Волонтерство
Волонтерство (волонтеризам, волонтирање) непрофитна је и неплаћена активност којом појединци и појединке, самостално или у оквиру неке групе или организације, доприносе добробити своје заједнице или цијелог друштва. Волонтирање се јавља у разним облицима: од традиционалних обичаја узајамне самопомоћи до организованог дјеловања заједнице у кризним периодима. Волонтирање укључује и покушаје сузбијања сиромаштва и помоћи у спречавању и заустављању сукоба.
"Волонтерство (или добровољни / драговољни рад) један је од камена темељаца цивилног друштва јер оживљава најплеменитија стремљења човјечанства: заузимање за мир, слободу, могућност избора, сигурност и правичност за све људе." (Опћа декларација о волонтерству)
Дефиниција I. Видановића
[уреди | уреди извор]Према дефиницији Ивана Видановића из Речника социјалног рада волонтеризам је мобилизација и ангажовање појединаца и група који добровољно пристају да пружају услуге одређеној популацији, уз адекватну селекцију и припрему. Волонтеризам је заснован на идејама самопомоћи, узајамне помоћи и филантропије. Најчешће се спроводи у вјерским, хуманитарним, социјалним као и невладиним организацијама. Волонтери се воде као непрофесионалци, али уз добру селекцију, припрему, супервизију и фидбек могу постићи знатан степен професионализма.
Значај(ке) волонтеризма
[уреди | уреди извор]Волонтирање је дио хисторије готово сваке цивилизације и почива на идеји да глобално не завршава него тек почиње с локалним. Волонтери и волонтерке данас играју важну улогу у добробити и напретку у развијеним земљама и земљама у развоју и унутар националних или других програма за хуманитарну помоћ, техничку сарадњу и промоцију људских права, мира и демократије. Људи који свој рад добровољно поклањају благостању заједнице и друштва у којем егзистирају основа су многих невладиних организација, професионалних удружења итд.
Волонтерство укључује у себи волонтере и волонтерски рад, а волонтерски рад је рад који се обавља углавном у организованом облику (волонтерске удруге, групе...) и у одређеној сталности (најмање 2 сата недељно)[1].
Битне значајке волонтерства:
- добровољност - обавља се без икакве присиле, слободно;
- неплаћеност - не ради се из жеље за зарадом, него бесплатно;
- солидарност - ради се из суосјећања с другим, из жеље да се неком помогне.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Удруга инвалида Сисачко-мославачке жупаније”. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-07. Приступљено 2008-12-16.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- Волонтирам.ба (Босна и Херцеговина) Архивирано 2008-12-23 на Wаyбацк Мацхине-у (неактивна повезница)
- Волонтирам.хр (Хрватска)[мртав линк] (неактивна повезница)