Спартак
За остала значења, види Спартак (разврставање).
Спартак (грчки: Σπάρτακος, Spártakos; латински: Spartacus[1]) (цца. 111. пне. – 71. пне.) је био знаменити вођа устанка римских робова, познатог и као Трећи робовски рат.
Рођен је као слободни Трачанин негде око 111. године пне. Служио је у римској војсци, али је дезертирао и организовао банду. Касније је пао у заробљеништво, и због своје снаге продат гладијаторском кампу Батиатус у Капуи.
73. пне. побегао је са још 70 гладијатора укравши кола пуна оружја и заједно са осталим робовима који су им се придружили, направили су камп на планини Весувијус, близу Напуља. У то време побуне међу робовима кулминирале су на све стране и сенат је послао претора, неискусног Клаудија Глабера против Спартакових побуњеника који су тада бројали око 3000 људи. Клаудије је мислио да држи Спартака у замци на планини Версувијус, али побуњеници су се спустили конопцима низ литицу са друге стране планине, и пришле римској восци са бока, приређујући изненадни напад. Пошто нису направили камп, Римљани су спавали на отвореном и скоро сви су са лакоћом побијени укључујући и Клудија Глабера. После ове победе, многи одбегли робови желели су да се прикључе Спартаку, који се упутио ка Алпима у жељи да побегне из Италије, али Гали и Германи које је предводио његов помоћник Крикс, хтели су да остану и да пљачкају и напустили су Спартака који је остао у Италији.
72. пне. Спартак је подигао војску од 70.000 робова, углавном из руралних области. Забринути Сенат, послао је два конзула Гелија Пубиколу и Корнелија Лентулу Клодијана, сваког са по две легије. Гали и Германи које је предводио Крикс су поражени, а сам Крикс је погинуо. Спартак је победио прво Лентулу, а потом и Пубиколу. Спартак је после пробио пут до Алпа, али су касније Гали и Германи опет одбили да иду, па се Спартак вратио у јужну Италију у нади да че се пребацити бродовима за Сицилију.
У јесен, Сенат је одлучио да се организује нови напад са Марком Лицинијем Красом, најимућнијем човеку у Риму, доделивши му шест легија плус четири конзуларне. Крас је напао Спартака који се повукао у Региум ("прст Италије"), и покушао да пређе у Сицилију, али су га Сицилијански пирати издали. У међувремену Сенат је позвао Помпеја и његове легије из Хиспаније који су започели пут копном. Марко Лициније Лукула угнездио се у Брундисијуму, у штикли Италије са легијама из Македоније. Када је Спартак коначно пробио пут из врха, није могао да уђе у Брундизијум због Лукуле.
71. пне. Спартак је кренуо као северу. Неки од Гала и Германа су се опет одвојили. Робови су освојили још једну мању победу, пре него што су Красове трупе успеле да их потуку на југу Италије близу реке Силарус. Верује се да је Спартак погинуо у тој бици. Било је превише лешева и није нађен. 6000 робова је пало у заробљеништво и разапето на путу од Капуе до Рима. 5000 робова је побегло, али их је заробила Помпејева војска на путу из Хиспаније.
Спартак је као најпознатији вођа устанка робова у Старом вијеку, односно класичној антици, у каснијим периодима постао снажним симболом борбе против ропства и угњетавања те је постао својеврсни архетип револуционара. То је поготово случај био у комунистичким државама, укључујући и бившу Југославију, у којима су бројне институције добиле име по њему.
Гушење Спартакове побуне је кроз вријеме имало за посљедицу отварање пута размишљању о ропском стању до мјере да се могло узети у обзир могућност да роб буде ослобођен, да постане римски грађанин и да достигне равноправан положај свих грађанин.
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Спартацус Архивирано 2016-05-17 на Wаyбацк Мацхине-у Артицле анд фулл теxт оф тхе Роман анд Греек соурцес.
- "Спартацус"—Мовие старринг Кирк Доуглас анд Сир Петер Устинов
- "Спартацус"—ТВ-Мини-сериес старринг Горан Вишњић анд Алан Батес л
- [1] Старз Мини-Сериес аиринг ин 2010
