Titanic (film, 1997)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Титаниц
Постер филма
ЖанрДрама
РежијаЈамес Цамерон
СценариоЈамес Цамерон
УлогеЛеонардо ДиЦаприо
Кате Wинслет
Биллy Зане
Катхy Батес
Францес Фисхер
Глориа Стуарт
Билл Паxтон
МузикаЈамес Хорнер
ФотографијаРусселл Царпентер
МонтажаЦонрад Буфф
Јамес Цамерон
Рицхард А. Харрис
Дистрибуција20тх Центурy Фоx (међународно)
Парамоунт Пицтурес (Сјеверна Америка)
Датум(и) премијере
1. 11. 1997 (1997-11-01) (Токио)
19. 12. 1997 (1997-12-19) (САД)
Трајање194 мин.
Земља Сједињене Државе
ЈезикЕнглески
Буџет200.000.000 $
Wеб страницаhttp://www.titanicmovie.com/
Титаниц на Интернет Мовие Датабасе

Титаниц је америчка епска романса и филм катастрофе из 1997. године којег је режирао и написао Јамес Цамерон. У овој фиктивној причи постављеној у сјени стварне трагедије потонућа можда најпознатијег брода у повијести глуме Леонардо ДиЦаприо као Јацк Даwсон и Кате Wинслет као Росе ДеWитт Букатер, припадници потпуно различитих слојева друштва који се заљубе у тренутку док брод путује према својој властитој пропасти. Иако су главни ликови и љубавна прича потпуно измишљени, у филму се појављују и стварне повијесне личности. Глориа Стуарт у филму глуми остарјелу Росе која нас у нарацији води кроз цијелу причу, а Биллy Зане глуми Цала Хоцклеyја, њезиног заручника из младих дана.

Продукција филма започела је 1995. године кад је Цамерон снимио праву олупину Титаница на дну Атланског оцеана. Сцене које се догађају у садашњости снимљене су на броду Академик Мстислав Келдyсх којег је Цамерон користио док је снимао праву олупину. Реконструкција комплетног брода саграђена је у Плаyас де Росарито, Баја Цалифорниа, а прави модели и компјутерска анимација послужили су како би се рекреирало потонуће. Трошкове филмске продукције међусобно су подијелила два холивудска студија Парамоунт Пицтурес и 20тх Центурy Фоx као амерички и међународни дистрибутер, а у то је вријеме Титаниц постао најскупљим филмом икада снимљеним с буџетом од 200 милијуна долара.

Иако је филм у кина требао бити пуштен 2. српња 1997. године због одгађања у пост-продукцији службена кино дистрибуција започела је 19. просинца исте године. Титаниц је постигао огроман критички и финанцијски успјех. Номиниран је за чак 14 награда Осцар (чиме се изједначио с филмом Све о Еви као најноминиранији наслов у повијести) од чега је освојио 11 Осцара (чиме се такођер изједначио с филмовима Бен-Хур и Господар прстенова: Повратак краља као најнаграђиванији наслов у повијести) укључујући и оне за најбољи филм и режију. Постао је најгледанији филм свих времена, свеукупно зарадивши 1,8 милијарди долара и на броју 1 остао је пуних 12 година прије него га је с трона свргнуо филм Аватар, такођер у режији Јамеса Цамерона. У Хрватској филм још увијек држи рекорд најгледанијег филма од осамостаљења, скупивши преко 465 тисућа гледатеља. Титаниц је такођер проглашен шестим најбољим филмом катастрофе на топ 10 љествици Америчког филмског института.

2012. године очекује се поновна кино дистрибуција филма након што редатељ Цамерон заврши посао око прилагодбе филма за 3Д пројекције.

Радња филма започиње 1996. године када ловац на благо, Броцк Ловетт, заједно са својим тимом зарања дубоко у Атлантски оцеан према олупини Титаница у потрази за вриједном дијамантном огрлицом "Срце оцеана". Након што у сефу пронађу цртеж младе дјевојке која носи огрлицу и исти објаве путем медија, убрзо им се јавља стара госпођа која тврди да је управо она дјевојка са цртежа. Помоћу нарације, стара Росе враћа гледатеље у давну 1912. годину, у луку Соутхамптон одакле Титаниц креће на своје прво путовање. Осим Росе, несретне дјевојке заточене у окове друштвеног слоја у којем живи, упознајемо и њезину мајку Рутх те заручника Цаледона "Цала" Хоцклеyја, сина богатог Питтсбуршког тајкуна који ће вјенчањем с Росе отплатити све дугове у које се увукао њезин мртви отац. У исто вријеме, млади надобудни сликар Јацк Даwсон осваја карту за Титаниц на покеру и у посљедњи час се са својим пријатељем Фабризијем укрцава на брод.

Јацк и Росе сусрећу се у тренутку у којем се Росе покушава убити, желећи се бацити с крме брода. Тијеком путовања које ће трајати 4 дана, њих двоје развијају пријатељство које ће прерасти у праву љубавну романсу након што Јацк нацрта Росе с огрлицом Срце Оцеана коју јој је поклонио заручник Цал на почетку путовања. 14. травња 1912. године, неколико сати након што су Јацк и Росе доживјели своје најромантичније тренутке Титаниц се сусреће са својом властитом судбином: великом сантом леда усред Атлантског оцеана. Будући брод плови пуном паром, не успијева заобићи санту па ју снажно удара дужином од скоро 20 метара с бочне стране.

Након што свима постане јасно да ће "непотопиви брод" ипак потонути на дно оцеана, настаје масовна паника, а у цијелом лудилу Јацк ће бити ухићен, Цал ће их обоје покушати убити, а након тога спасити себе претварајући се да је отац једне сиромашне дјевојчице, бенд ће наставити свирати, а Јацк и Росе ће остати на броду до самога краја...

Кино дистрибуција и боx-оффице феномен

[уреди | уреди извор]

Велике холивудске компаније Парамоунт Пицтурес и 20тх Центурy Фоx финанцирале су продукцију Титаница и очекивале да ће Цамерон филм завршити до липња, како би га у кина пустиле 2. српња 1997., какав је и био првотни план. Ипак, Цамерон је напоменуо да су специјални ефекти за филм изузетно захтјевни и да нема шансе да ће га он до наведеног датума завршити. Након што је свима постало јасно да ће продукција каснити, Парамоунт је помакнуо датум кино дистрибуције за 19. просинца исте године, што је потакнуло многе гласине о томе да се ради о катастрофалном филмском уратку. Међутим, први сцреенинг у Миннеаполису, 14. српња 1997. добио је позитивне критике и по Интернету су почеле приче о новом филмском спектаклу. Филм је свјетску премијеру доживио 1. студеног 1997. године на филмском фестивалу у Токију, а америчка премијера одржана је 14. просинца 1997. године на којој су се појавиле све глумачке звијезде филма.

Титаниц је са службеном кино дистрибуцијом кренуо 19. просинца 1997. године у Сјеверној Америци. Првога дана приказивања зарадио је 8,6 милијуна долара, а након првог викенда 28,6 милијуна долара што га је смјестило на прво мјесто иза осамнаестог филма о Јамесу Бонду - Свијет није довољан. До Нове године Титаниц је зарадио преко 120 милијуна долара, популарност филма знатно се повећала, а распродаја кино дворана је настављена без престанка. Врхунац резултата догодио се на Валентиново, 14. вељаче 1998. године, када је филм зарадио 13 милијуна долара што представља највећи боx-оффице резултат у једном дану тог филма у комплетној кино дистрибуцији. Резултат је тим већи због чињенице што је филм тада већ био у шестом тједну приказивања. Титаниц је на првом мјесту боx-оффицеа у Америци остао пуних петнаест тједана заредом, само један тједан мање од рекорда којег још увијек држи Спиелбергов Е.Т. У кинима у Сјеверној Америци, филм је играо пуних 10 мјесеци, напокон завршивши са својом кино дистрибуцијом 1. листопада 1998. године и утрживши свеукупно 600 милијуна долара. Популарна wеб страница Боx Оффице Мојо израчунала је да је Титаниц шести најгледанији филм свих времена у САД-у и Канади, када се урачуна инфлација кино улазница. У остатку свијета, филм је зарадио 1,2 милијарде долара тако да свеукупни боx-оффице данас износи точно 1,843,201,268 милијарди долара. Овим резултатом Титаниц се пуних 12 година налазио на првом мјесту најгледанијих филмова свих времена у свијету све док у кинима није заиграо сљедећи филм редатеља Јамеса Цамерона - Аватар.

Титаниц је свој поход на филмске награде започео с додјелом Златних глобуса гдје је освојио четири награде: најбољи филм (драма), редатељ, оригинална глазба и оригинална пјесма. Кате Wинслет (главна глумица), Леонардо ДиЦаприо (главни глумац), Глориа Стуарт (споредна глумица) и Јамес Цамерон (сценариј) били су номинирани, али нису освојили награду. Филм је редом освајао награду удружења филмских редатеља, награду Цинема Аудио Социетy, награду удружења филмских глумаца, награду удружења филмских продуцената и награду удружења филмских критичара. Такођер је номиниран и за 10 награда БАФТА, али није освојио нити једну.

Филм је номиниран у чак 14 категорија за престижну филмску награду Осцар, чиме се изједначио с дотадашњим рекордером филмом Све о Еви из 1950. године. На крају вечери побиједио је у 11 категорија (филм, редатељ, камера, сценографија, костимографија, звук, звучни ефекти, специјални ефекти, монтажа, глазба, пјесма), чиме се изједначио с дотадашњим рекордером филмом Бен-Хур из 1959. године (2003. године филм Господар прстенова: Повратак краља такођер ће освојити 11 Осцара и ући у ово елитно филмско друштво). Кате Wинслет, Глориа Стуарт и екипа која стоји иза одјела шминке једини су који нису побиједили у својим категоријама, док Леонардо ДиЦаприо за главну мушку улогу и Јамес Цамерон за оригинални сценариј нису нити номинирани.

Уз награду Осцар за најбољу пјесму, филм је освојио и три Граммy награде: пјесма године, снимка године и најбоља пјесма написана искључиво за филм или телевизију. Соундтрацк из филма постао је најпродаванији соундтрацк који садржи искључиво оркестралну глазбу свих времена, а само у САД-у провео је 16 тједана на броју 1 уз проданих преко 11 милијуна примјерака што га је с тим резултатом смјестило на прво мјесто најпродаванијих албума године у САД-у. Од осталих награда свакако треба издвојити двије освојене МТВ филмске награде за главну мушку улогу (Леонардо ДиЦаприо) и најбољи филм, те награду Пеопле'с Цхоице Аwард за најбољи филм. Свеукупно филм је освојио готово 90 награда уз додатних 47 номинација. Књига о снимању филма налазила се на Неw Yоршкој бестселлинг листи неколико тједана што је било први пут у повијести да се књига с таквом тематиком налази на тако високој позицији.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Маттхеw МцЦонаугхеy је био у преговорима за главну улогу.
  • Прије него ли је почео снимати "Титаниц", редатељ Јамес Цамерон је потајно ишао снимати ледене гребене близу Нове Сцотије под изликом да снима филм "Планет Ице".
  • Брод у филму је вјерно изграђен по стварном броду Титаниц.
  • Када се Јацк спрема да слика Росе, каже јој: "Лези на кревет, овај, мислим кауч". У сценарију је писало да је ДиЦаприо требао речи: "Лези на кауч", али се је забунио, а Цамерону се толико свидјело да је задржао тај дијалог.
  • Давид Wарнер, који глуми Спицера Ловејоyа, је такођер глумио у још једном филму о Титаницу, "С.О.С. Титаниц" из 1979.
  • 120 тона воде је испуштено тијеком завршне секвенце потонућа.
  • Цамерон је испрва хтио да Енyа пјева главну пјесму у филму, али је она одбила.
  • Глориа Стуарт је била једина особа која је радила на филму а која је била жива 1912. када је прави Титаниц потонуо.
  • Глориа Стуарт и Кате Wинслет су једине глумице које су номиниране и за Осцара и за Златни глобус за исту улогу у једном филму (Стуарт глуми стару Росе, Wинслет младу Росе).
  • Фаy Wраy је одбила глумити Росе у филму.
  • Са буџетом од 200 милијуна $, "Титаниц" је био најскупљи филм икада снимљен до тада. Ипак, сломио је рекорде у кинима када је зарадио преко 1 милијарде $ диљем свијета.
  • Гwyнетх Палтроw је била у преговорима да глуми младу Росе.
  • Цамерон је хтио да Јацк Даwсон буде фиктиван лик. Но, накнадно је ипак открио да је у Титаницу погинуо становити Ј. Даwсон (Јосепх Даwсон) који се је родио 1888. у Ирској.
  • Цитат "Ја сам краљ свијета" (I'м тхе кинг оф тхе wорлд!) којег изговара ДиЦапријев лик, Јацк, постао је један од најпопуларнијих цитата у хисторији кинематографије.
  • Режисер филма, Јамес Цамерон је насликао све слике из Јацкова албума. У сцени у којој Јацк осликава голу Росе на каучу видимо руке, точније руке Јамеса Цамерона.
  • За посљедњу сцену потапања брода, употребљено је 120 тона воде.
  • Глориа Стуарт, која је у вријеме снимања филма имала 86 година, за улогу старије Росе, помоћу шминке, постарана је на 101 годину.
  • Роб Лоwе је био у преговорима за улогу Цала Хоцклеyа.
  • Цхристиан Бале је такођер био у преговорима за улогу Јацка Даwсона, но Јамес Цамерон није желио да два британска глумца истовремено тумаче двије главне улоге.
  • Реба МцЕнтире је била у преговорима за улогу Моллy Броwн.
  • У сцени у којој у вријеме потонућа видимо ликове дједице и бакице на кревету, држећи се за руке, мало тко је препознао да је ријеч о Иди и Исидору Страуссу, власницима трговина "Мацy". Ида и Исидор Страусс су заиста умрли 1912. године на Титаницу. Иди је било понуђено мјесто у чамцу за спашавање, но она га је одбила, говорећи како ће остати са својим супругом до самога краја. Рекла му је: "Живјели смо заједно. Умријети ћемо заједно." Та сцена је чак била и снимљена, но напосљетку је изрезана.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]