Wikipedija:Правила блокирања

Политика Wикипедије
Глобални принципи
Шта Wикипедија није Игнориши сва правила
Стандарди који се тичу садржаја
Неутрална тачка гледишта Проверљивост Без оригиналног истраживања Биографије живих људи
Рад са другима
Учтивост Без личних напада Без правних претњи Консензус Решавање сукоба
Више
Списак правила Списак смерница

Блокирање је поступак који администратори и бирократи могу користити како би спријечили појединца да уређује Wикипедију. Блокирати се могу регистрирани корисници Wикипедије и ИП адресе, на одређено вријеме или на неограничени рок. Блокада се може односити на цјелокупни садржај Wикипедије или пак на само одређени дио страница или скупина страница. Блокирани корисници и даље имају несметани приступ Wикипедији, али им је онемогућено уређивање Wикипедије или дијела њезиног садржаја, овисно о врсти примијењене блокаде. Темељни циљ блокаде није малтретирање корисника нити демонстрација силе од стране администратора, већ заштита садржаја Wикипедије и интегритета пројекта када администратори или бирократи сматрају да корисник или ИП адреса својим измјенама саботирају пројект или подривају његов интегритет. Блокирање није исто што и забрана, која представља формално одузимање уређивачких права на цијелој или дијелу Wикипедије, али без блокирања. Корисници са забраном и даље имају могућност уређивати што и како желе, док блокирани немају, али непоштивање забране може бити повод за блокирање.

Предлагање и изрицање блокаде

Блокаде увијек изричу и примјењују администратори или бирократи, јер су они једини корисници с техничким овлаштењима да изврше такву радњу. Предложити блокаду другог корисника може било који корисник који сматра да неки корисник крши нека од правила и смјерница Wикипедије, а приједлози се постављају на Администраторској табли, јер о блокадама одлучују искључиво администратори. Другим корисницима омогућено је давање коментара и мишљлења на приједлог, али одлуку доносе адмминистратори или бирократи. Корисници никада не предлажу трајање блокаде, већ је одлука о трајању препуштена администраторима, овисно о ступњу и тежини пријеступа.

Администратори и бирократи, дакако, могу блокирати кориснике и по властитом нахођењу, без приједлога, када процијене да корисник крши правила и смјернице Wикипедије. У правилу, блокирање би требало бити ултима ратио, односно крајња мјера заштите пројекта те би се требало примијенити само онда када се другим, блажим мјерама, не би могла постићи иста сврха. Како би се наведено правило поштивало, администратори и бирократи прво морају контактирати кориснике који крше правила и смјернице, обавијестити их о кршењу те их упозорити да то више не раде, уз навођење посљедица. Корисници који су први пут обавијештени могу тражити додатна појашњења од администратора те су их исти дужни доставити како би ситуација била поново јасна, али притом не смију злорабити то право како би изиграли сустав. Уколико корисник и након упозорења настави кршити исто правило или смјерницу те се оглуши о првотну обавијест, администратор може - према властитој процјени - примијенити неке од мјера, укључујући и блокаду. Уколико корисник прекрши неко друго правило и смјерницу у односу на прву обавијест, администратор га је поново дужан прво обавијестити о томе, а онда тек примијенити санкције. Изнимка од овога су корисници који опетовано и очигледно намјерно крше више правила; у том случају администратори нису дужни слати индивидуалну обавијест за свако појединачно кршење.

Блокада мора бити образложена - дакле, мора бити јасно које се правило или правила крше те темељем којих је радњи корисника блокада изречена - те корисник о истој мора бити обавијештен на својој страници за разговор. У правилу, блокираном ће се кориснику, уколико се ради о блокади која се односи на цјелокупни садржај Wикипедије, оставити откључана властита страница за разговор како би могао оспорити блокаду (види ниже), али ће и то право бити одузето уколико га блокирани корисник буде злоупотребљавао.

Чести разлози блокирања су (ради се о отвореној листи, дакле нису сви случајеви обухваћени овом листом, што значи да се кориснити могу блокирати и из других разлога):

• Вандализам;
• Груба непристојност и нецивилизирано понашање;
• Опетовани и устрајни лични напади;
• Пријетње (личне, професионалне, правне, било на, било изван Wикипедије);
• Радње које могу угрозити друге кориснике;
• Радње које представљају очито и перфидно изигравање сустава;
• Радње које угрожавају малољетнике или личне податке корисника;
• Кршење ауторских права;
• Опће кршење правила и смјерница;
• Чарапарење;
• Кориштење марионета;
• Малтретирање и злостављање других корисника;
• Спамирање;
• Непридржавање забране или молби администратора и бирократа;
• Ратовање измјенама;
• Уношење садржаја који није референциран, енциклопедијски или уопће точан, као и садржаја који крши правило о неутралности;
• Друге радње које крше правила српскохрватске Wикипедије, саботирају рад корисника и самог пројекта, или уништавају интегритет пројекта;

Трајање блокаде

Блокада може бити изречена на временски рок или на неодређено вријеме. Блокаде на неодређено вријеме посебна су скупина о којој ће више ријечи бити ниже. Овдје ћемо се позабавити временски одређеним блокадама и смјерницама за њихово изрицање. Према тренутној структури, основна предложена трајања блокада су:

1. 1, 2 и 6 сати
2. 1 и 3 дана
3. 7 и 14 дана
4. 1, 3 и 6 мјесеци
5. 1 година

Рок може бити и другачији јер администратори имају право одредити и рокове другачије од предложених. ИП адресе готово никад не треба блокирати на неодређено вријеме јер их у различитим периодима могу дијелити неколико различитих корисника. Стога може доћи до нежељених посљедица. У екстремним случајевима динамичке ИП адресе могу бити блокиране на рок од 3 мјесеца, док се статичке ИП адресе могу блокирати на рок од 1 године. Међутим, ова трајања представљају горњу границу и требало би их употребљавати у изнимним случајевима. Динамичке ИП адресе требало би у правилу блокирати на рок од 1 дан или 3 дана, док би статичке ИП адресе требало у начелу блокирати на рок од 3 дана или 7 дана. Ако постоје недвосмислени докази да исти корисник стоји иза ИП адресе и након истека блокаде и ако се настави образац неконструктивног уређивања, ИП адресу је могуће блокирати с постепеном прогресијом дужине блокаде.

У случају блокирања регистрираних корисника, као што је речено, блокада би требала бити крајња мјера, која се примјењује само када се иста сврха не може постићи блажом мјером. У случају када се кориснику изриче прва блокада, она би у правилу требала бити краћа по свом трајању (идеално би било до седам дана) јер јој циљ није потјерати корисника, већ указати на кршења и на чињеницу да њихово понашање није допуштено, чиме се кориснику даје вријеме да адекватно анализира ситуацију мирне главе и онда се врати уређивању пројекта. Блокаде до једнога дана у правилу би се требале изрицати у блажим уређивачким ратовима или у случајевима када се одређена расправа непотребно захукта како би се кориснику дало довољно времена да се смири и да такав поново приступи расправи. Такођер, краће блокаде требале би се изрицати нови(ји)м корисницима који су први пут починили неке блажа кршења правила и смјерница српскохрватске Wикипедије.

Блокаде дуље од седам дана, а краће од три мјесеца могу се сматрати средњерочним блокадама и оне се не би требале изрицати одмах први пут, осим ако је кориснику већ раније (из било којих разлога) опроштена ранија блокада, а он је и даље наставио кршити правила па се у том случају не ради о "класичном првом блоку", већ о кумулацији. Ове блокаде у правилу би се требале изрицати корисницима који понављају исте грешке, оглушавају се на молбе и упозорења администратора и бирократа те грубо крше правила и смјернице Wикипедије.

Блокаде дуље од три мјесеца сматрају се дугим блокадама те се могу само изнимно изрицати први пут, уколико администратор или бирократ има добре разлоге посумњати да је тако дуга блокада потребна. У сваком супротном случају, ове се блокаде изричу само у случају вишеструко поновљених кршења или пак најтежих облика кршења правила Wикипедије, а која нису обухваћена случајевима предвиђенима за блокаду на неодређено вријеме (види ниже). Овако дуге блокаде морају бити посебно добро објашњене јер мора бити потпуно јасно зашто је администратор посегнуо за овако строгом мјером, односно мора бити потпуно развидно да је оваква блокада, у свом трајању, апсолутно оправдана.

Једном изречена блокада може се продужити или скраћивати, овисно о околностима.

Дјеломична и потпуна блокада

У правилу, блокада се корисницима изриче како би их се спријечило да уређују Wикипедију и цијелости те је то, у пракси, најчешћи облик блокирања. Међутим, како је блокирање мјера крајње нужде, могуће је да је постизање сврхе могуће и кроз дјеломичну блокаду, што ја заправо облик забране уређивања одређене теме. Дјеломична забрана може се изрећи онда када корисник генерално има уредне доприносе, али због ових или оних разлога врши проблематичне радње у само једном чланку или скупини чланака које су тематски повезане; у том је случају, сукладно сврси блокаде као мјере заштите пројекта, а не тјерања корисника, могуће онемогућити кориснику уређивање одређених чланака или тема како би се могао фокусирати на остале, гдје његове радње нису проблематичне. Све што је речено о изрицању и трајању блокаде примјењује се и на овакве случаје, с тим да администратори требају имати на уму да се оваква врста блокаде изриче само онда када има смисла, односно када корисник има друге, квалитетне и уредне доприносе па би се на тај начин филтрирали само они спорни.

Блокирање на неодређено вријеме

Блокада на неодређено вријеме заправо је назив за блокаду која нема временског трајања него траје док и ако се не укине. У правилу, овакво блокирање увијек захтијева расправу на Администраторској табли те о њој гласују сви активни администратори. За одлуку је потребно барем 60% гласова за, с тим да укупан број гласача мора представљати натполовичну већину од укупног броја активних администратора; сви администратори бит ће обавијештени о расправи, а уколико желе дати свој глас, исти мора бити и образложен. Предлагатељ је дужан детаљно објаснити и аргументирати свој приједлог те доказати зашто је блокада на неодређено једина смислена мјера, односно зашто се иста сврха не би могла постићи неком блажом мјером. О приједлогу гласују само администратори, а расправа траје седам дана; други корисници могу дати своје коментаре и мишљења, али не и гласове. Корисник чија се блокада предлаже имат ће право одговорити приједлог и изнијети своју обрану. Блокада на неодређено изриче се у оним случајевима када је развидно да корисник не може или не жели доприносити српскохрватској Wикипедији сукладно њезиним правилима и смјерницама, односно када је очито да је његова једина сврха ометање пројекта и уништавање његова интегритета. Уз горе наведене разлоге, сви који могу бити основа за овакву блокаду, како индивидуално тако и кумулирано, блокада на неодређено вријеме може се изрећи и када је развидно да корисник није ту како би стварао енциклопедију.

Изнимно од свега наведеног, без претходне расправе на неодређено се блокирају сви чарапци одређеног корисника јер се ту аутоматски ради о најтежем облику кршења правила, али и генерално недозвољеној радњи; ово се односи само на чарапко рачуне, а не и на главни рачун корисника који је стварао чарапке - на блокаду главног рачуна на неодређено вријеме примјењују се опћа правила.

Ограничења при изрицању блокаде и спречавање злоупотреба

Блокирање корисника мора имату превентивну функцију - оно би требало спријечити штету која би потенцијално настала на пројекту дисруптивним дјеловањем корисника; спријечити корисника да чини додатна кршења правила те позитивно дјеловати на њега и његово даљње понашање; и потицати продуктивнији рад на пројекту. У том контексту, јасно је да блокирање не може бити кориштено у сврху освећивања кориснику, кажњавања корисника или тјерања корисника с пројекта; укратко, то значи да администратори и бирократи не смију злоупорабити своје овласти како би наносили штету другим корисницима. У ту сврху постоје неке јасне ситуације када би блокирање било добро избјећи, а које наводимо овдје:

1. Администратори не би смјели блокирати кориснике с којима су у активном сукобу око садржаја када је у питању дјеловање везано уз спорни садржај те би прије блокирања требали конзултирати другог администратора око процјене ситуације; администратори могу блокирати и у овим случајевима само ако је евидентно да корисник намјерно врши очигледне вандализме или злонамјерне измјене;
2. Администратори не би смјели блокирати кориснике који су укључени у неку расправу само како бих смирили и педагошки дјеловали на њих, јер овакви краткотрајни блокови углавном доводе до контраефекта; наиме, корисник истовремено мора бити и жустар у расправи и бити дисруптиван у својим радњама како би га се могло блокирати;
3. Администратори не би смјели блокирати друге администраторе који су блокирали њих; могуће је то учинити, технички, али радило би се о безобзирној освети, што није сврха блокирања. Наравно, некада ће се блокара морати примијенити и у наведеним случајевима, али тада би било потребно укључити неку трећу, неутралну страну тако да се инволвирани администратори и бирократи моле да не блокирају кориснике у наведеним ситуацијама, осим ако је то баш стварно неопходно, али чак и у том случају требају контактирати барем још једног активног администратора како би оцијенио је ли блокада била оправдана.

Деблокирање

Захтјев за деблокаду је захтјев за ревизију увјета блокаде која је изречена кориснику. Захтјев за деблокадом, након рока одређеног у изворном образложењу блокаде, може поднијети корисник особно или преко неког другог, чак и преко ИП адресе; захтјеви се у правилу подносе на Администраторској табли, али због ограниченог приступа блокираног исти се може поставити на његовој страници за разговор, након чега ће бити пребачен на за то прикладно мјесто. Захтјев за деблокаду мора бити образложен. Процедура за деблокирање иста је као и процедура за предложено блокирање (види горе). Захтјев за деблокирањем може завршити одбијањем приједлога, измјеном изворног блока (увјети или трајање) или прихваћањем приједлога; деблокада такођер може бити и увјетна, али увјети који се намећу не смију бити провитни правилима Wикипедије као такве. Администратор који је одредио изворно блокирање обавезан је још дати своје мишљење о деблокади, на што ће бити уредно позван. О деблокадама у случају дужих блокада (види горе) расправља се највише седам дана; расправе о деблокади у случајевима средње дугих блокада трају највише три дана, а у свим краћим случајевима, расправе трају један дан.