8. 6.

8. липањ/јун (8. 6.) је 159. дан године по грегоријанском календару (160. у пријеступној години). До краја године има још 206 дана.

Догађаји

1871. — Аустроугарски цар Франц Јозеф I објавио одлуку о укидању Војне крајине.
1883. — Француска успоставила контролу над Тунисом, својим протекторатом од 1881. Тунис стекао независност 1956.
1929. — Маргарет Бондфилд постављена за министра рада, као прва жена у влади у историји Велике Британије.
1940. — Други светски рат: Немачке крстарице Шарнхорст и Гнајсенау у Другом светском рату потопиле британски носач авиона Глоријус и разараче Ардент и Акаста. Погинуло више од 1.500 људи.
1942. — Други светски рат: Јапанске подморнице бомбардовале највећи аустралијски град Сиднеј.
1965. — Армија САД у Јужном Вијетнаму добила овлашћење да предузима офанзивне операције.
1986. — Упркос оптужбама да је као нацистички официр у Другом светском рату одговоран за злочине у Југославији и Грчкој, бивши генерални секретар УН-а Курт Wалдхеим изабран је за предсједника Аустрије.
1989. — Поморски арехолог др. Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.
1995. — Група америчких маринаца успешно окончала акцију спасавања капетана Скота О'Грејдија, чији је авион Ф16 шест дана раније у северозападној Босни оборила војска босанских Срба.
2001. — Бриселски суд прогласио кривим и затражио доживотну робију за четири особе, међу њима две опатице, због злочина у Руанди.
2001. — У једној школи у Икеди, у Јапану, душевно поремећен човек ножем усмртио осам ученика, а 15 наставника и ученика ранио.
2004. — Председник Кине Ху Ђинтао допутовао у посету Пољској, прву посету неког шефа кинеске државе Варшави после 55 година.

.

Рођења

1625. — Гиованни Доменицо Цассини, француски астроном, математичар и инжењер талијанског подријетла († 1712.).
1810. — Роберт Сцхуманн, њемачки складатељ.
1829. — Јохн Еверетт Миллаис, енглески сликар, суоснивач прерафаелита († 1896.).
1867. — Франк Ллоyд Wригхт, амерички архитект и теоретичар архитектуре († 1959.).
1886. — Абдурезак Хифзи Бјелавац, босански књижевник и новинар.
1903. — Маргуерите Yоурценар, белгијска списатељица († 1988.).
1908. — Маргхерита Царосио, талијанска сопранистица.
1916. — Френсис Хенри Комптон Крик, енглески биохемичар. Добитик Нобелове награде за медицину 1962..
1921. — Сухарто, индонежански генерал и диктатор. .
1925. — Барбара Бусх, америчка Прва дама († 2018.).
1937. — Бруце МцЦандлесс II, амерички космонаут.
1940. — Нанцy Синатра, америчка пјевачица.
1950. — Катхy Бакер, америчка глумица.
1953. — Иво Санадер, хрватски политичар и државник.
1955. — Тим Бернерс-Ли (Тим Барнерс-Лее), енглески пионир интернета..
1955. — Јосé Антонио Цамацхо, шпањолски ногометни тренер и бивши играч.
1960. — Мицк Хуцкналл, британски кантаутор (Симплy Ред).
1961. — Алка Вуица, хрватска је пјевачица.
1967. — Јасмин Табатабаи, њемачка глумица.
1973. — Стипе Дрвиш (Стипе Дреwс), хрватски боксач, бивши свјетски боксачки првак у полутешкој категорији по верзији WБА.
1975. — Схилпа Схеттy, индијска глумица.
1976. — Линдсаy Давенпорт, америчка тенисерка.
1977. — Хрвоје Вејић, хрватски ногометаш.
1977. — Фалцãо, бразилски малоногометаш.
1978. — Антонио Фрања, хрватски ногометаш.
1982. — Надиа Петрова, бивша руска тенисерка.
1983. — Ким Клајстерс, белгијска тенисерка.
1984. — Андреа Цасирагхи, најстарији син принцезе Царолине од Монака и Стефана Цасирагхија.
1984. — Миа Борисављевић, српска турбофолк певачица.
1989. — Тимеа Бацсинсзкy, швајцарска тенисерка.

.

Смрти

632. - Мухамед, утемељитељ Ислама.
1290. — Беатрице Портинари, појављује се као лик у Божанственој комедији а била и је и младалачка љубав Дантеа Алигхиериа и муза (* 1266.).
1695. — Кристијан Хајгенс, холандски астроном, математичар и физичар.
1809. — Томас Пејн, енглески политичар и писац.
1846. — Родолпхе Тöпффер, швицарски писац, илустратор и карикатурист, "отац стрипа" (* 1799).
1876. — Жорж Санд, француска књижевница.
1914. — Тадија Смичиклас, хрватски повјесничар и политичар (* 1843.).
1943. — Михаило Петровић Алас, професор математике на Београдском универзитету.
1946. — Герхарт Хауптман, немачки писац. Добитник Нобелове награде за књижевност 1912.
1993. —Рене Буске, некадашњи шеф француске полиције.
1998. — Сани Абача, нигеријски генерал.

.

Благдани/Празници

Српска православна црква слави:.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар