Војводина

Аутономна Покрајина Војводина
Аутономна Покрајина Војводина

(Детаљи) (Детаљи)
(Детаљи) (Детаљи)
	Мапа Војводине која показује њену позицију у Србији
Службени језици	Српски Мађарски Словачки Хрватски Румунски Русински
Површина  – тотална површина  – % воде	28,500 км²  н/и
Службена писма	Ћирилица Латиница
Административни центар	Нови Сад
Председник Извршног Већа АПВ	Игор Мировић (СНС)
Председник Скупштине АПВ	Иштван Пастор (Савез војвођанских Мађара)
Валута	Динар (100 пара)
Временска зона	УТЦ +1

Војводина (службено Аутономна Покрајина Војводина), аутономна покрајина у саставу Србије; обухвата 21 614 км² или 27,9 % територије Србије. Главни град је Нови Сад. Лежи у југоисточном делу Панонске низије. Реке Дунав, Сава и Тиса деле ју на Банат, Бачку и Срем. Војводина је 2011. имала 1 931 809 становника. Административно је подељена на покрајинске управне округе (са седиштима): Севернобачки (Суботица), Западнобачки (Сомбор), Јужнобачки (Нови Сад), Севернобанатски (Кикинда), Средњобанатски (Зрењанин), Јужнобанатски (Панчево) и Сремски округ (Сремска Митровица).

Светозар Милетић адвокат, градоначелник Новог Сада и један од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустро - Угарској друге половине XIX века

Мапа Војводине

Војводина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином. Јужна граница Војводине је административна граница према Централној Србији, коју већим делом чине реке Дунав и Сава.

Највиши правни акт АПВ је Статут покрајине (изнад којег су Устав РС и Уставна повеља СЦГ). Највише законодавно тело је Скупштина, у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије АПВ и у којој су равноправни сви службени језици. Највише тело извршне власти је Извршно Веће на чијем је челу Председник IV, и које представља владу АПВ коју чине секретари.

АП Војводина је чланица Савета европских регија при парламенту ЕУ, као прва, а засада и једина, регија која је постала чланица, а да матична држава није у том тренутку била члан ЕУ или Савета Европе. Такође, суоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав-Кереш-Мориш-Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из Мађарске и Румуније, и чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју.

У Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: српски (ћирилично писмо уз могућност употребе латиничног), мађарска латиница, словачка латиница, хрватска латиница, румунска латиница и русинска ћирилица. Извршно Веће АПВ је оснивач и издавач новина на службеним језицима и то: Дневник на српском језику и Магyар Сзó (Мађарска реч) на мађарском су дневне новине, а недељници су Хрватска ријеч (Хрватска реч - хрватски), Хлас Ľуду (Глас народа - словачки), Либертатеа (Слобода - румунски) и Руске слово(Русинска реч - русински).

У Војводини, поред Срба, живи преко 25 националних или етничких заједница, које, све заједно, чине око 35% војвођанског становништва.

Према попису становништва из 2002 године, етнички састав становништва Војводине био је следећи: Срби (65,05%), Мађари (14,28%), Словаци (2,79%), Хрвати (2,78%), неизјашњени (2,71%), Југословени (2,45%), Црногорци (1,75%), Румуни (1,50%), Роми (1,43%), Буњевци (0,97%), Русини (0,77%), Македонци (0,58%), регионална припадност (0,50%), Украјинци (0,23%) и остали.

Састав становништва према матерњем језику био је: Српски језик (76,63%), Мађарски језик (13,99%), Словачки језик (2,71%), Румунски језик (1,45%), Ромски језик (1,08%), Хрватски језик (1,04%), и други.

Састав становништва према вероисповести био је следећи: Православни (68,97%), Католици (19,11%), Протестанти (3,55%) и други.

Већи градови Војводине су: Нови Сад (215.659), Суботица (99.471), Зрењанин (79.545), Панчево (76.110), Сомбор (50.950), Кикинда (41.825), Сремска Митровица (39.041), Вршац (36.001), Рума (32.125), Бачка Паланка (29.431), Инђија (26.244), Врбас (25.887), Бечеј (25.703), Сента (20.363), Кула (19.293), Апатин (19.289), Темерин (19.143).

Историја

Главни чланак: Историја Војводине

Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи народи: Илири, Трачани, Келти, Римљани, Хуни, Словени, Авари, Гепиди, Византинци, Бугари, Мађари, Турци, Аустријанци и други.

Вреди поменути да је град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) био један од четири главна града Римског царства, а у самом граду или његовој околини рођено је шест римских царева.

Словени (укључујући и Србе) се насељавају на територију данашње Војводине у шестом и седмом веку. У деветом веку су на овом подручју владале бугарске војводе, Салан и Глад. Саланова резиденција се налазила у Тителу.

Део данашње Војводине се налазио у оквиру Сремске краљевине, којом је владао српски краљ Драгутин, између 1282. и 1316. године, а после пада Србије под Турке (1459. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији Војводине као вазали мађарских краљева.

За историју Војводине је значајна појава самозваног српског цара, Јована Ненада, који је на простору данашње Војводине створио једну пролазну независну државу, са престоницом у Суботици 1526./1527. године.

Српска Војводина (1848.)

Дунавска бановина (1931.)

На Мајској скупштини у Сремским Карловцима, Срби су 1848. године прогласили Српску Војводину, која се састојала од Срема, Баната, Бачке и Барање. Следеће, 1849. године, ова територија је призната за легитимни део Аустријске царевине, под именом Војводство Србија и Тамишки Банат (Wојwодсцхафт Сербиен унд Тамисцх Банат) , а састојала се од Баната, Бачке и Срема.

После распада Аустроугарске монархије, Народно веће у Новом Саду је 25. новембра 1918. године прогласило уједињење Војводине са Србијом, односно, отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово прикључење Србији, што је касније озакоњено Видовданским уставом. Један дан пре тога (24.11.1918.), скупштина Срема, одржана у Руми, се такође изјаснила за прикључење Срема Србији. Делегацију Народног већа примио је регент Александар у Београду 1. децембра 1918. године, када је проглашено стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

1929. године је формирана покрајина Краљевине Југославије, названа Дунавска бановина, са седиштем у Новом Саду. После краткотрајног априлског рата 1941. и брзе капитулације Југославије, Војводина је подељена на три окупационе зоне: Срем су Немци предали такозваној Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију (1941-1944). У току фашистичке окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.

Покрет отпора, који су комунисти покренули већ у лето 1941, недовољно припремљен и осмишљен према датим условима, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била устројена нова народна власт са ослободилачким инстВојводина је током Народноослободилачке борбе, са устројеним Покрајинским народноослободилачким одбором (од новембра 1943), добила у оквиру ослободилачког покрета аутономију као покрајина, с обзиром на историјске, економске и културне моменте, као и постојање већег броја припадника националних мањина. Скупштина изасланика народа Војводине 31. јула 1945. у Новом Саду одлучила је да Аутономна Покрајина Војводина уђе у састав Народне Републике Србије.

Статус аутономне покрајине у Србији, Војводина је задржа до данас, иако се степен аутономије мењао током времена.

Територијална организација

Општине Војводине

Војводина се састоји од 45 општина и 7 округа, са седиштима у градовима: Суботици, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Сомбору, Новом Саду и Сремској Митровици.

Војводину пресецају три велике пловне реке (Дунав, Тиса и Сава), које њену територију деле на три јасно уочљиве целине: на крајњем истоку се налази Банат, на северозападу Бачка, а на југозападу Срем. Ове три регије карактерише богатство квалитетним обрадивим земљиштем, општа привредна и културна развијеност, велика густина насељености и демографско шаренило.

Рељеф

Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина Фрушка Гора, и југоистока Баната, са Вршачким Брегом. Данас највећи хидрографски потенцијал чини река Дунав са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у Европи.

Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован. Пловне су и његове притоке Тиса (168 км), Сава (206 км) и Бегеј (75 км), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, укупне дужине 939 км, од чега је 673 км пловно.

Саобраћајни значај

Кроз Војводину пролазе и друге важне саобраћајнице, пре свега аутопут који иде од централне Европе и Хоргоша на граници према Мађарској, па преко Новог Сада до Београда, и даље на југоисток ка Нишу где се рачва у два правца: један правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ, према Скопљу и Солуну. Трећи крак аутопута се у Срему одваја на запад, према суседној Републици Хрватској и даље ка западној Европи. Око аутопута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.

На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток-Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и за Србију значајним.

Становништво

Етничке групе (2002.)

Језици (2002.)

Религија (2002.)

Главни чланак: Етничке групе Војводине.

Према последњем попису из 2002. године, Аутономна Покрајина Војводина има 2.031.992 становника, што чини 27,1 одсто од укупног броја становника Републике Србије. Срби, којих у Војводини има 1.321.807, већинско су становништво ове северне српске покрајине. По бројности затим следе: Мађари (290.207), Словаци (56.637), Хрвати (56.546), Југословени (49.881), Црногорци (35.513), Румуни (30.419), Роми (29.057), Буњевци (19.766), Русини (15.626), Македонци (11.785), као и остале мање етничке скупине у које спадају Украјинци, Муслимани, Немци, Словенци, Албанци, Бугари и други (укупно има више од 26 нација и националних или етничких група).

Статут Војводине, који представља основни правни акт на нивоу покрајине, дозвољава службену употребу, осим српског, још и мађарског, словачког, румунског, русинског и хрватског језика, којима говоре припадници највећих националних мањина. Становници Војводине разликују се и по вероисповести. Срби, Црногорци, Румуни, Роми, Македонци и Украјинци углавном су православни, Мађари и Хрвати су католици, Русини су гркокатолици, док Словака има протестаната и католика, а постоји и одређени број муслимана и припадника других малих верских заједница.

Школство

У Војводини је школски систем веома развијен и састоји се од мреже:

1. предшколских установа;
2. основних школа (539), у којима се настава држи и на језицима националних мањина;
3. средњих школа (110), на којима је омогућена и настава на језицима националних мањина; и
4. Новосадског Универзитета, са 13 факултета, на којима се настава обавља и на језицима националних мањина.

Наука и култура

У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини најстарије установе су: Матица Српска, основана 1826. године у Будимпешти и Српско народно позориште, основано 1861. године у Новом Саду, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налази и огранак Српске академије наука, као и два научна института. У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења. Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше СФР Југославије.

Привреда

У Војводини је привреда заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84 одсто њене површине, и чија природна плодност је побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Око 70 одсто приноса са ових поља отпада на житарице, 20 одсто на индустријско биље, а 10 одсто на остале културе. Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини, (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд.).

Постоји и снажна базична индустрија, која производи машине за обраду метала, електричне уређаје и каблове, грађевинске материјале, нафтне деривате, хемијске производе, електромоторе, рото папир. Развијена је и индустрија производа високог нивоа обраде, попут зубарске опреме, возила, фармацеутских производа, порцелана и другог.

Део прихода војвођанске привреде долази и од туризма, који је нарочито развијен на рекама и језерима, термалним изворима и на Фрушкој Гори на којој се налазе бројни православни манастири српско-византијског стила, углавном подигнути између 15 и 17 века.

Политика

• Покрајински избори 2004

Види још

• Историја Војводине
• Владари са подручја Војводине
• Престонице Војводине
• Бачка
• Банат
• Срем
• Србија

Спољашње повезнице

• Званична интернет презентација скупштине и владе Аутономне Покрајине Војводине
• Странице Бачке и Баната
• Списак већих градова Војводине
• Незванична интернет презентација Војводине Архивирано 2004-03-22 на Wаyбацк Мацхине-у
• Посетите и Војводина Форум
• Фото, кино и видео савез Војводине Архивирано 2005-09-11 на Wаyбацк Мацхине-у

Екстерни линкови

Војводина на Wикимедијиној остави