Ескиşехир
Ескиşехир или Ескишехир (дословно преведено Стариград, од турске синтагме ески = стар + şехир = град [2]), је град на западу центалне Турске, административни центар Провинције Ескиşехир у Централној Анадолији.
Ескиşехир
| |
|---|---|
| Ескишехир Стари град (транслитерација) | |
 | |
| Координате: 39°46′Н 30°31′Е / 39.767°Н 30.517°Е | |
| Држава |  Турска
|
| Регија | Централна Анадолија |
| Провинција | Ескиşехир |
| Власт | |
| - Градоначелник | Yıлмаз Бüyüкерşен |
| Површина | |
| - Укупна | 2 678 км² |
| Висина | 788 м |
| Становништво (2000.) | |
| - Урбано подручје | 482 793 [1] |
| - Подручје утјецаја | 706 009 |
| Временска зона | УТЦ+2 (УТЦ+3) |
| Поштански број | 26 xxx |
| Позивни број | (+90) 222 |
| Службена страница www.Ескиşехир | |
| Карта | |
  Ескиşехир | |
Са својих 482 793 становника у ужем центру (706 009 Провинција Ескиşехир) [1] је једанаести град по величини у Турској, и велики индустријски центар западне Анадолије. [2]
Према податцима Турског статистичког института за 2011. метрополитански Ескиşехир имао је 648 396 становника. [3]
Хисторија
уредиЕскиşехир лежи у близини археолошких остатака античког фригијског града Дорyлаеума [2](латински: Дорyлаеум; старогрчки: Δορύλαιον, Дорýлаион), чији се бројни артефакти данас чувају у локалном археолошком музеју.
Ескиşехир је вјеројатно израстао за вријеме Бизанта из скупине насеља око термалних извора. Код тог насеља збила се велика Битка код Дорилеја, у којој су крижари побиједили Турке Селџуке - 1097. Османлије су завладали тим крајем поткрај 13. вијека[2], за њихове власти насеље је остало мало и безначајно.
Прави развој данашњег Ескиşехира одпочео је доласком жељезнице 1894. кад је у граду отпочела производња опреме за даљњу изградњу пруге према Багдаду. Тад је почео и велики прилив бројних турских избјеглица ( Кримски Татари) који се наставио и у првој половици 20. вијека, кад су стале пристизати избјеглице са Балкана из бивших османских земаља Бугарске, Румуњске, Босне и Санџака[2] Град је претрпио велика разарања за вријеме Грчко-турског рата 1919-1922 - тако да је унаточ свом имену Стари град, он заправо Нови град, јер је након тог наново подигнут. [2]
Војни аеродром у Ескиşехиру је за вријеме хладног рата био сједиште врховног штаба турске авијације.
Знаменитости
уредиНајпознатији споменик тог новог града је Палача градске вијећнице Тепебаşı и џамија Курşунлу из 13. вијека.
Најпознатија атракција града лежи у околици, то су остаци града Дорyлаеума. Град има бројне термалне изворе по којима је познат широм Турске.
Географске карактеристике
уредиЕскиşехир лежи уз обале ријеке Порсук притоке ријеке Сакарyа, удаљен око 200 км западно од Анкаре и око 350 км источно од Истанбула. [2] Град је подијељен на два дијела, у низини уз ријеку лежи трговачки и индустријски дио града - Одунпазарı, а на брдашцу резиденцијални дио града - Тепебаşı.
Климатске карактеристике
уредиЕскиşехир има Полупустињску климу по Кöппеновој класификацији климе - БСх, са врућим љетима и оштрим хладним зимама. На Ескиşехир просјечно падне на годину око 359.9 мм оборина.
| Климатолошки медијани за Ескиşехир | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мјесец | јан-сиј | феб-вељ | мар-ожу | апр-тра | мај-сви | јун-лип | јул-срп | ауг-кол | сеп-руј | окт-лис | нов-сту | дец-про | година |
| Средњи максимум (°Ц) | 3,8 | 6,2 | 11,2 | 16,4 | 21,8 | 25,9 | 28,9 | 29,2 | 25,0 | 19,8 | 12,4 | 5,5 | 17,18 |
| Средњи минимум (°Ц) | −4,1 | −3,9 | −1,5 | 2,8 | 6,9 | 10,4 | 13,1 | 13,0 | 8,4 | 4,4 | 0,3 | −2 | 3,98 |
| Преципитација (мм) | 39,8 | 28,7 | 31,5 | 43,2 | 44,2 | 25,9 | 12,7 | 9,4 | 15,6 | 30,4 | 34,5 | 44,0 | 3599 |
| Извор: [4] | |||||||||||||
Привреда
уредиЕскиşехир је један од водећих индустријских центара Турске, у ком се производи шећер, текстил, цигла, цемент, кемикалије, локомотиве, вагони, жељезничке трачнице, камиони и пољопривредна опрема. Град је познат по производњи и обради лако обрадивог камена сепиолита и по творници авионских мотора. У граду дјелује познати Истаживалачки центар за памук. [2]
Ескиşехир је велико жељезничко чвориште у ком се рачвају линије Истанбул-Анкара и Истанбул-Багдад. [2]
Образовање
уредиЕскиşехир је велики универзитетски центар, у ком дјелују два универзитета; старији и већи Универзитет Анадолија основан 1958. [2] са 22 622 студената и новији Универзитет Ескишехир Османгази основан 1970. на ком студира 19 121 студената.
Градови пријатељи
уредиИзвори
уреди- ↑ 1,0 1,1 „ТУРКЕY: Ценсус Популатион” (енглески). Цитyпопулатионде. Приступљено 31. 05. 2012.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 „Ескиşехир” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 11. 06. 2012.
- ↑ „Бüyüкşехир беледиyелери ве баğлı беледиyелерин нüфусларı - 2011”. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-19. Приступљено 2012-06-13.
- ↑ „Ескиşехир”. Метеоролоји Генел Мüдüрлüğü. Приступљено 11. 06. 2012.