12. 8.
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартсб. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
12. коловоз/аугуст/август (12. 8.) је 224. дан у години по грегоријанском календару (225. у преступној години) До краја године има још 141 дан.
Догађаји
уреди- 1877. — Асапх Халл открио Марсов мјесец Деимос ("ужас").
- 1927. — Највиши врх Моунт Бланца (Цоур Мајоур) крштен је именом Бенита Муссолинија.
- 1946. — Британска је влада наредила заустављање усељавања у Палестину, а преостале Жидове који су жељели имигрирати интернирала је на Ципар.
- 1978. — Јапан и Кина склопили су споразум о миру и пријатељству који је нормализирао односе дугогодишњих непријатеља.
- 1985. — Јапански Боеинг 747 срушио се у планини на лету Токијо-Осака. У највећој несрећи једног зракоплова у повијести погинуло је 520 путника и чланова посаде.
- 2000. — Катастрофа руске нуклеарне подморнице "Курск" у Барентсовом мору. Нитко од 118 морнара није преживио.
Рођења
уреди- 1750. — Матија Петар Катанчић, хрватски књижевник, латинист, свеучилишни професор поетике, археологије и нумизматике те књижнички кустос (у. 1825.).
- 1866. — Јацинто Бенавенте, шпански писац, нобеловац (у. 1954.).
- 1880. — Радцлyффе Халл, енглеска списатељица.
- 1887. — Ерwин Сцхрöдингер, аустријски физичар. (у.1961).
- 1881. — Цецил Б. ДеМилле, амерички филмски редатељ и продуцент (у. 1959.).
- 1925. — Норрис МцWхиртер, британски писац, политичар и оснивач Гуинесс Књиге рекорда заједно с братом Росс МцWхиртер (у. 2004.).
- 1930. — Џорџ Сорош, амерички бизнисмен.
- 1949. — Марк Кнопфлер, британски гитарист, пјевач, складатељ и продуцент.
- 1951. — Клаус Топпмöллер, њемачки ногометни тренер и играч.
- 1954. — Франçоис Холланде, француски социјалистички политичар и предсједник Француске.
- 1970. — Александар Ђурић, бивши босанкохерцеговачки-сингапурски ногометаш и кануиста, српског поријекла.
- 1975. — Цасеy Аффлецк, амерички филмски глумац и режисер.
- 1977. — Ива Мајоли, најбоља хрватска тенисачица свих времена, освајачица Гранд Слам турнира Роланд Гаррос у Паризу 1997. године.
- 1979. — Златан Бајрамовић, бивши босанскохерцеговачки ногометаш.
- 1983. — Лука Нижетић, хрватски пјевач поп-роцк изричаја.
- 1983. — Клаас-Јан Хунтелаар, низоземски ногометаш.
- 1988. — Тyсон Фурy, британски професионални боксач.
.
Смрти
уреди- 30. пне. - Клеопатра VII Пхилопатор, краљица Египта.
- 1827. — Wиллиам Блаке, енглески књижевник, сликар и графичар (р. 1757.).
- 1928. — Леош Јаначек - чешки складатељ.
- 1955. — Тхомас Манн, њемачки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1929. године.
- 1955. — Мато Ханжековић, хрватски књижевник (р. 1884.).
- 1964. — Иан Флеминг, био је енглески писац и новинар, најпознатији као творац серије романа о Јамес Бонду (р. 1908.).
- 1982. — Хенрy Фонда, амерички глумац (р. 1905.).
- 1989. — Wиллиам Схоцклеy, амерички физичар. (р.1910).
- 1990. — Виљем Штајниц, аустријски шахиста и светски првак у шаху (р.1836).
- 1992. — Јохн Цаге, амерички композитор.
- 2010. — Велимир Кљаић - "Кљун", хрватски рукометни тренер, играч и освајач злата на Олимпијским играма у Атланти 1996 († 1946.).
.
Празници и дани сећања
уреди.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар