31. 5.

31. мај/свибањ (31. 5.) је 151. дан године по грегоријанском календару (152. у пријеступној години). До краја године има још 214 дана.

Догађаји

1793. — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора.
1859. — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону.
1902. — Миром у Веренигингу завршен је Други бурски рат у којем су погинула 5 774 Британца и најмање 4 000 Бура.
1910. — Уједињењем британских колонија; Натал, Орање, Трансваал и Рт Добре Наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона.
1924. — Кина је признала СССР.
1931. — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи.
1938. — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлет Пимпернел, који је приказала америчка телевизијска кућа НБЦ.
1939. — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску.
1961. — Јужна Африка прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.
1970. — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе.
1991. — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат.
1992. — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.
1996. — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Муслимана у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.
1997. — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству.
2001. — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата.
2003. — У граду Марфију у северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за абортусе, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијаде 1996. године.
2004. — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому.

.

Рођења

1683. — Јеан-Пиерре Цхристин, француски физичар, математичар и астроном († 1755.).
1773. — Лудwиг Тиецк, њемачки књижевник († 1853.).
1819. — амерички писац Волт Волтер Витмен, један од најзначајнији песника америчке књижевности.
1848. — Ватрослав Коландер, хрватски оргуљаш и складатељ († 1912.).
1887. — Саинт-Јохн Персе, француски пјесник и дипломат († 1975.).
1921. — Алида Валли, талијанска умјетница ( † 2006.).
1929. — Љубомир "Љуба" Тадић, био је српски глумац († 2005.).
1930. — амерички филмски глумац, режисер и продуцент Клинт Иствуд.
1943. — Цхристопхер Wалкен, амерички филмски и позоришни глумац.
1946. — Реинер Wернер Фассбиндер, њемачки глумац и редатељ († 1982.).
1949. — Том Беренгер, амерички глумац.
1951. — Родољуб Џамић, српски политичар и председник општине Врњачка Бања.
1962. — Вицториа Руффо, мексичка телевизијска и филмска глумица.
1965. — Брооке Схиелдс, америчка глумица и модел.
1969. — Тонy Цетински, хрватски музичар и пјевач.
1969. — Симоне Пианигиани, талијански кошаркашки тренер.
1976. — Цолин Фаррелл, ирски глумац.
1981. — Марлиес Сцхилд, аустријска алпска скијашица.
1989. — Марцо Реус, њемачки ногометаш.

.

Смрти

1594. — Ђакопо Тинторето, италијански сликар.
1740. — Фридрих Вилхелм I, пруски краљ.
1809. — Стеван Синђелић, српски војвода.
1809. — Јозеф Хајдн, аустријски композитор.
1832. — Éваристе Галоис, француски математичар (* 1811.).
1854. — Ватрослав Лисински, хрватски складатељ (* 1819.).
1962. — Адолф Ајхман, шеф Гестапоа и немачки ратни злочинац.
1978. — Јóзсеф Бозсик, мађарски ногометаш и тренер (* 1925.).
1990. — Драган Лаковић, српски глумац и певач дечијих песама (* 1929.).
1991. — Ангус Wилсон, енглески писац.
1996. — Тимотхy Леарy, амерички писац и психолог.
1999. — Давор Дујмовић, српски и југословенски глумац (* 1969.).
2000. — Петар Младенов, председник Бугарске.
2010. — Јордан Ивановић, српски спортски новинар (* 1947.).

.

Благдани/Празници

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар