Левант
- Види такође: Сирија (хисторијска регија)
- За остале употребе термина Левант, Леванте или Левантин, видите Левант (разврставање).
Левант, у опћем значењу Исток или источне земље, у ужем смислу скупни назив за земље које леже уз обале источног Медитерана: Грчку, Турску, Сирију, Либанон, Израел, Јордан и Египат; Грчка се кадшто изузима из појма Леванта. Он се углавном подудара с појмом Блиски исток. У античком Риму се за Левант употребљавао назив Ориенс (исток; од тога је наша ријеч Оријент).
Левант је непрецизни географски термин који се повијесно односио на велико подручје Блиског истока јужно од планине Таурус. Левант је омеђен на западу Средоземним морем, а на истоку сјеверном Арапском пустињом и Горњом Мезопотамијом. Левант не обухваћа планину Кавказ, дијелове Арапског полуотока или Анатолије — иако повремено укључује Цилицију. Синајски полуоток се такођер може убројити, али се најчешће искључује као маргинално подручје које твори копнени мост између Леванта и сјеверног Египта. Левантински народи и културе повремено су доминирали регијом између Синаја и ријеке Нил, али та се регија обично искључује из географске дефиниције Леванта. За подручје које су домаћи и остали становници називали Левант, видите Имена Леванта.
Левант изворно је у ширем смислу означавао "медитеранске земље источно од Италије." Сама ријеч потјече из средњофранцуског левант, партицип од левер "подигнути" — као у солеил левант "излазеће сунце" — од латинског леваре. Ријеч Левант се стога односи на смјер излазећег сунца из перспективе оних којих су га први користили. По том значењу једнак је арапском термину Машрек који означава "земљу гдје сунце излази."
Алтернативна етимологија ријечи показује да термин потјече од Либанона - шпањолски преводиоци с арапског користили су б и в наизмјенично као посљедицу својег шпањолског изговора. Стога Левант означава подручја која окружују Либанон, који сâм потјече од арапске ријечи за бијело према снијегом прекривеним либанонским планинама.
Назив Левантинац је означавао људе који су живјели у Малој Азији тијеком раздобља Отоманског царства, а били су талијанског (посебице Млечани и Ђеновљани), француског или неког другог медитеранског подријетла. Већина њих су били потомци трговаца или становника крижарских држава.
Левантинска (левантска) трговина је она коју су Еуропљани у средњем вијеку водили са земљама Леванта; углавном је била у рукама медитеранских градова: Венеције, Генове, Писе, Марсеиллеа, Барцелоне и Дубровника. Развила се особито за крижарских ратова, а еуропске су земље посредовањем Леванта долазиле до миродија, памука, свиле, боје и других сировина. Левантинска трговина губи на значењу поткрај 15. и у почетку 16. стољећа.
Када су Британци заузели Палестину при завршетку Првог свјетског рата, неки нови владари пејоративно су прилагодили термин за означавање становника мијешаног арапског и еуропског подријетла или Еуропљана (обично Француза, Талијана или Грка) који су се "удомаћили" и прихватили локалне обичаје и одјећу.
Француски мандати Сирија и Либанон називали су се од 1920 до 1946 левантским државама. Термин је у то вријеме постао уобичајен у археологији пошто су многа важна искапања извршена управо ондје (Ебла, Мари и Угарит). Будући да се те државе нису могле класифицирати као мезопотамске, сјеверноафричке или арапске, оне су се почеле означавати као "левантинске".
Данас "Левант" најчешће користе археолози и повјесничари када говоре о праповијести или о античкој и средњовјековној повијести регије (нпр. крижарски ратови). Термин се још увијек повремено користи за означавање модерних или сувремених догађаја, народа, држава или дијелова држава у истој регији која обухваћа Израел, Јордан, Либанон, Палестину или Сирију.
Повезано
[уреди | уреди извор]
- Левантински арапски
- Повијест Леванта
- Јужни Левант
- Канаан
- Велика Сирија
- Билад ал-Схам
- Мезопотамија
- Вијеће за британско истраживање на Леванту
