[15. јун]]а [[2000]]. године и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.
+Преминуо је [[15. јун]]а [[2000]]. године и сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у.
 Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године.
 == Литература ==
+* ''Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година, 764. стр.
-{{портал|НОБ}}
-* ''Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година, 764. стр.
 * ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига десета), Београд 1975. година
 * {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher=  Младост|location= Београд|id= }}
 {{Народни хероји-Кордун}}
+{{нормативна контрола}}
+{{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
 {{DEFAULTSORT:Видовић, Никола}}
 [[Категорија:Рођени 1917.]]
 [[Категорија:Умрли 2000.]]
@@ Ред 70: / Ред 70: @@
 [[Категорија:Већници АВНОЈ-а]]
 [[Категорија:Сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду]]
+[[Категорија:Посланици Народне скупштине ФНРЈ (први сазив)]]
+[[Категорија:Официри НОВЈ]]
+[[Категорија:Већници ЗАВНОХ-а]]