Санта Марта, Колумбија
Санта Марта
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 11°14′Н 74°12′W / 11.233°Н 74.200°W | |
| Држава |  Колумбија
|
| Департман | Магдалена |
| Основан | 1525.[1] |
| Власт | |
| - Градоначелник | Јуан Фернандо Лóпез Менесес |
| Површина | |
| - Укупна | 2,347 км²[1] |
| - Урбано подручје | 67 км²[1] |
| Висина | 6 м[1] |
| Становништво (2018.) | |
| - Град | 538,612[1] |
| - Густоћа | 229.5 стан./км²[1] |
| - Урбано подручје | 455,299[1] |
| - Урбана густоћа | 6,789 стан./км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+5 (УТЦ) |
| Карта | |
  Санта Марта Санта Марта на карти Колумбије | |
Санта Марта (службено: Дистрито Турíстицо, Цултурал е Хистóрицо де Санта Марта) је опћина од 538,612 становника[1] и град од 455,299 стан. на сјевероистоку Колумбије у Департману Магдалена чији је административни центар.
Географија
[уреди | уреди извор]Санта Марта се простире у малом заљеву Карипског мора, 64 км сјевероисточно од ушћа ријеке Магдалене, са којом је повезана мочварним језерима и каналима.[2]
Од главног града Боготе удаљена је 992 км, а од Барранqуилле 93 км.[3] Одмах изнад града стере се планински масив Сиерра Невада де Санта Марта са највишим врхом 5,775 метара.[3]
Град има угодну климу, просјечна годишња количина падавина је 362 мм, релативна влага 77%, а температура варира од 23 - 32 °Ц.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]
Санта Марта је први град на тлу Јужне Америке ког је 1525. основао шпањолски конквистадор и истраживач Родриго де Бастидас. На самом почетку то је било насеље од тристотињак људи и два фрањевачка редовника.[4] Временом је постала мост између Шпањолске, Санто Доминга и Новог континента, лука из које су први конквистадори одлазили колонизирати нове земље.[4]
Након доброг старта, појава гусара 1543. означила је његов пад, јер су се трговци преселили у Цартагену, која је уз то имала и бољу луку.
Свету Марту су нападали, пљачкали, палили и привремено окупирали више од двадесет пута до 1692. - француски, енглески и низоземски гусари, па је град био готово испражњен.[4]
Након тог се град опоравио, чак је средином 19. вијека, промет у луци био већи него у Цартагени, али је затим опао јер су канали до Магдалене били преплитки за пароброде.[2]
Због тог је Санта Марта од 1880-их почела транспортирати банане из властитог залеђа у луке на југу. Борац за независност Колумбије и Латинске Америке Симóн Болíвар умро је у граду 1830.[2] Његови посмртни остаци покопани су у катедрали.[4] Град од 1958. има универзитет Магдалена.[5]
Лука се опоравила кад је 1961. довршена жељезничка пруга до Боготе.[2]
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]Привреда се базира на туризму, рибарству, трговини, пољопривреди и лучком промету.[6]
До Санта Марте поред луке и жељезнице води и аутопут који је довршен 2002., поред тог град има и Интернационални аеродромом Симóн Болíвар (ИЦАО: СКСМ , ИАТА: СМР) удаљен 14 км јужно од центра града.[7]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 „Санта Марта Муниципалитy ин Цоломбиа” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 15.12.2022.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Санта Марта, Цоломбиа” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 15.12. 2022.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Географиа” (шпањолски). Алцалдíа Дистритал де Санта Марта. Приступљено 15.12.2022.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 „Хисториа” (шпањолски). Алцалдíа Дистритал де Санта Марта. Приступљено 15.12.2022.
- ↑ „Хисторy” (енглески). Ла Универсидад дел Магдалена. Приступљено 15.12.2022.
- ↑ „Ецономíа де Санта Марта” (шпањолски). Алцалдíа Дистритал де Санта Марта. Приступљено 15.12.2022.
- ↑ „Симóн Болíвар Интернатионал Аирпорт” (енглески). Скyбрарy. Приступљено 15.12.2022.