Wикипедиа

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Wикипедиа
Бијела сфера израђена од великих дијелова слагалице, са словима неколико алфабета приказанима на појединим дијеловима
Логотип Wикипедије
Логотип Wикипедије, глобус који приказује глифове неколико писмовних система за слово W или гласове »wи«, »wо« или »wа«.
Главна страница Wикипедије
насловница Wикипедије
УРЛ wикипедиа.орг
Комерцијалан?не
Тип интернетска енциклопедија
Регистрацијаопционална[нотес 1]
Језик288 издања[1]
Поседник Wикимедиа Фоундатион
Аутор Јиммy Wалес, Ларрy Сангер[2]
Почетак рада15. јануара 2001.
алеxа.цом рангДецреасе 7[3] (од октобра 2015.)

Wикипедиа (енгл. изг. [ˌwɪкиˈпиːдиə], од енгл. wики (вики) + [енцyцло]педиа ([енцикло]педија)), вишејезична је интернетска енциклопедија са слободним садржајем и слободним приступом коју подржава и хоста непрофитни Wикимедиа Фоундатион. Они који могу приступити сајту, могу уређивати већину њених чланака.[4]

Wикипедиа је рангирана међу десет најпопуларнијих мрежних мјеста (5. према семрусх.цом;[5] 7. према симиларwеб.цом[6] рангирању; 10. према бившем Алеxа Интернету[7]) и највеће је и најпопуларније опће референтно дјело на интернету.[8]

Јиммy Wалес и Ларрy Сангер покренули су Wикипедију 15. јануара 2001. Њезино име, портмантеау од енгл. wики[нотес 2] + [енцyцло]педиа, сковао је Сангер.[10][11] Иницијално само на енглеском, Wикипедиа је брзо постала вишејезична пошто је на другим језицима развила сличне верзије, које се разликују у садржају и праксама уређења.

Српскохрватска Wикипедиа сада је једно од 306 језичких издања Wикипедије и са 459.544 чланка спада у њезиних 30 највећих издања, док по броју чланака прво мјесто заузима енглеска Wикипедиа (у новембру 2015. досегла 5 000 000 чланака). Узевши у обзир сва издања, Wикипедиа садржи више од 50 мил. чланака. Према стању из фебруара 2014. имала је 18 милијарди прегледа и готово 500 мил. јединствених посјетитеља сваки мјесец.[12]

Подупиратељи Wикипедије цитирају истраживање објављено 2005. у Натуреу, гдје су на основи 42 знанствена чланка компариране Wикипедиа и Енцyцлопæдиа Британница, при чему је утврђено да се ниво точности Wикипедије приближио оном који има Енцyцлопæдиа Британница.[13] Критика Wикипедије обухваћа тврдње о томе да она показује системску пристраност, представља мјешавину »истина, полуистина и нешто неистина«[14] и предмет је манипулације и спинања.[15]

Повијест

Осим за време техничких проблема и доградњи, Wикипедиа је била у функцији од 10. Јануара 2001. Историја Wикипедије почиње 2. јануара 2001, у разговору у Сан Диегу, у Калифорнији између два стара пријатеља, Ларрy Сангер, главни корисник Нупедије, и Бен Ковитза, компјутерског програмера. Ковитз је током вечере објаснио Wики концепт Сангеру који је одмах схватио да би Wики формат одлично пристајао енциклопедији. Сенгер је потом наговорио шефа Нупедије, да направи Wики од Нупедије, и прва верзија је била постављена онлине 10. јануара. Међутим, многи Нупедија корисници нису хтјели да Нупедија буде Wики па се тако 15. јануара, прави "Wикипедиа" на својој јединственој домени 'wикипедиа.цом'.

Многи су брзо сазнали о Wикипедији и пројекат је растао изванредним темпом. 12. фебруара 2001. Wикипедиа већ има 1 000 чланака, а 7. септембра 2001. има 10 000 чланака. Од тада, Wикипедиа на енглеском језику расте све брже и брже. Ускоро су јој се придружиле међународне Wикипедије на језицима попут мандаринског, њемачког, француског, талијанског, руског, итд.

Главне карактеристике

  1. Она је Wики, у томе што је може измјенити било ко (осим блокираних корисника).
  2. Она је слободна и употребљава ГНУ Слободну Документацијску Дозволу.

Када се говори о мултијезичним Wикипедијама, важно је напоменути да не постоје националне Wикипедије. Из тог разлога не постоји ни аустријска нити аустралијска нити британска Wикипедија него Wикипедије на њемачком језику и енглеском језику итд.

Сав оригинални материјал приложен Wикипедији је "Слободан Садржај", дефинисан ГНУ Слободном Документационом Дозволом, што значи да се може слободно употребљавати, изменити, копирати, и дистрибуирати, уз услов да било која копија, модификација или измена не сме стављати додатне рестрикције на садржај (тј. мора бити издата под истом дозволом). Wикипедијин садржај креирају њени корисници, а администратори имају већу контролу. Било која страница на Wикипедији се увек може измјенити па ниједан чланак никада није завршен.

Wикипедиа је почела као пројекат на енглеском језику 15. јануара 2001, и мало затим (23. март 2001.) је зачета Wикипедиа на француском језику. Велики број корисника се од тада труди да направи Wикипедију мултијезичном и тренутно постоји преко милион и 200 хиљада чланака на енглеском језику, и 4 милиона и 600 хиљада чланака на другим језицима (у јулу 2006. године).

Вандализам

Велики проблем Wикипедије је вандализам, који доносе разни вандали. Они често праве бесмислене и уврједљиве измјене на Wикипедиа чланцима.

"Због тога што је Wикипедиа радикално слободна и јаван пројекат, она привлачи анархистички елемент," Лери Сенгр, оснивач Wикипедије је признао медијима. "На срећу, већина нас је спремна да заустави вандализам... и да га се ријеши чим се појави."

На срећу најмање пар корисника (ако не стотине или више у неким случајевима) генерално дневно прати измјене на одређеним чланцима. Вандализам на чланцима обично не траје дуже од неколико минута у зависности од броја корисника на одређеној Wикипедији. Недавна студија коју је спровео ИБМ-ов тим је нашла да већина вандализма којег Wикипедиа на енглеском језику претрпи бива преправљен за мање од пет минута. "Били смо изненађени како често смо наилазили на вандализам и били смо опет изненађени како брзо је вандализам бивао преправљен", изјавио је Мартин Wаттенберг, истраживач који ради при ИБМ-овом ТЈ Wатсон истраживачком центру у Кембриџу, у Масачусецу, САД.

Политике и принципи

Корисници Wикипедије (који се називају wикипедисти или wикипедијанци), држе се неколико једноставних принципа:

  • Корисници Wикипедије настоје да сви чланци буду непристрасни. Ово не значи да чланци треба да се пишу само једним објективним начином и да постоји одређено "стање непристрасности", него значи да сва различита мишљења о некој теми треба да буду представљена на објективан начин.
  • Постоји неколико конвенција око именовања чланака. Кад постоји неколико различитих имена за једну тему, треба осигурати да све варијанте имена буду обухваћене кориштењем преусмеривача.
  • Wикипедијанци употребљавају странице за дискусију ("дисцуссион") о некој теми (а не страницу самог чланка) да би одлучили како изменити чланак.
  • Постоји неколико врста садржаја који су непожељни на Wикипедији, јер уствари нису енциклопедијски чланци. На примјер Wикипедиа чланци нису дефиниције из речника нити су репозиторија за читаве текстове књига, докумената, чланака, говора и сл. За ту врсту садржаја постоје сродни пројекти (детаљније под секцијом сродни пројекти, испод).
  • Некад постоје противречна правила и конвенције. Кад дође до тог случаја, Wикипедијина заједница корисника одлучује сваки случај посебно.

Корисници

Wикипедију уређују многи људи, који се називају wикипедисти или wикипедијанци. Не постоји ниједан "главни корисник" или шеф.

Софтвер и хардвер

Оригинални Wикипедија софтвер је УсеМодWики, који је написао Килфорд Едамс (Прва Фаза). Почетком 2002. године, Wикипедија је почела употребљавати ПХП Wики енгине који је, користећи МyСQЛ базу података, додао много нових могућности и био направљен искључиво за Wикипедија пројекат. Направио га је Магнус Менски, и познат је као Друга Фаза.

Недуго након што је Друга Фаза била у употреби, појавили су се велики проблеми. Wикипедиа је постала толико спора да је било скоро немогуће измијенити чланак. Ли Дењел Крокер је потом написао комплетно нови софтвер. Ова нова верзија је била велики напредак, и постала је стандард у јулу 2002. године. и још увијек се употребљава. Трећа Фаза се зове МедиаWики, и употребљавају је и многи други Wики пројекти.

Пред крај 2003. године поново су се појавиле тешкоће у раду Wикипедије. Разлог проблема је загушења једног јединог Wикипедиа сервера. Проблеми су брзо превазиђени будући да је у јуну 2004. године Фондација Wикимедија набавила девет сервера, тренутно смештених у Флориди. У саставу нове конфигурације је један сервер за базу података и четири wеб сервера који сви раде на Федора Цоре Линуx дистрибуцији.

Wикипедијина база података

Пошто је Wикипедиа слободна енциклопедија чији је садржај одређен ГНУ слобоном документационом дозволом, било тко у било које вријеме може да преузме "скоро-текућу" верзију комплетне Wикипедије. За детаље посјетите страницу о преузимању комплетне Wикипедије на енглеском језику.

Награде

2004.

Види још

Биљешке

  1. ↑ Регистрација се захтијева за одређене задатке као што су уређење заштићених страница, стварање страница на Wикипедији и постављање датотека.
  2. ↑ Wикији су тип wебситеа. Ријеч »wики« пак долази од хавајске ријечи »брз«.[9]

Референце

  1. ↑ Кисс, Јемима; Гиббс, Самуел (6. аугуста 2014). „Wикипедиа босс Лила Третиков: 'Гласност таугхт ме муцх абоут фреедом оф информатион”. Тхе Гуардиан. Приступљено 21. аугуста 2014. 
  2. ↑ Јонатхан Сиденер. „Еверyоне'с Енцyцлопедиа”. У-Т Сан Диего. Приступљено 15. октобра 2006. 
  3. ↑ „Хоw популар ис wикипедиа.орг?”. Алеxа Интернет. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-25. Приступљено 2015-11-08. 
  4. ↑ „Wикипедиа фоундер дефендс децисион то енцрyпт тхе сите ин Цхина”. Тхе Верге. Приступљено 19. септембра 2015. 
  5. ↑ „Топ Wебситес ранкинг - Мост Виситед Wебситес ин тхе wорлд [Децембер 2022”] (ен). Семрусх. Приступљено 4. фебруара 2023. 
  6. ↑ „Симиларwеб Топ Wебситес Ранкинг”. Симиларwеб. Приступљено Јуне 11, 2022. 
  7. ↑ Тхе топ 500 ситес он тхе wеб Архивирано 2018-07-15 на Wаyбацк Мацхине-у, 3. 2. 2021, Приступљено 3. 2. 2021.
  8. ↑ „цомСцоре MMX Ранкс Топ 50 УС Wеб Пропертиес фор Аугуст 2012”. цомСцоре. 12. септембра 2012. Приступљено 6. фебруара 2013. 
  9. ↑ »wики« у: Хаwаииан Дицтионарy, ревисед анд енларгед едитион, Университy оф Хаwаии Пресс, 1986
  10. ↑ Мике Милиард (1. марта 2008). „Wикипедиотс: Wхо Аре Тхесе Девотед, Евен Обсессиве Цонтрибуторс то Wикипедиа?”. Салт Лаке Цитy Wееклy. Приступљено 18. децембра 2008. 
  11. ↑ Сиденер, Јонатхан (9. октобра 2006). „Wикипедиа фамилy феуд роотед ин Сан Диего”. Тхе Сан Диего Унион-Трибуне. Приступљено 5. маја 2009. 
  12. ↑ Цохен, Ноам (9. фебруара 2014). „Wикипедиа вс. тхе Смалл Сцреен”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  13. ↑ Јим Гилес (Децембер 2005). „Интернет енцyцлопедиас го хеад то хеад”. Натуре 438 (7070): 900–901. Бибцоде 2005Natur.438..900G. ДОИ:10.1038/438900a. ПМИД 16355180. (потребна претплата) Биљешка: Студија је била цитирана у неколико новинских чланака, нпр. у:
  14. ↑ Блацк, Едwин (19. априла 2010.) Wикипедиа—Тхе Думбинг Доwн оф Wорлд Кноwледге, Хисторy Неwс Нетwорк. Приступљено 21. октобра 2014.
  15. ↑ Ј. Петрилли , Мицхаел (СПРИНГ 2008/Вол.8, Но.2) Wикипедиа ор Wицкедпедиа?, Едуцатион Неxт. Приступљено 22. октобра 2014.

Екстерни линкови

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Wikipedia&oldid=41844251”