Berlinski zbornik
Berlinski zbornik je srednjevekovni rukopis s kraja 13. i početka 14. veka. Rukopis ima mešoviti sadržaj, dominiraju apokrifi i fikcija.
Najznačajniji delova Berlinskog zbornika su:
- rađanje Isusa i istorija o Nasonu i njegovom sinu,
- priča o izabiranju Isusa za sveštenika,
- priča o Longinu i ciklus o caru Avgaru,
- raspeće Isusa na krstu.
Rukopis se čuva u Berlinskoj državnoj biblioteci pod brojem 48, pa otuda i naziv [1]. Otkrio ga je i objavio Vuk Karadžić u beleškama na 135 pergamentnih listova (četvrtina). Posle njega, Vatroslav Jagić je otkrio još jedan primerak rukopisa, koji se danas čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu u zbirci Aleksandra Hilferdinga na broju 42 [2].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ https://www.ziereis-faksimiles.de/faksimiles/berlinski-sbornig Ziereis Faksimiles Berlinski Sbornig
- ^ Turilov A. A. Berlinskiй sbornik // Pravoslavnaя эnciklopediя. — M., 2002. — T. IV : «Afanasiй — Bessmertie». — S. 665. — 752 s. — 39 000 эkz. — ISBN 5-89572-009-9
