(Go: >> BACK << -|- >> HOME <<)

Сāмаррā (سامراء) је град у Ираку (34°11′54.45″Н43°52′27.28″Е). Налази се на источној обали Тигриса у Гувернаторат Салах ад Дин, 125 км сјеверно од Багхдада, а према процјенама из године 2002. имао је 201.700 становника.

Карта показује положај Самарре крај Багдада
Древна Мезопотамија
ЕуфратТигрис
Асирологија
Градови / краљевства
Сумер: УрукУрЕриду
КисхЛагашНиппур
Акадско Царство: Аккад
БабилонИсинСуса
Асирија: АссурНинива
Дур-СхаррукинНимруд
БабилонијаКалдеја
ЕламАморити
ХуритиМитанни
КаситиУрарту
Кронологија
Сумерски краљеви
Асирски краљеви
Бабилонски краљеви
Језик
Клинасто писмо
СумерскиАкадски
ЕламскиХуријски
Митологија
Енûма Елисх
ГилгамешМардук

Средњовјековни исламски писци су вјеровали да назив “Самарра” долази од арапског израза “Сарре мен ра’а” што значи “Радост за све који виде”. То је, међутим, само народна предаја која нема везе с хисторијским подацима.

Древна Самарра

уреди

Иако је данашње археолошко налазиште прекривено глиненим опекама прилично широко, у древним временима је област данашње Самарре није била густо насељена, с изузетком калколитске Самарске културе (цца 5500–4800. пне.) коју одликује богато налазиште Телл Саwwан, гдје докази о наводњавању —укључујући лан— указују на постојању просперитне сједилачке културе с високо развијеном друштвеном структуром. Култура је најпознатија по финој грнчарији илустрираној с призорима животиња и птица, те геометријским облицима на тамној позадини. Тај касније прилично раширени облик грнчарије, један од првих који се проширио на велику област, је један од првих који је постао јединствен за цијели Древни Блиски Исток, а његови први трагови потјечу управо из Самарре. Самаррска култура била је претходницом мезопотамске културе из убаидског периода.

Град Сур-маррати, поновно основан од стране Сенахериба године 690. пне., према стели у балтиморској Wалтерс Арт Галлерy, се често повезује с утврђеним асирским налазиштем ал-Хуwаyсх, на обали Тигриса насупрот данашње Самарре.

Древни топоними за Самарру које спомиње Археолошки преглед Самарре су: грчки: Соума (Птолемеј V.19, Зосим III, 30), латински: Сумере, тврђава споменута приликом повлачења војске Јулијан Апостат године 364. (Амијан Марцелин XXV, 6, 8), и сиријски Сумра (Хоффманн, Аусзüге, 188; Мицхаел тхе Сyриан, III, 88), описан као село.

Веће насељавање је омогућено отварањем Qатул ал-Кисраwија, сјеверног продужетка канала Нахраwан који је доводио воду Тигриса у област Самарре, што се по Yаqуту (Му`јам в. "Qатул") приписује сасанидском краљу Кхосрау I Анусхирвану (531–578). Да би се прославио довршетак изградње, комеморативни торањ (данашњи Бурј ал-Qа'им) је саграђен на јужном рукавцу јужно од Самарре, а палача с "рајем" или заграђеним парком за лов је саграђена на сјеверном рукавцу (данашњи Нахр ал-Расаси) у близни ал-Даура. Додатни канал, Qатул Аби ал-Јунд, је прокопан од абасидског калифа Харун ал-Расхида, и прослављен изградњом планског града у обллику осмерокута (модерни Хусн ал-Qадисиyyа), који се звао ал-Мубарак, а који је недовршен и напуштен године 796.

Абасидска пријестолница

уреди

Године 836. су турски и арменски робови-војници у служби абасидског калифата - познати као Мамелуци- подстицали грађане Багхдада на немире. Калиф Ал-Му'тасим је због тога крајем исте године пријестолницу калифата премјестио из Багхдада у нови град Самару.

До тог времена је пред-исламско насеље већ било замијењено новим градом основаним 833. Самара ће остати пријестолницом муслиманског свијета до године 892. када се Багхдад поновно постао пријестолницом под ал-Му'тамидом. Ал-Му'тасим'сов насљедник ал-Wатхиq је Самару развио у трговачко средиште, а још више се развила под калифом Ал-Мутаwаккилом.

Потоњи је потакао изградњу Велике џамије Самарре са спиралним минаретим или малwиyахом, а која је изграђена 847. Такођер је саградио паркове и палачу за свог сина Ал-Му'тазза. Под влашћу Ал-Му'тадида, абасдиска пријестолница је поновно постао Багхдад а Самарра ушла у период дуготрајног назадовања, које је постало још веће након што се у 13. вијеку промијенио ток Тигриса.

Значај за исламски свијет

уреди

У граду се такођер налази Џамија Ал Аскариyа, која садржи маузолеје Али ал-Хадија и Хасан ал-Аскарија, десетог и једанаестог шијитског имама, исто као и олтар Мухаммад ал-Махдија, познатог као "Скривени Имам", који је дванаест и посљедњи имам шијита. Због тога је Самарра постало важно средиште за шијитска ходочашћа. Уз то су Хакимах Кхатун и Нарјис Кхатун, рођаке Пророка Мохамеда и шијитских имама, које подједнако штују и сунитски и шијитски муслимани, покопане у тој џамији, што је чини једно од најважнијих мјеста како за шијите и суните.

Археолошко мјесто Самара
  Свјетска баштинаУНЕСЦО
 
  Ирак
Регистриран:2007
Врста:Културно добро
Мјерило:ии, иии, ив
Угроженост:но
Референца:УНЕСЦО

Свјетска баштина

уреди

Самара је проглашена Свјетском баштином УНЕСЦО-а на 40. сједници комитета УНЕСЦО-а 10. децембра 2007. године у Паризу, Француска.[1][2]

Модерно доба

уреди

У 20. вијеку је Самарра добила нову важност када је изградњом бране на ријеци изграђено језеро и тако спријечене честе поплаве Багхдада низводно. Због бране су многи становници у околици били присиљени преселити се у град и тако повећати број његових становника.

Самарра је кључни град провинције Салахуддин, која представља важан дио тзв. Сунитског трокута гдје су побуњеници били прилично активни од завршетка америчке инвазије на Ирак године 2003. Иако је Самарра позната по светим мјестима за шијите, укључујући гробове неколико шијитским имамом, градом доминирају сунити. То је изазвало напетости, поготово након америчке инвазије Ирака. 22.2. 2006, златна купола џамије Ал Аскари била је уништена у бомбашком нападу, што је изазвало вјерске нереде широм земље који су однијели стотине живота. Ниједна организација није преузела одговорност за напада, али се вјерује да иза њега стоји Муџахеинско вијеће Схуре, или њиме блиске групе.

16.3. 2006 Војска САД је у Самарри ([1]) "највећи зрачни десант" од инвазије, зван Операција Сwармер, коме је сврха била уништити "побуњеничка упоришта" у ријетко насељеној области сјеверно од Самарре а за коју се вјерује (нпр. [2]) да није била ништа друго до вјежба у пропагандне сврхе.

Повезано

уреди

Вањске везе

уреди

Извори

уреди
  1. „Ирак, споменици уписани на листу свјетске баштине”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 10. 1. 2024. 
  2. „Самара”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 8. 1. 2024.