Wухан
Wухан
武汉市 | |
|---|---|
 | |
| Координате: 29°58′Н 113°53′Е / 29.967°Н 113.883°Е | |
| Држава |  Кина
|
| Провинција | Хубеи |
| Власт | |
| - Градоначелник | Руан Цхенгфа Танг Лиангзхи |
| Површина | |
| - Подручје утјецаја | 8 467 км² |
| Становништво (2007.) | |
| - Град | 7 243 000 [1] |
| Временска зона | УТЦ+8 (УТЦ) |
| Поштански број | 100000 - 102629 |
| Позивни број | 010 |
| Службена страница www.wухан | |
| Карта | |
  Wухан | |
Wуху је један од највећих кинеских градова и главни град покрајине Хубеи од 7 243 000 становника.[1]
Wухан је заправо конурбација која се састоји од 3 уједињена града; Wуцханг, Ханкоу и Ханyанг, један од најзначајнијих центара средишње Кине и велика поморска лука иако је удаљен чак 965 км од мора, али до њега плове бродови по ријеци Јангце.[1]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Wухан лежи у долини Јиангхан на ушћу ријеке Хан у Јангце некако точно у средини Кине, удаљен подједнако од Пекинга и Кантона, као и до Шангаја.[1] То је велика равница, некад изложена честим поплавама. На лијевој обали ријеке је изграђен након 1990-их нови дио града и пословни центар с многим модерним зградама, а на десној страни се налази хисторијски центар града. Град има бројне рекреационе зоне са бројним језерима. Клима је монсунска са врућим и кишним љетима и благим сухим зимама, кад повремено и падне снијег.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Најстарије насеље на подручју данашњег мегалополиса било је насеље југоисточно од данашњег Wуцханга основано још за Династије Зхоу (1046. пне. - 771. пне.). Оно је постало пријестолница за Државе Источни Wу (220. - 280.) а улогу административног центра задржало је и за Династије Yуан (1206. - 1368.) и Династије Минг (1368. - 1644.).[1]
Ханyанг је основан за вријеме Династије Суи (581. - 618.) али није имао неки значај, за разлику од оближњег Ханкоуа који је за Династије Сунг (960. - 1279.) постао један од најзначајнијих трговачких центара Кине.[1] Кад је Ханкоу постао слободна трговачка зона, на основу Споразума из Тиањина (1858.) којег је тадашње кинеско царство потписало са ондашњим велесилама Великом Британијом и Француском, то је истовремено дало и импулс за развој сва три града, јер су на основу добијених концесија између 1861. и 1896. Британци, Французи, Нијемци, Јапанци и Руси отворили бројна подузећа у сва три града.[1]
Отац модерне Кине Сун Yат-сен је 1911. покренуо Устанак у Wуцхангу који је довео до пада династије Qинг и проглашења Републике. Сва три града играла су велику улогу у предратним збивањима, ту су избиле прве чарке између Куоминтанга и Комунистичке партије Кине још за времена њихове коалиционе владе. Убрзо након распада њихове крхке коалиције 1927., лијево крило националиста (Куоминтанг) задржало је своје сједиште у Ханкоу, истовремено је Мао Зедонг будући лидер кинеских комуниста, водио Институт сељачког покрета у Wуцхангу, тако да је и Пети конгрес кинеске комунистичке партије одржан у том граду 1927.[1]
Након пада Нањинга у јапанске руке - 1937., куоминтангова влада премјетила је привремену пријестолницу земље у Ханyанг па је он постао центар кинеског отпора јапанској инвазији, све до октобра 1938. кад су га заузели Јапанци. Град је након капитулације Јапана 1945. враћен под власт куоминтанга, али су га 1949. заузеле јединице Маове црвене армије након великог марша.
Након рата сва три града су се почео убрзано развијати, 1957. је саграђен први мост преко ријеке Јангце (данас их има неколико и један тунел). Временом су се спојили па се почело употребљавати име Wухан за сва три града.
Привреда и школство
[уреди | уреди извор]Wухан је највећа лука на ријеци Јангце, те велик индустријски, трговачки и универзитетски центар са 35 високошколских установа.
Још при крају 19. вијека у Wухану је изграђена прва велика модерна челичана у Кини. Њу је влада Куоминтанга преселила у Цхонгqинг за вријеме јапанског продора у Кину 1938. али се је индустрија челика обновила 1950-их, тако да је при крају 20. вијека Wухан постао други по важности град црне металургије у Кини, одмах иза Ансхана. У граду дјелује неколико великих челичана, највећи комплекс лежи 25 км источно од града. Жељезна руда допрема се из великог рудника Даје који лежи 90 км југоисточно од града, а угљен из рудника Енан који леже јужно од града.[1]
Металургија је привукле и друге индустрије, тако да се данас у Wухану производе кемикалије, гнојива, електрична опрема, стакло, пољопривредна механизација, жељезнички вагони и локомотиве, камиони. Град је један од највећих произвођача тешких алатних стројева у Кини. Wухан има и лаке индустрије, која производи робу широке потрошње; сатове, бицикле, радио апарате и друге електроничке предмете. Уз то у граду дјелују и погони традиционалних индустрија; љуштионице риже, млинови, уљаре, предионице вуне и памука, цемент]]аре, дестилерије алкохола, творнице текстила, папира и сапуна. Wухан има и снажну индустрију оружја.[1]
Околица града богат је пољопривредни крај у ком се производе велике количине пшенице, чаја, рижа и памука.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]У граду постоје бројни споменици традиционалне кинеске архитектуре. Најпознатија је пагода Хуáнг Хè Лóу (Торањ жуте дизалице). Занимљиво је звоно на Змијском брду, храм Гуиyан, парк Зхонгсхан и трг Хонгсхан. Посљедњих декада град има све више високих небодера који постају његова нова визура, највећи је онај од Банке Минсхенг и Свјетског трговачког центра. Wухан је град бројних паркова и рекреационих зона са бројним језерима.
