Транспорт

Контејнерски брод БW Фјорд

Француска национална полиција користи неколико начина транспорта, сваки од њих има своје предности.

Транспорт представља кретање људи, животиња или добара са једног мјеста на друго. Медији транспорта укључују зрак, жељезницу, цесту, воду, каблове, цјевоводе и свемир. Поље може бити подијељено у инфраструктуру, возила и операције. Транспорт је важан јер омогућава трговину између људи, што је основа за развој цивилизација.

Транспортна инфраструктура се састоји од одређеног броја инсталација што укључује цесте, жељезнице, зрачне линије, водене линије, канале и цјевоводе, као и терминале као што су аеродроми, жељезничке станице, аутобуске станице, складишта, превозничке терминале, складишта за пуњења горива (укључујући пристаништа и бензинске пумпе) и морске луке. Терминали могу бити кориштени за размјену путника и терета, као и за одржавање.

Возила која путују на овим мрежама могу укључивати аутомобиле, бицикле, аутобусе, возове, камионе, људе, хеликоптере, пловне објекте, свемирске летјелице и авијацију. Операције се баве начином на који се управља возилима и процедурама прописаним за ту сврху, укључујући финансирање, законитост и политику. У транспортној индустрији, операције и власништво инфраструктуре могу бити јавни или приватни, зависно од државе и начина.

Путнички транспорт може бити јавни, гдје оператори омогућавају сервисе по распореду, или приватни. Теретни транспорт је постао фокусиран на контејнеризацију, иако се транспорт расутих материјала користи за велике количине трајних предмета. Транспорт игра важну улогу у економском расту и глобализацији, а већина типова узрокује загађење зрака и заузима велике земљине површине. Иако је у великој мјери уз субвенцију владе, добро планирање транспорта је основа за прављење тока саобраћаја и смањења гужви.

Начин транспорта

Начин транспорта је рјешење које употребљава одређени тип возила, инфраструктуре и операције. Транспорт особа или терета може укључивати један или неколико начина, с тим што се овај други случај зове интермодални или мултимодални транспорт. Сваки начин има своје предности и махане, те се бира за употребу зависно од трошка, могућности и руте.

Људи

Транспорт људском снагом остаје у сталној употреби у државама у развоју.

Транспорт људском снагом, облик одрживог транспорта, јесте транспорт људи и/или добара кориштењем људске снаге мишића, у облику ходања, трчања и пливања. Модерна технологија допушта машинама употребу људске снаге. Транспорт људском снагом остаје популаран из разлога смањења трошкова, слободног времена, физичких вјежби и заштите околине; некад је то једини доступан облик, посебно у неразвијеним или неприступачним регијама.

Иако су људи у могућности ходати без инфраструктуре, транспорт може бити побољшан кориштењем цести, посебно када људи користе возила, попут бицикала и скејтова. Возила која користе људску снагу такођер су прављена за тешке увјете околине, као што су снијег и вода, скутером за веслање и скијањем; чак се може у ово убројати и зрак, кориштењем авијације с људским погоном.

Животиње

Транспорт са животињским погоном јесте кориштење радних животиња за премјештање људи и добара. Људи могу јахати неку животињу директно, користити је као товарну за пријенос добара, или их искористити самостално или у тиму, да вуку санке или возила с точковима.

Зрак

Аир Франце Аирбус А318 слијеће на лондонски аеродром Хеатхроw.

Зракоплов фиксних крила, уобичајено зван авион, јесте летјелица тежа од зрака гдје је кретање зрака у односу на крила кориштено да направи подизање. Појам се користи за разликовање овог од авиона ротацијских крила, гдје кретање помичућих површина релативно на зрак прави дизање. Жироплан је истовремено са непомичним крилима и ротирајућим крилима. Авион са фиксним крилима има распон од малих тренерских и рекреацијских зракоплова до великих авиокомпанија и војних теретних авиона.

Двије ствари потребне за зракоплов су проток зрака преко крила ради подизања и површина за приземљивање. Већина зракоплова такођер захтијева аеродром са инфраструктуром ради оправке, обнављања, пуњења горивом и за укрцавање и искрцавање посаде, терета и путника. Док је велика већина зракоплова способна да се спушта на тло и подиже с тла, неки су у могућности спустити се на лед, снијег и мирну воду.

Авијација је друга најбржа метода транспорта, послије ракете. Комерцијални џетови могу достићи до 955 км/х, једномоторни авион 555 км/х. Авијација је у могућности да брзо транспортира људе и ограничене количине робе преко великих удаљености, али захтијева велике трошкове и енергију; за кратке удаљености или за неприступачна мјеста, могу се користити хеликоптери. Чланак из Тхе Гуардиана од 28. априла 2009. биљежи да, "WХО процјењује да у сваком тренутку има до 500.000 људи у авионима."

Жељезница

Неw Yорк Цитy Субwаy је свјетски највећи рапид трансит систем по дужини рута и по броју станица.

ИнтерЦитyЕxпресс, њемачки путнички брзи воз

Жељезнички транспорт је онај вид транспорта гдје се воз креће дуж двије паралелне челичне шине, познате као жељезничка пруга. Шине су окомито учвршћене (анкерисане) на везе (или прагове) од дрвета, бетона или челика, да би задржале сталну удаљеност једна од друге. Шине и окомите греде су смјештене на темељ направљен од бетона, или компресиране земље и шљунка у "кревету" од баласта. Алтернативне методе укључују пругу с једним колосјеком и маглев.

Воз се састоји из једног или више повезаних возила који оперирају на шинама. Погон се обично остварује помоћу локомотиве, за пријевоз серије вагона без напајања који могу носити путнике или терет. Локомотива може бити погоњена паром, дизелом или електричном струјом којом се напаја из електричног система. Алтернативно, неки или сви вагони могу бити напајани, што је познато као вишеструка јединица. Такођер, воз може бити покретан коњском снагом, кабловима, гравитацијом, пнеуматицима и гасним турбинама. Покретани вагони се крећу са много мање трења од возила са гумама на асфалтираним цестама, што чини возове енергетски ефикасније, али ипак не толико ефикасне као што су бродови.

Међуградски возови су дуголинијске услуге које спајају градове; модерне високобрзинске жељезнице су у могућности развијања брзина до 350 км/х (220 мпх), али ово захтијева посебно направљене шине. Регионални и путнички возови повезују градове са приградским и околним срединама, док се унутарградски транспорт одвија висококапацитетским трамвајима и брзим транзитима, често правећи окоснице градског јавног транспорта. Теретни возови традиционално користе бокс-вагоне, захтијевајући ручни утовар и истовар терета. Од 1960-тих, контејнер возови су постали доминантно рјешење за опће терете, док се велике количине расутог терета превозе намјенским возовима.

Цеста

Харбор Фрееwаy је често претрпана током сати гужве у Лос Ангелесу.

Цеста је препознатљива рута, односно пут, између два или више мјеста. Цесте су обично поравнате, асфалтиране, или на други начин припремљене да допусте лахко путовање; иако не требају бити, а хисторијски више цеста је било једноставно препознатљиво без било какве формалне конструкције или одржавања. У урбаним подручјима, цесте могу пролазити кроз град или село и бити назване као улице, служећи двије функције као урбани услужни простор и као рута.

Најчешће цестовно возило је аутомобил; путничко возило с точковима које са собом носи мотор. Остали корисници цесте су бусеви, камиони, мотоцикли, бицикли и пјешаци. Од 2010, било је 1.015 милијарди аутомобила широм свијета. Цестовни промет нуди потпуну слободу корисницима цеста за пријенос возила са једне локације на другу и са једне цесте на другу према потреби и прилици. Ова флексибилност промјена у локацији, смјеру, брзини и тајмингу путовања није доступна за остале начине транспорта. Могуће је омогућити сервис врата-до-врата једино цестовним транспортом.

Аутомобили пружају високу флексибилност са малим капацитетом, али захтјевају високо кориштење енергије и површине, те су главни извор буке и загађења зрака у градовима; аутобуси допуштају ефикасније путовање са губитком на смањеној флексибилности. Цестовни транспорт камионима је често почетна и крајња фаза теретног транспорта.

Вода

Саграђен од стране Холанђана за транспорт зачина, данас се користи од стране локалних рибара да пут до мора, Негомбо холандски канал, Шри Ланка

Трајект аутомобила у Хрватској

Водени транспорт је кретање у смислу воденог транспортног средства попут барке, брода, пловила или једрилице кроз водену површину, попут мора, океана, језера, канала или ријеке. Потреба за пловности је честа за водени транспорт, правећи труп доминантним аспектом ове конструкције, одржавања и изгледа.

У 19. стољећу први пароброд је развијен, користећи парни мотор за вожњу точкова са лопатицама или пропелера за покретање брода. Пара је произвођена у бојлеру користећи дрво и угаљ и доводи се кроз парни вањски мотор с унутрашњим сагоријевањем. Сада већина бродова има унутрашњи мотор с унутрашњим сагоријевањем користећи благо рефинирани тип петролеја звани бункер гориво. Неки бродови, као што су подморнице, користе нуклеарну енергију да произведу пару. Рекреацијска или едукацијска лађа и даље користи моћ вјетра, док неке мање лађе користе унутарње моторе СУС да возе један или више пропелера, или у случају млазних пловила, унутрашњи водени млазњак. У плитким газ подручјима, летјелица на зрачном јастучету се покреће великим потискивачким вентилаторима.

Иако спор, модерни морски транспорт је високо ефикасна метода транспортирања великих количина добара. Комерцијална весла, скоро 35.000 у броју, носила су 7,4 милијарде тона робе у 2007. години. Транспорт водом је значајно јефтинији него зрачни транспорт за трансконтинентално морепловство; кратко морепловство и трајекти остају одрживи у приобалним подручјима.

Остали начини

Транс-Аљаска нафтовод за сирову нафту

Транспорт цјевоводима шаље добра кроз цијеви; најчешће се шаљу течности и гасови, али пнеуматске тубе такођер могу слати чврсте капсуле користећи компресирани зрак. За течности/гасове, било која стабилна течност или гас може бити послат кроз цјевовод. Неудаљени системи постоје за канализацију, цистерне, воду и пиво, док мреже са већом удаљености се користе за нафту и природни гас.

Кабловски транспорт је широк начин гдје се возила помјерају кабловима умјесто унутарњим извором снаге. Најчешће се користи са стрмим нагибом. Типична рјешења укључују зрачни трамвај, лифтове, ескалаторе и ски-лифтове; неки од ових су такођер категоризирани као конвејерски транспорт.

Свемирски лет је транспорт ван Земљине атмосфере у вањски свемир кориштењем свемирских летјелица. Док су велике количине истраживања отишле у технологију, ријетко се користе осим да поставе сателите у орбиту, те ради извршења научних експеримената. Ипак, човјек се спустио на Мјесец, а сонде су послате на све планете Сунчевог система.

Подорбиални свемирски летови су најбржи од постојећих и планираних транспортних система са мјеста на Земљи према удаљеним мјестима на Земљи. Бржи транспорт може бити постигнут кроз дио ниске Земљине орбите, или да трајекторија буде још бржа користећи пропулзију ракете која то усмјерава.

Елементи

Инфраструктура

Мостови, као Голден Гате Бридге, допуштају цестама и пругама прелаз преко воде.

Инфраструктура је фиксна инсталација која допушта возилу да оперира. Састоји се од пута, терминала и постројења за паркирање и оправку. За жељезницу, цјевоводе, цесту и кабловски транспорт, цјелокупан пут којим возило путује мора бити изграђен. Зрачни и водени бродови имају могућност заобићи ово, јер зрачна линија и морска линија не требају бити направљене. Ипак, они захтјевају фиксну инфраструктуру на терминалима.

Терминали као што су аеродроми, луке и станице, локације су гдје путници и роба могу бити пребачени са једног возила, или начина транспорта, на друго (други начин). За путнички транспорт, терминали интегрирају различите начине да пруже возачима размјену узимања предности сваког начина транспорта. Напримјер, зрачна лука жељезничких веза спаја аеродроме са градским центрима и предграђима. Терминали за аутомобиле су паркиралишта, док бусеви и тренери могу могу оперирати од једноставних заустављања. За терете, терминали дјелују као претоварне тачке, иако се неки терети превозе изравно са тачке производње до тачке кориштења.

Финансирање инфраструктуре може бити јавно или приватно. Транспорт је често природни монопол и потреба јавности; цесте, те у неким државама жељезничке пруге и аеродроми, финансирају се кроз порез. Нови пројекти инфраструктуре могу имати велики трошак, те се често финансирају кроз дуг. Већина власника инфраструктуре зато намећу накнаде кориштења, као што су накнаде за слијетање на аеродромима, или на наплатним рампама на путевима. Независно од тога, власти могу наметнути порез на куповину или употребу возила. Због лоше прогнозе и прецењивања броја путника од стране планера, постоји често и корист дефицита за транспорт инфраструктурних пројеката.

Возила

Фиат Уно у 2018. години

Возило је сваки неживи уређај који се користи за помјерање људи и добара. За разлику од инфраструктуре, возило се помјера заједно са теретом и возачима. Све док није погоњено кабловима или мишићном снагом, возило мора пружити властиту пропулзију; ово је најчешће остварено кроз парни мотор, мотор за сагоријевање, електромотор, млазњак или ракету, иако остале методе пропулзије такођер постоје. Возила такођер требају систем претварања енергије у кретање; ово је најчешће урађено кроз точкове, пропелере и притисак.

Возилима најчешће управља возач. Ипак, неки системи, као што су покретачи људи и неки брзи транзити, у потпуности су аутоматизирани. За путнички транспорт, возило мора имати одјељак за путнике. Једноставна возила, као аутомобили, бицикли или једноставни зракоплов, могу имати једног од путника као возача.

Операција

Приватни транспорт је једино субјекат за посједника возила, који управља возилом самостално. За јавни и превоз терета, операције се раде кроз приватно подузетништво или од стране владе. Инфраструктура и возила могу бити посједована и оперирана од стране исте компаније, или она могу бити оперирана од стране различитих ентитета. Традиционално, већина држава је имала националну зрачну линију и националну жељезницу. Од 1980-тих, већина ових је била приватизирана. Међународни утовар остаје високо-компетитивна индустрија са мало регулације, али луке могу бити јавно власништво.

Функције

Премјештање путника и робе су најчешћи начини кориштења транспорта. Ипак, постоје и остале врсте употребе, попут стратегијске и тактичке релокације оружаних снага током бојишта, или цивилне мобилне конструкције или опреме за хитну помоћ.

Путници

Локални транзитни бус којим управља АЦТИОН у Цанберри, Аустралија

Путнички транспорт, или путовање, подијељен(о) је у јавни и приватни транспорт. Јавни транспорт је сервис распоређен по одређеним рутама, док је приватни транспорт возилима која омогућавају ад хоц услуге према жељи путника. Овај други нуди бољу флексибилност, али мањи капацитет и већи утјецај на околину. Путовање може бити дио дневних миграната, за бизнис, разоноду или миграције.

Транспортом на краће удаљености доминира аутомобилски саобраћај и масовни транзит. Овај други се састоји од бусева у сеоским подручјима и мањим градовима, допуњен са приградским шинама, трамвајима и брзим транзитом у већим градовима. Транспорт на веће удаљености укључује кориштење аутомобила, возова, бусева и авиона, од којих је овај задњи постао најдоминантнији транспорт кориштен за дужа путовања, укључујући и интерконтинентална путовања. Интермодални транспорт путника је онај гдје је пут остварен кориштењем неколико начина транспорта; пошто сав људски транспорт нормално почиње и завршава ходањем, сваки се путнички транспорт може сматрати интермодалним. Јавни транспорт може такођер укључивати средњу промјену возила, унутар или широм режима рада, на транспортном чворишту, као што је аутобуска или жељезничка станица.

Таxији и бусеви се могу наћи на оба краја спектра јавног транспорта. Бусеви су јефтинији начин транспорта, али нису битно флексибилни, а таксији су више флексибилни а скупљи. У средини је транспорт осјетљиве потражње, који нуди и флексибилност и исплативост.

Међународно путовање може бити ограничено за неке особе због законодавства и визних захтјева.

Бродарство

Бродски транспорт, или бродарство, јесте кључ у вриједносном ланцу у производњи. Са повећаном специјализацијом и глобализацијом, производња је лоцирана много даље од потрошње, брзо повећавајући потражњу за транспортом. Док се сви начини транспорт користе за теретни транспорт, гдје је велика разлика између природе теретног транспорта, у којем се бира начин. Логистика означава цјелокупан процес премјештања производа од произвођача до потрошача, укључујући спремање, транспорт, претовар, складиштење, руковање материјалима и паковање, са повезаном размјеном информација. Инкотерм се бави руковањем плаћања и одговорношћу ризика током транспорта.

Теретни воз са контејнерима у УК

Контејнеризација, са стандардизацијом ИСО контејнера на свим возилима и на свим прикључцима, револуционализирала је међународну и унутрашњу трговину, нудећи велику редукцију у трошковима претовара. Традиционално, сав терет се морао ручно утоварати и истоварати у унутар сваког брода или возила; контејнеризација допушта аутоматизирано руковање и трансфер између начина, и стандардизиране величине допуштају пораст у економији обима у управљању возилом. Ово је било један од кључних фактора вожње у међународној трговини и глобализацији од 1950-тих.

Транспорт расутог материјала је у заједници са теретним који се може управљати угрубо без пропадања; типични примјери су руда, угаљ, житарице и нафта. Због униформности производа, машинско управљање може омогућити велике квантитете да се помићу веома брзо и ефикасно. Ниска вриједност терета комбинирана са великим волуменом такођер значи да економије обима постају есенцијалне у транспорту, а гигантски бродови и пуни возови се обично користе за пријеност расутог материјала. Течни производи са довољном запремином могу такођер бити транспортирани цијевима.

Зрачни транспорт је постао чешћи за производе високе вриједности; док је мање од један посто светског транспорта по запремини преко авио-компанија, оно по вриједности износи четрдесет посто. Вријеме је постало посебно важно што се тиче принципа као што су одлагање и управо-на-вријеме у ланцу вриједности, што је резултирало високом спремности да се плати за брзу испоруку кључних компоненти или елемената високог односа вриједности и тежине. У додатку са поштом, опћи предмети послати авионом укључују електронику и модну одјећу.

Хисторија

Крдо волова превози вуну у Аустралији.

Први људски начини транспорта били су ходање и пливање. Припитомљавање животиња уводи нови начин да лежи терет транспорта на снажнијим створењима, омогућавајући тежа оптерећења да се вуку, или да људи јашу животиње ради веће брзине и дужине трајања. Изуми као што су точак и саонице помогли су да се пријевоз животиња ефикасније искористи кроз увођење возила. Такођер водени транспорт, укључујући весла и пловила, датирају уназад од памтивијека, и била су једини ефикасан начин за транспорт великих количина преко великих удаљености прије Индустријске револуције.

Први облици цестовног транспорта били су коњи, волови или чак људи носе робу преко прљавих стаза које су често праћене стазама игре. Асфалтирани путеви су изграђени од стране многих раних цивилизација, укључујући Мезопотамију и долину цивилизације Инда. Перзијска и Римска империја правиле су цесте од камених плоча да допусти војскама да путују веома брзо. Дубоки трупови пута ломљеног камена испод осигуравају да су путеви стално сухи. Средњовјековни халифат је касније правио катрански-асфалтиране путеве. Први пловни објекти су кануи направљени од балвана. Рани водени транспорт био је оствариван помоћу бродова који су било са веслима или су користили вјетар за погон, ли комбинација ово двоје. Важност воде је водила према већини градова, који су расли као мјеста за трговину, а били лоцирани на ријекама или близу мора, често на сјецишту два водена тијела. Све до Индустријске револуције, транспорт је остао спор и скуп, те производња и кориштење су били лоцирани што ближе једно другом као изводиво.

Први лет браће Wригхт током 1903.

Индустријска револуција у 19. вијеку видјела је велики број изума који су фундаментално измијенили транспорт. Са телеграфијом, комуникација је постала тренутна и независна од транспорта. Изум парне машине, блиско праћене својом примјеном у жељезничком транспорту, направио је транспорт незавсним од људског или животињског погона. I брзина и капацитет су се брзо повећали, допуштајући специјализацију кроз производњу која је била лоцирана независно од природних ресурса. Деветнаести вијек такођер је дочекао развој пароброда, који је убрзао глобални транспорт.

Са развојем мотора с унутрашњим сагоријевањем и аутомобилом на прекретници у 20. вијек, цестовни промет је постао више одржив, допуштајући увођење механичког приватног транспорта. Прве аутоцесте су конструиране током 19. вијека макадамски. Касније, асфалт и бетон постали су доминантни материјали за поплочавање. Године 1903, први управљани авион је представљен, а након Првог свјетског рата, то је постало брз начин за транспорт људи и брзих добара на велике удаљености.

Након Другог свјетског рата, аутомобили и зрачне линије узели су веће удјеле у транспорту, смањујући жељезнички и водени транспорт на пребациваје терета и краћа путовања путника. Научни свемирски лет је покренут 1950-тих, са брзим растом до 1970-тих, када је интерес опао. У 1950-тим, представљање контејнеризације дало је масивно повећање ефикасности у теретном саобраћају, дозвољавајући глобализацију. Међународно путовање зраком постало је још више приступачно у 1960-тим, са комерцијализацијом млазног мотора. Заједно са растом у цестама и путевима, ово је довело до смањења за жељезничким и воденим транспортом. Након представљања Схинкансена у 1964. години, високобрзинска жељезница у Аизији и Европи почела је узимати путнике на дуголинијске руте са зрачних линија.

Раније у хисторији САД-а, већина аквдуката, мостова, канала, жељезница, цести и тунела били су у посједу приватних дионичких корпорација. Већина такве индраструктуре транспорта дошла је под контролу владе у касном 19. и раном 20. вијеку, кулминирајући у национализацију међуградских путника жељезничког сервиса са креирањем Амтрака. Недавно, ипак, покрет за приватизацију цеста и остале инфраструктуре добила је нешто приземљења и присталица.

Утјецај

Економија

Транспорт је кључна компонента раста и глобализације, као што је то у Сеаттлеу, Wасхингтон, САД.

Транспорт је кључна потреба за специјализације која пружа производњу и конзумирање производа према различитим локацијама. Транспорт је кроз хисторију био подстицај за проширење; бољи транспорт допушта више трговине и веће ширење људи. Економски раст је увијек био зависан од повећања капацитета и рационалности транспорта. Али инфраструктура и операција транспорта има снажан утјецај на земљу и највећи је цједилац енергије, правећи одрживост транспорта главним проблемом.

Модерно друштво диктира физичком дистинкцијом између куће и посла, форсирајући људе да се транспортују на мјеста рада или студирања, као и да се привремено релоцирају за друге дневне активности. Путнички транспорт је такођер основа туризма, великог дијела рекреативног транспорта. Трговина захтијева транспорт људи за обављање послова, било како би се омогућило лицем у лице комуникација за важне одлуке или за кретање специјалиста из својих регуларних мјеста рада на мјеста на којима су потребни.

Планирање

Планирање транспорта омогућава високу употребу и мањи утјецај у погледу нове инфраструктуре. Користећи моделе прогнозирања транспорта, планери су у могућности предвидјети будуће обрасце транспорта. На оперативном нивоу, логистика омогућава власницима терета планирати транспорт као дио ланца снабдијевања. Транспорт као поље се студира кроз економију транспорта, окосница за стварање регулативе политике власти. Прометно инжењерство, поддисциплина грађевинског инжењерства, мора узети у обзир генерацију путовања, дистрибуцију путовања, избор начина и задатак пута, док се оперативни ниво управља кроз цестовно прометно инжењерство.

Инжењеринг овог кружног тока у Бристолу, Велика Британија, покушава направити ток саобраћаја слободно покретним.

Због негативних утјецаја који настају, транспорт често постаје субјекат контроверзи везано за избор начина, као и повећаног капацитета. Аутомобилски транспорт се може видјети као као трагедија заједничких добара, гдје флексибилност и удобност за појединце могу погоршати природне и градске средине за све. Густоћа развоја зависи од начина транспорта, са јавним транспортом који допушта боље просторно кориштење. Добра употреба тла држи заједничке активности близу људских кућа и мјеста високогустог развоја ближе транспортним линијама и чворовима, да смањи потребу за транспортом. Постоје економије агломерације. Иза транспортације нека кориштења земље су ефикаснија када су груписана. Транспортни објекти заузимају земљу, те у градовима, тротоаре (улице и паркинг) могу лахко прећи 20 процената укупне употребе земље. Ефикасан транспортни систем може смањити земљишне отпаде.

Превише инфраструктуре и превише равнања за максималну пропусност возила значи да у доста градова постоји превише гужви и доста (ако не све) негативних учинака који долазе с тим. Само у посљедњих неколико година традиционалне праксе почеле су да се доводе у питање у многим мјестима, а као резултат нових врста анализе које доносе много шири спектар способности од оних традиционално ослањајућих о распону области као што су анализа утјецаја на околиш, јавно здравље; социолози као и економисти одрживост старог рјешења за мобилност све више доводе у питање. Европски градови предњаче у овим транзицијама.

Околина

Загушења саобраћаја и даље постоје у граду Сао Пауло, Бразил, упркос данима забране кретања на основу броја лиценци.

Транспорт представља велико кориштење енергије и спаљује највећи дио свјетске нафте. Ово узрокује загађење зрака, укључујући азотне оксиде и честице, те је такођер значајан доприносилац глобалном затопљењу кроз емисије угљик-диоксида, због којег је транспорт најбрже растући емисијски сектор. Према подсектору, цестовни промет је највећи узрок глобалном затопљењу. Околинске регулације у развијеним земљама редуцирале с индивидуалне емисије возила; ипак, ово је надокнађено повећањем броја возила и у употреби сваког возила. Неки путеви значајног смањења емисије угљика цестовних возила се изучавају. Кориштење енергије и емисије варирају увелико између начина, узрокујући да еколози позивају на прелаз од зрачног и цестовног промета на жељезнички транспорт и онај којим управља човјек, као и на повећану електрификацију транспорта и ефикасност енергије.

Остали околински утјецаји на транспортне системе укључују саобраћајне гужве и аутомобилски оријентирано ширење градова, што заузима природна станишта и пољопривредна тла. Смањењем емисије транспорта глобално, претпоставља се да ће се направити значајан позитиван учинак на квалитет зрака Земље, те смањења киселе кише, смога и климатских промјена.

Повезано

• Јавни транспорт
• Околински утјецај авијације
• Ефикасност горива у транспортацији
• Списак надолазећих транспортацијских технологија

Литература

• Барди, Едwард; Јохн Цоyле анд Роберт Новацк (2006). Манагемент оф Транспортатион. Тхомсон Соутх-Wестерн. ИСБН 0-324-31443-4. 
• Цхопра, Сунил анд Петер Меиндл (2007). Супплy Цхаин Манагемент. Пеарсон. ИСБН 0-13-208608-5. 
• Цхристопхер П. Цоопер; Ребецца Схепхерд (1998). Тоурисм: Принциплес анд Працтице. Финанциал Тимес Прент.Инт. ИСБН 978-0-582-31273-9. Приступљено 22.12.2012. 
• Лаy, Маxwелл Г (1992). Wаyс оф тхе Wорлд: А Хисторy оф тхе Wорлд'с Роадс анд оф тхе Вехицлес тхат Усед Тхем. Рутгерс Университy Пресс. ИСБН 0-8135-2691-4. 
• Стопфорд, Мартин (1997). Маритиме Ецономицс. Лондон: Роутледге. ИСБН 0-415-15310-7. 

Вањске везе

Транспорт на Wикимедијиној остави

• Транспортатион фром УЦБ Либрариес ГовПубс
• Транспортатион на Пројекту Опен Дирецторy
• Америца Он тхе Мове Архивирано 2011-08-05 на Wаyбацк Мацхине-у Ан онлине транспортатион еxхибитион фром тхе Натионал Мусеум оф Америцан Хисторy, Смитхсониан Институтион
• Wорлд Транспортатион Организатион Тхе wорлд транспортатион организатион (Тхе Нон-Профит Адвисорy Организатион)