Роцк музика

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Роцк, скраћено од роцк анд ролл (често записано као роцк 'н' ролл или Р'н'Р), је врста популарне музике. Типични роцк састав се састоји од пјевача, гитаре, бас гитаре, и бубњева. Разни састави су такођер користили низ других инструмената, попут саксофона.Роцк анд ролл се први пут појављује у Сједињеним Америчким Државама.[1][2] Настао је од црначке музике и америчке народне музике бијелаца. Роцк музика је имала огроман друштвени и културни утицај на свијет. Као културни феномен, роцк-глазба је на свијет утјецала као ниједна друга – сматра се заслужном за окончавање ратова и ширење мира и толеранције, као и кварење невиних и ширење моралне трулежи. Популарна је широм свијета и развила се у велику множину врло различитих стилова. Сам појам може да означава неколико различитих ствари. Понекад се употребљава као назив за низ разних стилова западне популарне музике, попут тешког метала, поп музике, и хип хопа, а понекад се употребљава као назив за посебан изворни покрет педесетих година. Најчешће, појам означава тај изворни покрет и разне стилове које су настали директно од њега (Значи, без хип хопа, поп музике, итд).

Роцк има своје коријене у ритмовима блуеса, цоунтрy глазбе из 1940.-их и 1950.-их. Постоји и утјецај етно глазбе и јазза. Звук роцка потјече од електричне гитаре, бубњева и клавијатура. У касним 1960.-им и раним 1970.-им, роцк глазба развила се у различитим поџанровима.[3] У комбинацији с народном глазбом настао је фолк роцк, у додиру с блуесом настао је блуес роцк, а спојем с јаззом настао је јазз роцк. У 1970.-им, роцк добива утјецаје из соула, функа и латино ритмова. Такођер у 1970.-им, роцк развија низ поџанрова, као што су: глам роцк, хард роцк, прогресивни роцк, и пунк роцк. Роцк поџанрови који су се развили 1980.-их су: нови вал и хардцоре пунк. У 1990.-им, нови поџанрови су: грунге, бритпоп, индие роцк и ну метал.

Карактериситке

Ред Хот Цхили Пепперс

Звук камена је традиционално усмјерен на електричној гитари, која се појавила у свом модерном облику 1950-их уз популаризацију роцк анд ролла.[4] Звук електричне гитаре у роцк глазби обично подржава електрична бас гитара, која је била пионир у јазз глазби истога доба,[5] и удараљке у којима превладавају бубњеви, уз које се понекад појављују и чинеле.[6] Овај трио инструмената често се надопуњава укључивањем клавира, Хаммонда и синтисајзера.[7] Скупина глазбеника која интерпретира роцк глазбу назива се роцк бенд и састоји се најчешће од два до пет чланова. Класично, роцк бенд поприма облик квартета чији су чланови покривају једну или више улога, укључујући и пјевача, гитариста, ритам гитариста, бас гитариста, бубњара и често клавијатуриста или другог инструменталиста.[8] Роцк глазба традиционално је изграђен на темељима једноставних четверодобних ритмова с ударцем бубња на другој и четвртој доби - Бацкбеат.[9] Мелодије су често изведени из старијих глазбених начина као Дориан моде или Миxолyдиан, углавном тоналитетима виолинског кључа.[9] Инструменти свирају вишегласно, а хармоније су попуњене квартама, квинтама и дисонантним хармонијским прогресијама.[9] Роцк пјесаме из средине 1960-их су често кориштене у Версе-цхорус структури, која потјече из блуес и фолк глазбе, али дошло је до значајне разлике од овог модела.[10] Критичари су нагласили еклектицизам и стилску разноврсност стијена.[11] Због своје сложене повијести и склоности посуђивања глазбених елемената из других глазбених и културних образаца критичари су тврдили да је "немогуће везати роцк глазбу на круто назначену глазбену дефиницију".[12]

Једноставан 4/4 роцк ритам за бубњеве О овом звуку Плаy

За разлику од многих ранијих стилова популарне глазбе, теме роцк пјесама су врло широкога спектра. Тако се у текстовима роцк пјесама налазе друштво, неузвраћена љубав, секс, побуне против власти, спорт, пиће, дрога, новац, социјална питања и сл.[9] Неке од ових тема рокери су наслиједили из страијег попа, јазза и блуеса, а неке теме се први пут појављују у текстовима пјесама.[13] Роберт Цхристгау је роцк глазбу назвао "хладни медиј" с једноставном дикцијом и понављањем рефрена. , а тврди да се примарна "функција" роцка односи се на глазбу, или, опћенитије шум.[14] Превласт бијелих мушкараца и често средње класе глазбеника у роцк глазби се често наводи и увијек је "вруће питање" у медијима.[15] Ипак, и у роцку су се касније пробили и црни глазбеници, освајајући најчешће младу бјелачку пубилку.[16] Најчешће пјевају о мафији, проблемима сиромаштва и неравноправности.[17]

Претеча и извори

Главни чланак: Извори роцк анд ролла

Елвис Преслеy сматра се "Краљем Роцк'н'Ролла"

Роцк анд ролл се први пут појављује као засебан стил у Америци током раних 50их година, иако се дијелови роцк анд ролла могу чути у РнБ рекордима из 1920их. Рани роцк анд ролл је ускладио дијелове блуеса, боогие wоогиеа, јазза и РнБа, те је такођер имао елементе Аппалацхианске народне музике, црквене музике и цоунтрy музике. Ако идемо још дубље у хисторију, неки сматрају да је роцк анд ролл утемељен на музици Фиве Поинтс сусједства у Неw Yорк Цитyу током средине 19. стољећа. Становници Фиве Поинтса су први комбинирали афричку и европску музику (нарочито ирски јиг).

Израз "Роцкинг" (Роцкати) су прво употрјебили црквени пјевачи у Америчком југу, и значило је осјетити вјерско усхићење. У 1940им годинама, међутим, израз је имао двоструки значај "плесати", подразумијевајући секс. Један примјер овога је пјесма Роy Броwна, "Гоод Роцкинг Тонигхт" ("Добро рокање ноћас"). Овакве пјесме су биле популарне само на радио станицама посвећене РнБу, па бијелци су врло ријетко чули ту музику на великим радио станицама. 1951. године, ДЈ Алан Фреед је у Цлевеланду почео свирати ту врсту музике за његово бијело слушатељство.Фреед је први изумио израз "роцк анд ролл" да опише овај духовити стил РнБ музике.

Не зна се за сигурно која је прва роцк анд ролл плоча. Неки кандидати су Јацкие Бренстон & Хис Делта Цатсова "Роцкет 88" (1951), Цхуцк Беррyова "Маyбеллене" и "Јохннy Б. Гооде", те Бо Диддлеyов "Бо Диддлеy" или Билл Халеy & Хис Цометсов "Роцк Ароунд тхе Цлоцк". Неки хисторичари сматрају да су прве плоче роцк анд ролла снимљени у 1940им годинама од стране музичара попут Фатс Доминоа, који су свирали стил РнБ музике који се мало разликовао од роцк анд ролла. Неки примјери су Лоуис Јорданов "Ис Yоу Ис ор Ис Yоу Аин'т Мy Бабy?", Јацк Гутхриеов "Тхе Оакие Боокие" (1947), те Беннy Цартер и Пуал Вандервоортов "Роцк Ме то Слееп" (1950).

Златно доба

Британска инвазија

Главни чланак: Британска инвазија
Види такође: Беат мусиц, Британски ритам и блуз, и Британски рок
Блацк анд wхите пицтуре оф Тхе Беатлес wавинг ин фронт оф а цроwд wитх ан сет оф аероплане степс ин тхе бацкгроунд
Тхе Беатлес стижу у Њујорк јануара 1964. на почетку Британске инвазије

До краја 1962, оно што ће постати британска рок сцена је започело са беат групама као што су Тхе Беатлес, Геррy & тхе Пацемакерс и Тхе Сеарцхерс из Ливерпула и Фреддие анд тхе Дреамерс, Херман'с Хермитс и Тхе Холлиес из Манчестера. Они су били под свеобухватним опсегом америчких утицаја укључујући соул, ритам и блуз и сурф музику,[18] иницијално реинтерпретирајући стандардне америчке мелодије и свирајући за плесаче. Групе попут Тхе Анималс из Њукасла и Тхем из Белфаста,[19] и посебно оне из Лондона попут Тхе Роллинг Стонес и Тхе Yардбирдс, су биле много више под утицајем ритма и блуза и касније блуз музике.[20] Ускоро су те групе почеле са компоновањем сопственог материјала, комбинујући америчке форме музике и уносећи у њу високо енергијски такт. Беат бендови су тежили ка „живахним, неодољивим мелодијама“, док је рана Британска ритам и блуз уметност тежила ка мање сексуално невиним, и агресивнијим песмама, често попримајући бунтовничку позицију. Било је, међутим, посебно у раним стадијумима, значајне музичке размене између те две тенденције.[21] Године 1963, предвођене групом Тхе Беатлес, беат групе су почеле да остварују националне успехе у Британији, чему су ускоро следиле групе са фокусом на ритму и блузу.[22]

I Wант то Холд Yоур Ханд“ је била првопласирана песма од Тхе Беатлес на Биллбоард Хот 100,[23] проводећи 7 недеља на врху и тотално 15 недеља на листи.[24][25] Њихова појава на Тхе Ед Сулливан Схоw 9. фебруара 1964, је привукла по процени 73 милиона гледалаца (у то време рекорд за америчке телевизијске програме) и често се сматра прекретницом у америчкој поп култури. Тхе Беатлес су постали најпродаванија рок група свих времена и њима су следиле на америчким листама бројне друге Британске групе.[21] Током следеће две године Британски уметници су доминирали домаће и америчке листе са групама Петер анд Гордон, Тхе Анималс,[26] Манфред Манн, Петула Цларк,[26] Фреддие анд тхе Дреамерс, Wаyне Фонтана анд тхе Миндбендерс, Херман'с Хермитс, тхе Роллинг Стонес,[27] Тхе Троггс, и Донован[28], сви од којих су имали један или више првопласираних синглова.[24] Други значајни уметници који су били део инвазије су Тхе Кинкс и Тхе Даве Цларк Фиве.[29][30]

Британска инвазија је помогла у интернационализацији продукције рок енд рола, отварајући врата за будуће Британске (и Ирске) извођаче да остваре међународни успех.[31] У Америци то је недвојбено означило крај инструменталне сурф музике, вокалних група девојака и (привремено) тенејџерких идола, који су домирали америчке листе током касних 1950-тих и 60-тих.[32] То је обележило каријере и успоставило Р&Б уметнике попут Фатс Домино и Цхуббy Цхецкер, па чак и привремено избацило из колосека успешне преживеле роцк анд ролл уметнике, укључујући Елвиса.[33] Британска инвазије је такође одиграла значајну улогу у успону дистинктног жанра рок музике, и цементирала примат рок група, базираних на гитарама и бубњевима које продукују сопствени материјал као кантаутори.[34]

Гаражни рок

Главни чланак: Гаражни рок

Гаражни рок је била сирова форма рок музике, посебно превалентна у Северној Америци средином 1960-тих. Тако је названа због перцепције да је била увјежбана у приградској породичној гаражи.[35][36] Песме гаражног рока су бавиле траумама средњошколског живота, при чему су песме о „девојкама које лажу“ биле посебно честе.[37] Лирика и обрада су биле агресивније од оног што је било уобичајено у то време, често са режећим или дерућим вокалом који је утопљен у инкохерентно вриштање.[35] Они су се кретали од грубе једноакордне музике (попут Тхе Сеедс) до музичара скоро студијског квалитета (укључујући Тхе Кницкербоцкерс, Тхе Ремаинс, и Тхе Фифтх Естате). Такође су постојале регионалне варијације у многим деловима земље са просперитетним сценама посебно у Калифорнији и Тексасу.[37] Тхе Пацифиц Нортхwест статес оф Wасхингтон анд Орегон хад перхапс тхе мост дефинед регионал соунд.[38]

Стил је еволуирао полазећи од регионал сцена још од 1958. "Талл Цоол Оне" (1959) групе Тхе Wаилерс и "Лоуие Лоуие" групе Тхе Кингсмен (1963) су добри примери жанра у својим формативним фазама.[39] До 1963, синглови гаражних група су почели да досежу националне листе у већем броју, укључујући Паул Ревере анд тхе Раидерс (Боисе),[40] Тхе Трасхмен (Миннеаполис)[41] и Тхе Ривиерас (Соутх Бенд, Индиана).[42] Друге утицајне гаражне групе, попут Тхе Соницс (Тацома, Wасхингтон), нису достигле Биллбоард Хот 100.[43] У том раном периоду многе групе су биле под јаким утицајем сурф рока и долазило је до размена између гаражног рока и фрат рока, на шта се понекад гледа као на само поџанр гаражног рока.[44]

Британска инвазија 1964–66 је имала јак утицај на гаражне групе, пружајући им националну публику, стимулишући многе (често сурф или хот род групе) да адаптирају британски утицај, и охрабрујући формирање многих група.[37] Хиљаде гаражних група је постојало у САД и Канади током те ере и стотине су произвеле регионалне хитове.[37] Пример су: "Тхе Wитцх" такомског Тхе Соницс (1965), "Wхере Yоу Гонна Го" детроитске групе Унрелатед Сегментс (1967), "Гирл I Гот Неwс фор Yоу" мајамске групе Бирдwатцхерс (1966) и "1–2–5" групе из Монтреала Тхе Хаунтед. Упркос тога што је велики број група потписао уговоре са великим или регионалним продукцијким компанијама, већина њих није доживела комерцијални успех. Генерално се сматра да је гаражни рок доживео свој комерцијални и уметнички врхунац око 1966.[37] До 1968. овај стил је углавном нестао са националних листи и локалног нивоа, док су се аматерски музичари суочавали са факултетским образовањем, послом и регрутацијом.[37] Нови стилови су еволуирали и заменили гаражни рок (укључујући блуз рок, прогресивни рок и кантри рок).[37] У Детроиту је традиција гаражног рока преживела до раних 1970-тих, са групама попут МЦ5 и Тхе Стоогес, које су користиле знатно агресивнији приступ форми. Те групе су почеле да се називају пунк роцк и данас се на њих често гледа као прото-пунк или прото-хард роцк.[45]

Поп рок

Главни чланак: Поп роцк
А цолор пхотограпх оф Дон анд Пхил Еверлy он стаге wитх гуитарс
Тхе Еверлy Бротхерс 2006. године

Термин поп је био у употреби од раног 20. века за уопштено означавање популарне музике, али је од средине 1950-тих он почео да се користи за означавање дистинктног жанра, усмереног на тржиште младих, који се често карактерише као мекша алтернатива рок енд ролу.[46][47] У периоду након Британске инвазије, од око 1967, термин поп се све више користи као опозиција термина рок музика, за описивање форме која је у већој мери комерцијална, ефемерна и приступачна.[48] У контрасту са тим, за рок музику се сматра да има фокус на проширеним радовима, посебно албумима, да је често асоцирана са специфичним поткултурама (као што је контракултура из 1960-тих), да наглашава уметничке вредности и „аутентичност“, да приоритизује извођење уживо и инструменталну или вокалну виртуозност, и често се сматра трендом који инкапсулира прогресивне промене, уместо пуког подражавања постојећих трендова.[46][47][48][49]

Ипак, знатан део поп и рок музике има веома сличан звук, инструментацију, па чак и лирски садржај. Термини „поп-рок“ и „мочни поп“ су у употреби за описивање комерцијално успешне музике која користи елементе или форму рок музике.[50] Поп-рок је дефинисан као „оптимистични варијетет рок музике представљене уметницима као што су Елтон Јохн, Паул МцЦартнеy, Тхе Еверлy Бротхерс, Род Стеwарт, Цхицаго, и Петер Фрамптон.“[51] Термин моћни поп је формирао Пете Тоwнсхенд из групе Тхе Wхо 1966. године, али термин није нашао ширу примену од кад је примењен на групе као што је Бадфингер током 1970-тих, које су се показале као неке од комерцијално најуспешнијих група тог периода.[52]

Истакнути Рок извођачи и групе

Роцк 'н' Ролл кућа славних

Основана је 1986. године и налази се у Цлевеланду у САД-у. Посвећена је успомени на најпознатије и најутјецајније роцк глазбенике, бендове, продуценте и др., који су утјецали на развој роцк глазбе, а тиме и глазбене индустрије. Међу лауреатима куће славних налазе се: Цхуцк Беррy, Раy Цхарлес, Фатс Домино, Тхе Беатлес, Буддy Холлy, Елвис Преслеy, Литтле Рицхард, Аретха Франклин, Б.Б. Кинг, Роy Орбисон, Боб Дyлан, Тхе Беацх Боyс, Тхе Супремес, Тхе Роллинг Стонес, Тхе Доорс, Тина Турнер, Јохннy Цасх, Боб Марлеy, Лед Зеппелин, Јанис Јоплин, Давид Боwие, Пинк Флоyд, Qуеен, Рамонес, Бруце Спрингстеен, У2 , АЦ/DC , Металлица , Ред Хот Цхили Пепперс , Курт Цобаин и др.[53]

Извори

  1. W. Е. Студwелл анд D. Ф. Лонерган, Тхе Цлассиц Роцк анд Ролл Реадер: Роцк Мусиц фром итс Бегиннингс то тхе мид-1970с (Абингдон: Роутледге, 1999), ИСБН 0-7890-0151-9
  2. Поп/Роцк на сајту АллМусиц (en)
  3. Турнер, Луке. Хоw "Тхе Бабy Боомерс Столе Мусиц Wитх Мyтхс Оф А Голден Аге". Тхе Qуиетус.цом. Оцтобер 3рд, 2013. Ретриевед 21-1-14
  4. Ј. M. Цуртис, Роцк Ерас: Интерпретатионс оф Мусиц анд Социетy, 1954–1984 (Мадисон, WИ: Популар Пресс, 1987.), ИСБН 0-87972-369-6, стр. 68.–73.
  5. Р. C. Бреwер, Басс Гуитар, Схепхерд, 2003. стр. 56.
  6. Р. Маттинглy, Друм Сет , Схепхерд, 2003. стр. 361.
  7. П. Тхéберге, Анy Соунд yоу цан Имагине: Макинг Мусиц/Цонсуминг Тецхнологy (Миддлетоwн, ЦТ: Wеслеyан Университy Пресс, 1997.), ИСБН 0-8195-6309-9, пп. 69–70.
  8. D. Лаинг, Qуартет, Схепхерд, 2003. стр. 56.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 C. Аммер, Тхе Фацтс он Филе Дицтионарy оф Мусиц (Неw Yорк, НY: Инфобасе, 4тх едн., 2004.), ИСБН 0-8160-5266-2, стр. 251–2.
  10. Ј. Цовацх, Фром црафт то арт: формал струцтуре ин тхе мусиц оф тхе Беатлес, ин К. Wомацк анд Тодд Ф. Давис, едс, Реадинг тхе Беатлес: Цултурал Студиес, Литерарy Цритицисм, анд тхе Фаб Фоур (Неw Yорк, НY: СУНY Пресс, 2006.), ИСБН 0-7914-6715-5, стр. 40.
  11. Т. Грацyк, Рхyтхм анд Ноисе: ан Аестхетицс оф Роцк, (Лондон: I. Б. Таурис, 1996.), ИСБН 1-86064-090-7,
  12. П. Wицке, Роцк Мусиц: Цултуре, Аестхетицс анд Социологy (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 1990.), ИСБН 0-521-39914-9,
  13. Б. А. Фарбер, Роцк 'н' ролл Wисдом: Wхат Псyцхологицаллy Астуте Лyрицс Теацх Абоут Лифе анд Лове (Wестпорт, ЦТ: Греенwоод, 2007.), ИСБН 0-275-99164-4
  14. [хттп: //боокс.гоогле.цом/боокс ид = пЈаУ7НнАЛYYЦ & пг = ПА562 # в = онепаге & q & ф = фалсе Роберт Цхристгау:Роцк & Ролл Ис Хере то стаy, Ан Антхологy]
  15. C. МцДоналд, Русх, Роцк Мусиц анд тхе Миддле Цласс: Дреаминг ин Миддлетоwн (Блоомингтон, ИН: Индиана Университy Пресс, 2009.), ИСБН 0-253-35408-0, стр.108–9.
  16. С. Wаксман, Инструментс оф Десире: тхе Елецтриц Гуитар анд тхе Схапинг оф Мусицал Еxпериенце (Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс, 2001.), ИСБН 0-674-00547-3, стр. 176.
  17. С. Фритх, Такинг Популар Мусиц Сериоуслy: Селецтед Ессаyс (Алдерсхот: Асхгате, 2007.), ИСБН 0-7546-2679-2,стр.43–4.
  18. Р. Стакес, "Тхосе боyс: тхе рисе оф Мерсеy беат", ин С. Wаде, ед., Гладсонгс анд Гатхерингс: Поетрy анд итс Социал Цонтеxт ин Ливерпоол Синце тхе 1960с (Ливерпоол: Ливерпоол Университy Пресс, 2001), ИСБН 0-85323-727-1, пп. 157–66.
  19. I. Цхамберс, Урбан Рхyтхмс: Поп Мусиц анд Популар Цултуре (Басингстоке: Мацмиллан, 1985), ИСБН 0-333-34011-6, п. 75.
  20. Ј. Р. Цовацх анд Г. МацДоналд Бооне, Ундерстандинг Роцк: Ессаyс ин Мусицал Аналyсис (Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1997), ИСБН 0-19-510005-0, п. 60.
  21. 21,0 21,1 Р. Унтербергер, "Бритисх Инвасион", ин Богданов ет.ал., 2002, пп. 1316–17.
  22. Р. Унтербергер, "Бритисх Р&Б", ин Богданов ет.ал., 2002, пп. 1315–6.
  23. Гиллиланд 1969, схоw 28
  24. 24,0 24,1 I. А. Роббинс, „Бритисх Инвасион”, Енцyцлопæдиа Британница, архивирано из оригинала на датум 2011-02-17, приступљено 2015-04-27 
  25. Х. Билл, Тхе Боок Оф Беатле Листс (Пооле, Дорсет: Јавелин, 1985), ИСБН 0-7137-1521-9, п. 66.
  26. 26,0 26,1 Гиллиланд 1969, схоw 29
  27. Гиллиланд 1969, схоw 30
  28. Гиллиланд 1969, схоw 48
  29. Т. Леополд (5 Фебруарy 2004), „Wхен тхе Беатлес хит Америца ЦНН Фебруарy 10, 2004”, ЦНН.цом, архивирано из оригинала на датум 2011-02-11, приступљено 2015-04-27 
  30. „Бритисх Инвасион”, Аллмусиц, архивирано из оригинала на датум 11 Фебруарy 2011 .
  31. „Бритпоп”, Аллмусиц, архивирано из оригинала на датум 11 Фебруарy 2011 .
  32. К. Кеигхтлеy, "Рецонсидеринг роцк" ин, С. Фритх, W. Страw анд Ј. Стреет, едс, Тхе Цамбридге Цомпанион то Поп анд Роцк (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2001), ИСБН 0-521-55660-0, п. 117.
  33. Ф. W. Хоффманн, "Бритисх Инвасион" ин Ф. W. Хоффманн анд Х. Ферстлер, едс, Енцyцлопедиа оф Рецордед Соунд, Волуме 1 (Неw Yорк, НY: ЦРЦ Пресс, 2нд едн., 2004), ИСБН 0-415-93835-X, п. 132.
  34. Р. Схукер, Популар Мусиц: тхе Кеy Цонцептс (Абингдон: Роутледге, 2нд едн., 2005), ИСБН 0-415-34770-X, п. 35.
  35. 35,0 35,1 Р. Схукер, Популар Мусиц: тхе Кеy Цонцептс (Абингдон: Роутледге, 2нд едн., 2005), ИСБН 0-415-34770-X, п. 140.
  36. Е. Ј. Аббеy, Гараге Роцк анд итс Роотс: Мусицал Ребелс анд тхе Дриве фор Индивидуалитy (Јефферсон, НЦ: МцФарланд, 2006), ИСБН 0-7864-2564-4, пп. 74–6.
  37. 37,0 37,1 37,2 37,3 37,4 37,5 37,6 Р. Унтербергер, "Гараге Роцк", ин Богданов ет.ал., 2002, пп. 1320–1.
  38. Н. Цампбелл, Америцан Yоутх Цултурес (Единбургх: Единбургх Университy Пресс, 2нд едн., 2004), ИСБН 0-7486-1933-X, п. 213.
  39. Отфиноски, Стевен. "Тхе Голден Аге оф Роцк Инструменталс". Биллбоард Боокс, (Септембер 1997), паге 36, ИСБН 0-8230-7639-3
  40. W. Е. Студwелл анд D. Ф. Лонерган, Тхе Цлассиц Роцк анд Ролл Реадер: Роцк Мусиц фром итс Бегиннингс то тхе мид-1970с (Абингдон: Роутледге, 1999), ИСБН 0-7890-0151-9, п. 213.
  41. Ј. Аустен, ТВ-а-Го-Го: Роцк он ТВ фром Америцан Бандстанд то Америцан Идол (Цхицаго ИЛ: Цхицаго Ревиеw Пресс, 2005), ИСБН 1-55652-572-9, п. 19.
  42. С. Wаксман, Тхис Аин'т тхе Суммер оф Лове: Цонфлицт анд Цроссовер ин Хеавy Метал анд Пунк (Беркелеy ЦА: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2009), ИСБН 0-520-25310-8, п. 116.
  43. Ф. W. Хоффманн "Гараге Роцк/Пунк", ин Ф. W. Хоффман анд Х. Ферстлер, Енцyцлопедиа оф Рецордед Соунд, Волуме 1 (Неw Yорк, НY: ЦРЦ Пресс, 2нд едн., 2004), ИСБН 0-415-93835-X, п. 873.
  44. W. Осгербy, "Цхеwинг оут а рхyтхм он мy буббле гум': тхе теенаге аестхетиц анд генеалогиес оф Америцан пунк", ин Р. Сабин, ед., Пунк Роцк: Со Wхат?: тхе Цултурал Легацy оф Пунк (Абингдон: Роутледге, 1999), ИСБН 0-415-17029-X, п. 159.
  45. Г. Тхомпсон, Америцан Цултуре ин тхе 1980с (Единбургх: Единбургх Университy Пресс, 2007), ИСБН 0-7486-1910-0, п. 134.
  46. 46,0 46,1 С. Фритх, "Поп мусиц" ин С. Фритх, W. Страy анд Ј. Стреет, едс, Тхе Цамбридге Цомпанион то Поп анд Роцк (Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2001), ИСБН 0-521-55660-0, пп. 93–108.
  47. 47,0 47,1 „Еарлy Поп/Роцк”, Аллмусиц, архивирано из оригинала на датум 11 Фебруарy 2011 .
  48. 48,0 48,1 Т. Wарнер, Поп Мусиц: Тецхнологy анд Цреативитy: Тревор Хорн анд тхе Дигитал Револутион (Алдерсхот: Асхгате, 2003), ИСБН 0-7546-3132-X, п. 3.
  49. Р. Схукер, Ундерстандинг Популар Мусиц (Абингдон: Роутледге, 2нд едн., 2001), ИСБН 0-415-23509-X, пп. 8–10.
  50. Р. Схукер, Популар Мусиц: тхе Кеy Цонцептс (Абингдон: Роутледге, 2нд едн., 2005), ИСБН 0-415-34770-X, п. 207.
  51. L. Старр анд C. Wатерман, Архивирано 2008-05-03 на Wаyбацк Мацхине-у(Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 2нд едн, 2007), ИСБН 0-19-530053-X, арцхивед фром тхе оригинал он 17 Фебруарy 2011.
  52. Ј. M. Борацк, Схаке Соме Ацтион: тхе Ултимате Поwер Поп Гуиде (Схаке Соме Ацтион – ПоwерПоп, 2007), ИСБН 0-9797714-0-4, п. 18.
  53. Роцкхалл.цом

Литература

  • Богданов, V.; Wоодстра, C.; Ерлеwине, С. Т., ур. (2002). Алл Мусиц Гуиде то Роцк: тхе Дефинитиве Гуиде то Роцк, Поп, анд Соул (3рд изд.). Милwаукее, WИ: Бацкбеат Боокс. ИСБН 0-87930-653-X. 
  • Гиллиланд, Јохн (1969). „Цраммер: А ливелy црам цоурсе он тхе хисторy оф роцк анд соме отхер тхингс” (аудио). Поп Цхроницлес. Дигитал.либрарy.унт.еду. 
  • Кент, Јефф,Тхе Рисе анд Фалл оф Роцк, Wитан Боокс, 1983, ИСБН 0-9508981-0-4.
  • Робинсон, Рицхард. Поп, Роцк, анд Соул. Неw Yорк: Пyрамид Боокс, 1972. Wитхоут ИСБН
  • Роцкwоод, Перрy Ф. Роцк Мусиц ор Роцк оф Агес? Халифаx, Н.С.: Пеопле'с Госпел Хоур, [198-?]. Wитхоут ИСБН
  • Схепхерд, Ј., ур. (2003). Цонтинуум Енцyцлопедиа оф Популар Мусиц оф тхе Wорлд: Волуме II: Перформанце анд Продуцтион. Неw Yорк, НY: Цонтинуум. ИСБН 0-8264-6322-3. 
  • Сзатмарy, Давид П. Роцкин' ин Тиме: а Социал Хисторy оф Роцк-анд-Ролл. Тхирд ед. Уппер Саддле Ривер Н.Ј.: Прентице-Халл, 1996. xви, 320 п., илл., мостлy wитх б&w пхотос. ИСБН 0-13-440678-8
  • Диедрицх Диедерицхсен, Üбер Поп-Мусик. Кöлн: Киепенхеуер & Wитсцх, 2014. 474 С. ИСБН 978-3-462-04532-1
  • Маттхиас С. Фифка: Роцкмусик ин ден 50ер унд 60ер Јахрен. Вон дер југендлицхен Ребеллион зум Протест еинер Генератион. Номос, Баден-Баден 2007, ИСБН 978-3-8329-2522-2.
  • Цхристиан Граф, Бургхард Раусцх: Роцкмусиклеxикон Еуропа, Бд. 1., Фисцхер Тб., Франкфурт Јули 2005, ИСБН 3-596-16428-1.
  • Цхристиан Граф, Бургхард Раусцх: Роцкмусиклеxикон Еуропа, Бд. 2., Фисцхер Тб., Франкфурт Јули 2005, ИСБН 3-596-16429-X.
  • Цхристиан Граф, Бургхард Раусцх: Роцкмусиклеxикон Америка, Африка, Асиен, Аустралиен, Фисцхер Тб, Франкфурт Октобер 2003, ИСБН 3-596-15869-9.
  • Тибор Кнеиф: Сацхлеxикон Роцкмусик. Инструменте, Стиле, Тецхникен, Индустрие унд Гесцхицхте, Реинбек б. Хамбург: Роwохлт, üберарбеитете унд ерwеитерте Аусгабе 1980, ИСБН 3-499-16223-7 (Леxикон унд Беиспиелсаммлунг аус Роцк ’н’ Ролл, Рхyтхм анд Блуес, Јаззроцк, Функ Метал, Цоунтрy-Роцк, Фолк-Роцк, Блуесроцк, Хард Роцк, Пунк, Неw Wаве соwие еин Регистер).
  • Тибор Кнеиф: Роцкмусик. Еин Хандбуцх зум критисцхен Верстäнднис. Мит еинем Беитраг вон Царл-Лудwиг Реицхерт, Реинбек беи Хамбург: Роwохлт, 1982, ИСБН 3-499-16279-2 (мит еинем Капител üбер дие Грундлаген дер Роцкмусик, з. Б. Елементе, Инструменте унд стилистисцхе Wурзелн соwие Материалиен зу еинер Тхеорие дер Роцкмусик, ихрер Созиологие, Äстхетик унд Гесцхицхте).
  • Франк Лауфенберг, Ингрид Лауфенберг: Франк Лауфенбергс Хит-Леxикон дес Роцк унд Поп., Уллстеин Тб., Октобер 2002, ИСБН 3-548-36362-8.
  • Стеффен Сиегел: Еин Роцкстар коммт селтен аллеин. Дас фотографисцхе Бандпортраит. Ин: Уте Ескилдсен, Цхристиане Кухлманн (Хрсг.): А Стар Ис Борн. Фотографие унд Роцк сеит Елвис Преслеy, Гöттинген 2010, С. 251–256, ИСБН 978-3-86930-192-1.
  • Клаус Стаиб (2009). Роцкмусик унд дие 68ер-Беwегунг. Еине хисторисцх-мусикwиссенсцхафтлицхе Аналyсе. Верлаг Др. Ковац. ИСБН 978-3-8300-4588-5. 
  • Артемy Троитскy: Роцк ин Руссланд: Роцк унд Субкултур ин дер УдССР, Ханнибал-Верлаг, Wиен 1989, ИСБН 3-85445-046-X.
  • Цхриста Зöллер: Роцкмусик алс југендлицхе Wелтансцхауунг унд Мyтхологие. Религион унд Биограпхие. Бд. 2. Лит, Мüнстер 2000, ИСБН 978-3-8258-4517-9.

Вањске везе