Загребачки солисти
Загребачки солисти су најугледнији хрватски коморни ансамбл, утемељен 1953. године у склопу Радио-телевизије Загреб (РТВ-а Загреб) под чијим су окриљем остали до 1979. године.[1] Оснивачи ансамбла били су Антонио Јанигро, Стјепан Арањош и Иво Вуљевић. Свој први концерт одржали су 5. сијечња 1954 у Бјеловару, а други већ 11. сијечња у Загребу.[1] Ансамбл у просјеку чини од 13 до 15 глазбеника, а кроз године је кроз њега прошао већи број запажених извођача.[2]
Под водством Јанигра ансамбл врло брзо након оснутка заузима једно од водећих мјеста међу сродним саставима у свијету. Од 1968. године дјелује под умјетничким водством концертног мајстора Драгутина Хрдјока - Тиме он постаје сурадником који доноси и дио надахнућа; глазбеници су слободни, али ипак слиједе и његове смјернице. Драгутин Хрдјок је с виолинског пулта наставио водити Загребачке солисте, након што Јанигро концем 1960-их одложио диригентски штапић и челистичко гудало. Касније ће на то мјесто ступити концерт-мајстор Тонко Нинић.
Репертоар ансамбла обухваћа готова сва раздобља и стилове, а посебна позорност усмјерена је интерпретацијама барокних мајстора Бацха, Хäндела и Вивалдија, те Мозарта. Снимили су 60-ак плоча и примили многе награде, међу којима су медаља УНЕСЦО-а, медаља П. Цасалс и одликовање града Плауена. Наступали су пред Уједињеним нацијама, Свјетској изложби у Бруxеллесу, обиљежавању 200. годишњице Мозартовог рођења у Салзбургу те снимили бројне грамофонске плоче укључујући и за бечки Вангуард.[1] По узору на њих у другим су глазбеним центрима у Хрватској основани Дубровачки солисти у Дубровнику, „Фрањо Режма” у Осијеку и „Иван Лукачић” у Сплиту, а утјецали су и на глазбене школе у Југославији гдје су по њиховом узору основани „Гаудеамус” у Загребу и „Коморни оркестар Душан Сковран” у Београду.[1]
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Загребачки солисти Архивирано 2013-01-30 на Wаyбацк Мацхине-у
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Златко Стахуљак (1989). „Узрочна увјетованост појаве, дјеловања и успјеха Загребачких солиста”. Сацред Цецилиа : а сацрал мусиц магазине 59 (1): 8-11. Приступљено 2. фебруар 2023.
- ↑ Никша Њирић (1999). „Обљетнице: Загребачки солисти поводом 45. годишњице постојања”. Сацред Цецилиа : а сацрал мусиц магазине 69 (1): 8. Приступљено 2. фебруар 2023.