Палграве Мацмиллан
| Палграве Мацмиллан | |
|---|---|
Лого Палграве Мацмиллана | |
| Матично друштво | Мацмиллан Публисхерс |
| Статус | активан |
| Основано | 1. 9. 2000. |
| Матична држава |  Уједињено Краљевство |
| Сједиште | Лондон |
| Тип публикација | књиге, научни часописи, монографије, е-књиге |
| Тематика | хуманистичке и друштвене науке, економија, инжењерство |
| Wеб-страница | www.палграве.цом |
Палграве Мацмиллан је међународни академски накладник из Уједињеног Краљевства с главним уредом у Лондону.[1] Основан је 1. 9. 2000. године као подружница Мацмиллан Публисхерса, издавача књига са 181-годишњом традицијом, односно спајањем британског Мацмиллан Пресса и америчког Ст Мартин'с Пресс Сцхоларлy анд Референце Дивисиона.[2] Нови издавачки бренд првотно је носио назив Палграве према породици која је у другој половини 19. вијека уско сурађивала с браћом Мацмиллан, а 2002. је проширен у Палграве Мацмиллан с циљем да се укаже на богату и дугу традицију.[2] Компанија издаје књиге, научне часописе, монографије и е-књиге,[3] а главна стручна подручја на која се фокусира су хуманистичке и друштвене науке, економија и инжењерство.[4] Палграве Мацмиллан послује у више од 50 држава свијета, а осим Лондона има уреде и у америчком Неw Yорку, аустралијском Мелбоурнеу, кинеском Шангају и Пекингу, емиратском Дубаију, јужноафричком Јоханнесбургу, руској Москви, те индијском Ченају и Гургаону.[1] Године 2015. Палграве Мацмиллан је уговорио удруживање са Спрингером и ГвХ-овим издавачким кућама Натуре (НПГ) и Мацмиллан Едуцатион, створивши у октобру исте године Спрингер Натуре, нову издавачку компанију и највећег свјетског академског накладника.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 (en) Палграве (2024.). „Лоцатионс”. Лондон: Палграве Мацмиллан. Приступљено 25. 7. 2015.[мртав линк]
- ↑ 2,0 2,1 (en) Палграве (2024.). „Оур Хисторy”. Лондон: Палграве Мацмиллан. Приступљено 25. 7. 2015.[мртав линк]
- ↑ (en) Палграве (2024.). „Wхат Wе До”. Лондон: Палграве Мацмиллан. Приступљено 25. 7. 2015.[мртав линк]
- ↑ (en) Палграве (2024.). „Абоут Ус”. Лондон: Палграве Мацмиллан. Приступљено 25. 7. 2015.[мртав линк]
