Вукова реформа
Вукова реформа је била реформа српске ћириле у 19. веку, у складу са начелом "једно слово - један глас" и "пиши као што говориш, читај као што је написано".
18. век Срби су дочекали са два језичка израза: српскословенским и народним језиком. Српска православна црква добила је посебан језички израз с обзиром на тадашњи положај Срба у јужној Угарској – славеносрпски језик.
У другој половини 18. века, у складу са захтевима новог времена, са епохом просвећености која се приближавала, неразумљивост славеносрпски језик, посебно у текстовима са световном садржином, условила је настанак славеносрпског језика. Са употребом славеносрпског језика у последњим деценијама XVIII века осећала се све више потреба прилагођавања ћирилице особинама српског језика. [1]
Вукова реформа је почела 1814. и завршила 1868. године. [2]
