Лео Матес
| Лео Матес | |
 Лео Матес | |
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 24. 12. 1911. |
| Место рођења | Осијек (Аустроугарска) |
| Датум смрти | 9. 9. 1991. (доб: 79) |
| Место смрти | Београд (СФР Југославија) |
уреди  |
|
Лео Матес (1911 — 1991), југославенски дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 24. децембра 1911. године у Осијеку у јеврејској породици.[1] У Загребу је завршио гимназију и студирао технику. Још као ђак виших разреда гимназије учествовао је у револуционарном омладинском покрету, а за време студија био је један од руководилаца студентског покрета на загребачком Универзитету.
Од 1937. године био је члан Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску. Због револуционарне активности у раздобљу од 1933. до 1941. године, био је седам пута хапшен, изведен пред Суд за заштиту државе и 26. децембра 1939. године конфинован у затвор у Лепоглави.
Након окупације земље априла 1941. године, као члан Месног комитета КПЈ за Загреб, радио је на организацији илегалне штампе до почетка 1942, када се придружио Народноослободилачкој војсци Југославије, где је био на разним војним и политичким дужностима.
Од 1945. године био је главни уредник Тањуга, након чега је радио у дипломатији. Међу осталим, био је саветник амбасаде ФНР Југославије у Лондону, стални представник Југославије у Организацији уједињених нација (од јануара 1953) амбасадор у САД-у (од марта 1954.). Од септембра 1958. до 1961. године био је генерални секретар председника Југославије, а након тога помоћник секретара спољних послова.
Био је и директор Института за међународну политику и привреду у Београду, познати стручњак за међународне односе и аутор више књига, од којих су најзначајније „Несврстаност“ (1970) и „Политика суперсила и оружје“ (1988). Био је одликован високим југословенским и страним одликовањима.
Умро је 9. септембра 1991. године у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941—1945: жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата. Београд: Јеврејски Историјски Музеј, Савеза јеврејских општина Југославије. стр. 440.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Југославије (књига шеста). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1965. година.
- Хрватска опћа енциклопедија (књига седма). „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 2005. година.
