22. 8.

22. коловоз/аугуст/август (22. 8.) је 234. дан године по грегоријанском календару (235. у преступној години). До краја године има још 131 дан.

Догађаји

1485. — у бици с трупама Хенрија VII код Босворта погинуо енглески краљ из династије Јорк Ричард III. Тиме окончан "Рат две руже", а Хенри VII постао први краљ династије Тјудор.
1567. — шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као "Албин терор", чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске.
1642. — у Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници. Рат окончан 1645. поразом краља, који је на основу пресуде револуционарног суда погубљен 1649.
1859. — због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Хабсбуршке монархије цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, "Баховог апсолутизма".
1864. — Представници 22 државе потписали су у Женеви конвенцију о поступању с рањеним војницима у рату. Послије су потписане друге Женевске конвенције о другим питањима. Као симбол за нове је организације изабран Црвени криж на бијелој подлози.
1910. — Јапан анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.
1914. — Аустро-Угарска у Првом светском рату објавила рат Белгији.
1932. — ББЦ је почео емитирати телевизијски програм.
1941. — немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.
- 1941. — Велики бег комуниста из затвора у Сремској Митровици.
1942. — Бразил је објавио рат силама Осовине.
1951. — У Баварској је одбијен захтјев за укидање тјелеснога кажњавања ученика.
1971. — председника Боливије, генерала Јуан Јосé Торрес Гонзáлез, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.
1991. — председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације.
1991. — пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. 8..
1995. — парламент Етиопије изабрао Негассо Гидада за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.
1996. — конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

Рођења

1647. — Денис Папин, француски истраживач и изумитељ (у. 1712.).
1844. — Георге Wасхингтон Де Лонг, амерички истраживач (у. 1881.).
1854. — Милан Обреновић, српски кнез и краљ. За време његове владавине Србија стекла међународно признање, на Берлинском конгресу 1878. У спољној политици ослањао се на Аустро-Угарску с којом је склопио Тајну конвенцију 1881. Запамћен као аутократа, а за његову личност везани бројни скандали по европским престоницама које је посећивао.
1862. — Цлауде Дебуссy, француски складатељи (у. 1918.).
1874. — Маx Сцхелер, њемачки филозоф (у. 1928.).
1893. — Доротхy Паркер, америчка књижевница.
1894. — Антун Барац, хрватски повјесничар (у. 1955.).
1902. — Лени Риефенстахл, њемачка глумица, редатељица и филмски продуцент (у. 2003.).
1904. — рођен кинески државник Денг Сисијан, познат као Денг Сјаопинг, покретач привредних реформи и економског успона Кине крајем XX века. На челу Кине био од 1978, повукао се 1990, задржавши пресудан утицај на кинеску политику до смрти, у јануару 1997.
1917. — Већеслав Хољевац, загребачки градоначелник који је проширио град јужно од Саве (у. 1970.).
1920. — Раy Брадбурy, амерички писац хоррор и криминалистичког жанра (у. 2012.).
1928. — Карлхеинз Стоцкхаусен, њемачки складатељ (у. 2007.).
1928. - Славко Голдстеин, хрватски повјесничар и политичар (у. 2017.).
1933. — Сyлва Косцина (Силва Кошћина), италијанска манекенка и глумица (у. 1994.).
1934. — Гилмар, бразилски ногометаш (у. 2002.)
1934. — Норман Сцхwарзкопф, генерал америчке војске (у. 2012.).
1935. — Е. Анние Проулx, америчка књижевница.
1964. — Матс Wиландер, бивши шведски тенисер.
1968. — Александар Мостовој, умировљени руски ногометаш.
1971. — Војин Ћетковић-Војо, српски глумац.
1972. — Блажо Лисичић, бивши југословенски рукометаш.
1978. — Јамес Цорден, енглески глумац.
1979. — Леона Парамински, хрватска филмска, телевизијска и казалишна глумица.
1982. — Живко Гоцић, српски ватерполист.
1987. — Миша Зверев, њемачки тенисер, руског поријекла.
1991. — Цхристиан О'Сулливан, норвешки рукометаш, британског поријекла.

.

Смрти

1350. — Филп VI., француски краљ (р. 1293.).
1862. — Лавал Нугент, фелдмаршал, витез реда Златног Руна, командант реда Марије Терезије и римски принц (р. 1777.).
1863. — Лука Ботић, хрватски књиженик и политичар (р. 1830.).
1883. — у Паризу умро руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од првих руских писаца чија су дела продрла на Запад. За живота уживао много већи углед у француским, него у руским књижевним круговима (р. 1818.).
1922. — убијен Мајкл Колинс, ирски револуционар и политичар (р. 1890.).
1942. — умро руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, који је новим изразом значајно утицао на реформу класичног балета у XX веку.(р. 1880.).
1958. — умро француски писац Роже Мартен ди Гар, добитник Нобелове награде за књижевност 1937.
1978. — Јомо Кенyатта, кенијски политичар (р. 1892.).
1988. — Рејхан Демирџић, босанскохерцеговачки глумац.
2010. — Стјепан Бобек, бивши југословенски фудбалер и фудбалски тренер (р. 1923).
2010. — Владимир Девидé, хрватски математичар, јапанолог, академик и књижевник (р. 1925.).

.

Празници и дани сећања

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар