Јосип Голдберг

Јосип Голдберг (Сарајево, 18. 2. 1885. - Загреб, 15. 10. 1960.), знаменити југославенски академик, професор, геофизичар, метеоролог и члан Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ).

Јосип Голдберг
Рођење	(1885-02-18)18. 2. 1885. Сарајево, Аустро-Угарска Монархија
Смрт	15. 10. 1960. (доб: 75) Загреб, ФНР Југославија
Почивалиште	Мирогој, Загреб
Националност	Југославен
Етницитет	Жидов
Држављанство	ФНР Југославија
Занимање	физичар
Послодавац	Природословно-математички факултет Свеучилишта у Загребу
Вјероисповијест	Јудаизам
Супруг/а	Зора Голдберг рођ. Таусс
Родитељи	Отац - Мавро Голдберг

Биографија

Подријетло и школовање

Академик Јосип Голдберг се родио 18. 2. 1885. у Сарајеву, у жидовској породици. Јосип са својом породицом припада секуларним Жидовима, што значи да свој идентитет не повезује само с религијском традицијом, али је знантно поштује. Као дјечак био је болежљив, но унаточ томе био је изврстан ученик гимназије у Сарајеву коју је завршио 1903. године. Те исте године је уписао студиј сликарства у Венецији, но 1904. је прекинуо студиј и уписао студиј математике и физике у Бечу. У Бечу је 28. 10. 1909. положио професорски испит. Аустријски професори Wилхелм Wиртингер и Густав вон Есцхерицх, код којих је академик Голдберг слушао математику, су запазили његову даровитост и преданост раду, што су често спомињали у разговорима с математичарима са простора Краљевине Југославије. Физику је кратко вријеме слушао код славног аустроугарског физичара Лудwига Болтзманна. У вријеме студија, академик Голдберг је исказивао изразити интерес за тада актуалне проблеме физике.

Каријера

Академик Голдберг је почео радити као средњошколски наставник 1908. године на гимназији у Мостару. Ту се исказао као врсни педагог и знаствени радник. Често је путовао у Граз, Брно, Беч, Праг, Дресден и Леипзиг ради стјецања у свом позиву. Још за вријеме боравка у Мостару пријавио је дисертацију из подручја термодинамике. У Бечу је 1914. промовиран у доктора филозофије. Исте године је добио запослење на Великој гимназији у родном Сарајеву, а 1920. је прешао на Велику реалну гимназију (касније II мушка реална гимназија Сарајево). Као професор, од својих је ученика захтјевао озбиљност и одговорност према обвезама, готово једнако као што је и сам прилазио својим наставничким дужностима. На основи наставничког рада и цјелокупног дјеловања, проф. Голдберг је био сврстан међу најистакнутије професоре средњих школа у Сарајеву између Првог и Другог свјетског рата. Осим на гимназији, предавао је и на сарајевској Техничкој школи. Аутор је више средњошколских уџбеника из астрономије и физике. У Сарајеву је неуморно развијао знаствени рад, па је тако био стекао квалификације за наставника физике на Универзитету, но у тадашњим увјетима му није било омогућено да тамо и ради. 1922. се мјесец дана на Геофизичком заводу у Загребу припремао за теренски рад с геомагнетским теодолитом. На иницијатву академика Стјепана Шкреба, тадашњи директор Геофизичког завода, проф. Голдбергу је 1927. понуђено мјесто опсерватора на Заводу. Захваљујући темељитости, ширини, и критичности у раду, проф. Голдберг је убрзо постао истакнути стручњак у геофизици , укључен у све активности око организације и унапређења те струке. 1936. је организирао мареографска истраживања сеша у Бакарском заљеву. 1940. је био изабран дописним и 1951. правим чланом ЈАЗУ-а, у којој је био уредником Расправа Одјела за математичке, физичке и техничке науке. Један је од суоснивача сувремене медицинске метеорологије у Краљевини Југославији. Залагањем проф. Голдберга већ је 1937. успостављена сурадња Геофизичког завода у Загребу и Свеучилишне клинике за болести живчаног сустава, а која траје до данас. 1940 је своја опажања о таласотерапији на Јадрану изложио на симпозију Хрватског лијечничког друштва.

Ратне године за вријеме Другог свјетског рата и Холокауста је провео повучено, умировљен због својег жидовског подријетла. Подучавао је основношколце и средњошколце уз незнатни хонорар или чак без њега. Одмах иза рата, 1946., у новоформираној ФНР Југославије је био постављен за редовног професора геофизике на Природословно-математичком факултету (ПМФ) Свеучилишта у Загребу. Када је у састав ПМФ-а ушао и Завод за геофизику под називом Геофизички институт Природословно-математичког факултета, проф. Голдберг је био именован првим његовим предстојником. 1949. је организирао мјерења магнетске деклинације на Јадрану. Управо захваљујући њему геофизика је била уведена као посебна струка са специјализацијом у метеорологији или ужој геофизици тј. геодинамици. Предавања проф. Голдберга на ПМФ-у су била прожета његовим стваралчким ентузијазмом. Преузевши дужност прочелника Физичке секције Другог одјела залагао се за њен што бољи рад. Тако је настојањем проф. Голдберга 1958. године основан Институт за физику атмосфере и козмичку физику ЈАЗУ-а, а 1959. је изграђена монтажна зграда за висински опсерваториј тог Института на Медведници. Такођер је за живота активно судјеловао у рјешавању знаствених и организацијских проблема сродних установа као што су хидрометеоролошке, хидрографске, оцеанографске, геомагнетске и сеизмолошке. Аутор је више знаствених радова. На ПМФ-у је 1948. увео предмет геофизика с метеорологијом. Главно је подручје његова знанственог и стручног рада су били физика и астрономија, те геофизика и метеорологија, а напосе климатологија, физичка оцеанографија и земаљски магнетизам. У метеорологији је истраживао повезаност раздиобе наоблаке с временским приликама на неком подручју, те је придонио истраживању и познавању климе у Хрватској за вријеме Краљевине Југославије и ФНР Југославије. Публицирао је такођер стручне и популарне чланке из геофизике и физике, њихове повијести и филозофије те написао средњошколске уџбенике из астрономије и физике. Био је и предсједником математичко-физичке секције Хрватскога природословног друштва.

Смрт и покоп

Академик Јосип Голдберг је умро у Загребу 15. 10. 1960 године. Покопан је на жидовском дијелу гробља Мирогој у Загребу заједно са супругом Зором.

Дјела

Знанствени радови

• "Прилог термодинамичкој теорији кемијских хомогених система", Српска краљевска академија, Београд (1922)
• "Квантски проблеми у структурном или Бошковичеву атомском пољу", Српска краљевска академија, Београд (1926)
• "Дие Хауфигкеит дер Беwчакунгсграде унд ихр јхрлицхер Ганг", Метеорологисцхе Зеитсцхрифт (1930)
• "Дие Хеллигкеитсцхwанкунген дес асцхграуен Мондлицхтс", Зеитсцхрифт фиир Геопхyсик (1931)
• "Годишњи и дневни период облачности у Загребу", ЈАЗУ, Загреб (1931)
• "Беобацхтунген дес асцхграуен Мондлицхтес ин Загреб 1930/31", Зеитсцхрифт фиир ангеwандте Метеорологие (1932)
• "Анмеркунген зум Студиум дер Беwолкунг", Метеорологисцхе Зеитсцхрифт (1932)
• "Зур Деутунг дес Еинстеинсцхен Кастенеxпериментс", Астрономисцхе Нацхрицхтен (1932)
• "Трајање инсолације у Загребу на основи 36-годишњих регистрација", ЈАЗУ, Загреб (1933)
• "Убер ден моргендлицхен унд абендлицхен Регистриердефект дес Хелиограпхен Јордан", Метеорологисцхе Зеитсцхрифт (1933)
• "Сонненсцхеиндауер, Беwиилкунгсград унд Захл дер Сонненсцхеинстунден", Метеорологисцхе Зеитсцхрифт (1933)
• "Франз Еxнерс Индетерминисмус", Метеорологисцхе Зеитсцхрифт (1933)
• "Дер Сцхламмреген ин Југославиен ан 3. у 4. Маи 1933", Хрватски географски гласник (1934)
• "Еине Хало-ерсцхеинунг, Метеорологисцхе Зеит¬сцхрифт", Метеорологисцхе Зеит¬сцхрифт (1935)
• "Интермиттиеренде Беунг унд Сонненсцхеинрегистриерунг", Метеорологисцхе Зеитсцхрифт (1935)
• "Зум Нацхwеис дер Ердротатион дурцх дие Остабwеицхунг еинес фалленден Корперс", Астрономисцхе Нацхрицхтен (1935)
• "Атмосферски валови од сибирског метеора 30. VI 1908", Годишњак нашег неба (1936)
• "О динамици кондензације паре", ЈАЗУ, Загреб (1936)
• "Зур Берецхнунг дер фреиен Сцхwингунген вон Меересбуцхтен", Аннален дер Хyдрограпхие унд Маритимен Метеорологие (1937)
• "Истраживање осцилација у Бакарском заљеву", ЈАЗУ, Загреб (1937)
• "О осцилацијама Бакарског заљева и опћем проблему заљевских сеша", ЈАЗУ, Загреб (1938)
• "Зур Тхеорие дес тхермисцхен Зустандес дес Ердиннерн", Хрватски географски гласник (1939)
• "Уздужни и попречни климатски профили у нашем приморју", Медицинска библиотека (1940)
• "О једном елементу компаративне метеорологије", ЈАЗУ,Загреб (1941)
• "Клима Хрватске, П. о. из Земљописа Хрватске", Загреб (1942)
• "Одређивање магнетске деклинације у југославенском подручју Јадранског мора године 1949", ЈАЗУ, Загреб (1952)
• "Прилози истраживању климатских флуктуација у Југославији", Геофизички институт, Загреб (1953)
• "О рецентним флуктуацијама наше климе", ЈАЗУ, Загреб (1954)
• "Цлиматиц Флуцтуатион ин Yугославиа анд тхе Цирцулатионс ин тхе Медитеранеан Ареа, Процеедингс оф тхе Интернатионал Ассоциатион оф Метеорологy", Тентх Ген. Ассемблy, Рим, Италија (1954)
• "Атмоспх&исцхе Зиркулатион унд Грундзуге дес Климас им југослависцхен Киистенланд, Цонгрес интернатионал д' Хyдроцлиматисме ет де Тхалассотхћрапие", Опатија (1954)
• "Ворсцхлаг зур климатисцхен Беwертунг дер Курорте, Интерназионал Тагунг фур ангеwандте Метеорологие", Wеттер унд Лебен, Обертраун, Аустрија (1955)

Стручни радови

• "Електрон и конституција материје", Велика гимназија у Мостару, Мостар (1909/10)
• "О једној геофизичкој задачи наше науке", Хрватско природословно друштво, Загреб (1927)
• "Задаци метеорологије и програм рада међународне поларне године 1932/33", Ваздухопловни гласник (1932)
• "Метеорологија и климатологија", Министарство пољопривреде, Загреб (1946)
• "Физика и геофизика", Гласник математичко-физички и астрономски (1946)

Уџбеници

• "Космографија за VI разред гимназије", Загреб (1937)
• "Астрономија за VII разред гимназије", I. и II издање, Загреб (1946/47)
• "Физика за више разреде гимназије. Наука о топлини и молекуларна физика за VI разред гимназије", I ,II, III, IV и V издање, Загреб (1947/48/50/52)
• "Физика за више разреде гимназије. Уџбеник за V, односно I разред гимназије", I , II, III, IV, V и VI издање, Загреб (1955/57/59/61/62/63)
• "Физика за VII разред гимназије", Скопје (1955)
• "Физика за VII клас", Просветно дело, Скопје (1956)
• "Физика за I разред гимназије", I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII, IX и X издање, Загреб (1964/65/66/68/69/70/71/72/73/74)
• "Физика за II разред гимназије", I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII и IX измијењено издање, Загреб (1964/65/67/68/70/71/72/73/74)

Литература

• Краус, Огњен (1998). Два стољећа повијести и културе Жидова у Загребу и Хрватској., Загреб: Жидовска опћина Загреб. ИСБН 953-96836-2-9
• Сњешка Кнежевић, Александер Ласло (2011). Жидовски Загреб, Загреб: АГМ, Жидовска опћина Загреб. ИСБН 978-953-174-393-8