Затвор
За остала значења, види Затвор (разврставање).
Затвор у најширем смислу означава установу, односно објект чија је сврха да у њему смјештеним особама, које се називају затвореници, одузети слободу, односно ограничити кретање као и низ других права. Постоје разне врсте затвора, али се под изразом "затвор" готово у правилу сматрају само институције које води држава, а у које су затвореници смјештени одлуком суда или другог надлежног органа.
Такви се затвори се у већини сувремених држава дијеле на два основна типа - затворе у којима се налазе особе на суду правомоћно осуђене на казну затвора, односно кажњеници; и затворе у којима се налазе особе притворене ради провођења криминалистичке истраге или казненог поступка, односно притвореници. За први тип затвора се на простору бивше СФРЈ користи израз казнено-поправни завод или, колоквијално, казнионица; за други тип затвора се користи израз окружни затвор или, колоквијално, истражни затвор.
Затвори се, надаље, овисно о типу затвореника, могу дијелити на мушке, женске и малољетничке; према типу обезбјеђења се могу дијелити на затворене, полуотворене или отворене затворе. Врло је чест случај да државе из финанцијских разлога комбинирају намјене одређених типова затвора, па је, тако, на примјер, уобичајено да особе које су због прекршаја или блажих казнених дјела осуђене на кратке затворске казне смјештене у окружне затворе заједно с притвореницима који чекају суђење.
Главне службе у затворима су служба за обезбјеђење и служба за преваспитање. Наука која се бави затворским системима назива се пенологија.
