Спортска гимнастика

Вјежбач на коњу с хватаљкама

Спортска гимнастика је најраширенија и најпознатија спортска дисциплина гимнастике. Чак се понекад под називом гимнастика у ствари подразумијева, иако погрешно, баш спортска гимнастика. Најчешће се дијели на мушку и женску спортску гимнастику, и то на начин да се вјежбачи натјечу на прескоку, разбоју, коњу с хватаљкама, круговима, вратилу и на тлу, док се вјежбачице натјечу на тлу, двовисинском разбоју, прескоку и греди. Иако сама вјежба, овисно о справи, може трајати релативно кратко, ипак је у правилу физички врло захтјевна, а траже вјежбачеву снагу, покретљивост, издржљивост те координацију у простору највишег нивоа.

Повијест спортске гимнастике

Гимнастика као систем припреме војника потјече још из времена старе Грчке. Постоје и записи о различитим моделима гимнастичког вјежбања и у старој Кини и Индији. У данашњем облику спортска гимнастика је настала у 19. стољећу у тадашњој Њемачкој и Чехословачкој.

Оцем спортске гимнастике се сматра Нијемац Фриедрицх Лудwиг Јахн, који је презентирао већи број гимнастичких справа од којих се неке, као нпр. паралелни разбој, користе и данас.

1881 је основана Међународна гимнастичка федерација, а у почетку је укључивала само неколико еуропских земаља чланица. Спортска гимнастика је олимпијски спорт од самих почетака модерног олимпизма 1896. године, иако је женама допуштено натјецање у спортској гимнмастици на Играма тек 1928. године.

Формат натјецања у спортској гимнастици

Према сада важећим правилима, на великим натјецањима се вјежбачи и вјежбачице натјечу у четири дијела програма: екипно преднатјецање, екипно финале, финале вишебоја и финале по справама.

У екипном преднатјецању вјежбачи наступају на свих 4 (жене) односно 6 (мушки) справа. На основу резултата момчади се пласирају у екипно финале, а појединци у финале вишебоја односно финале по справама. До 1996. године се у тимском преднатјецању вјежбало по тзв. обавезном програму, односно сви вјежбачи су изводили идентичну вјежбу задану прије натјецања. Касније је тај модел укинут, те је програм који изводи вјежбач слободан, односно без обавезних елемената. Бодови из преднатјецања се не преносе у финале, што значи да они коју су се пласирали у финала у финалним натјецањима почињу натјецање изнова, без пренесених бодова из преднатјецања.

У екипном финалу 8 најбољих момчади из преднатјецања се натјече за коначни пласман.

У финалу вишебоја се састаје 8 најбољих вјежбача и вјежбачица по укупним бодовима са свих справа.

У финалу по справама за сваку справу се пласира 8 најбољих на тој справи из преднатјецања.

Женске дисциплине

Прескок

У овој дисциплини вјежбачица се након залета, типично око 25 метара дугог, одрази од одскочне даске према коњу за прескок, те се у прелету пребацује на другу страну уз доскок на струњачу. Коњ за прескок је на висини од 125 цм од струњаче. Напредна вјежбачица ће у другом дијелу лета извести одређени број окрета и салта. Обично се у натецању изводе два различита скока, а овисно о натјецању укупна се оцјена добија или збројем, или средњом оцјеном, или се узима бољи од два изведена скока.

2001. године је традиционални гимнастички коњ за прескок замијењен с дуљом и стабилнијом справом која олакшава прескок.

Двовисински разбој

Вјежбачица изводи покрете крећући се између двију притки различите висине. Виша притка је на висини од 245 цм, а нижа на 165 цм од струњаче. Размак притки је између 130 до 180 цм, а дуљина 240 цм. У вјежби се користе се замаси, велеокрети, прелази с притке на притку, и други покрети.

Греда

Вјежбачица изводи кореографију на греди дугој 5 метара и широкој само 10 цм, која се налази на висини 125 цм од тла. Приликом извођења вјежбе вјежбачица користи цијелу дуљину греде, пазећи при томе на склад, грациозност и тежину елемената у вјежби. Основна карактеристика вјежбе на греди је да захтијева фантастичан осјећај за равнотежу уз ослонац на врло малој површини греде.

Тло

Вјежба на тлу или партеру се изводи на квадратној површини од 12 x 12 метара. Вјежбачица вјежба уз глазбу, комбинирајући при томе тешке акробатске елементе уз елементе плеса.

Мушке дисциплине за коња

Тло

Слично као и код жена, вјежба на тлу или партеру се код мушкараца такођер изводи на квадратној површини од 12 x 12 метара. Разлика је да мушкарци не вјежбају уз глазбу, те су мушке вјежбе стога без посебних плесних елемената, а садрже више акробатике и елемената снаге.

Коњ с хватаљкама

Вјежбач изводи вјежбу ослањајући се искључиво рукама на справи под називом коњ с хватаљкама. Коњ је висок 115 цм, дуг 160 а широк 35 цм. Хватаљке су високе 12 цм, а размак међу њима може бити од 40 до 45 цм. С обзиром да је вјежбач цијело вријеме трајања вјежбе свом тежином ослоњен искључиво на руке, ова се справа сматра најзахтјевнијом јер тражи између осталог посебно велику снагу рамена и руку.

Кругови

Кругови су справа која се налази на висини 2 м и 55 цм изнад струњаче. Кругови су међусобно размакнути 50 цм, а промјер сваког круга је 18 цм. Вјежба се изводи у упору, окретима, у вису а крај вјежбе укључује најчешће акробатски саскок.

Прескок

У овој дисциплини вјежбач се након залета, типично око 25 метара дугог, одрази од одскочне даске према коњу за прескок, те се у прелету пребацује на другу страну уз доскок на струњачу. Коњ за прескок код мушкараца је на висини од 135 цм. Напредни вјежбач ће у другом дијелу лета извести одређени број окрета и салта. Обично се у натецању изводе два различита скока, а овисно о натјецању укупна се оцјена добија или збројем, или средњом оцјеном, или се узима бољи од два изведена скока.

Једнако као и код женског прескока, 2001. године је традиционални гимнастички коњ за прескок замијењен с дуљом и стабилнијом справом која олакшава прескок.

Разбој

Паралелни разбој је справа која се састоји од двије паралелне притке на висини 175 цм. Дуљина притки је 350 цм, а размак између њих се креће између 42 и 52 цм. Вјежбач комбинира различите елемнте као што су стој, салта и окрети изнад притке, те при крају вјежбе изводи и акробатски саскок.

Вратило

Вратило или преча се састоји од једне притке на висини од 2 м и 55 цм изнад струњаче. Вјежбач изводи елементе као што су велеокрети, салта и окрети изнад притке, те при крају вјежбе акробатски саскок.

Спортска гимнастика на Wикимедијиној остави