Луције Тарквиније Охоли

Луције Тарквиније Охоли (Луциус Тарqуиниус Супербус) је био посљедњи римски краљ, владао је у периоду од 534. пне. - 509. пне. Наставио је с освајањима и започео с оснивањем колонија чиме је ударио темељ касније римске превласти над цијелим Средоземљем. Оптеретио је народ наметима па није био омиљен. Силовање Лукреције, кћери једног богатог Римљанина, од стране Тарквинијева сина Секста искориштено је против краља те је он прогнан од стране скупине имућних Римљана. Тиме је завршено римско краљевство и проглашена република. Вође побуне Луције Јуније Брут и Тарквиније Колатин су изабрани за прве римске конзуле.

Владавина

Римска традиција говори како је Тарквиније био син или потомак некадашњег краља Тарквинија Приска, те љут због тога што је краљем умјесто њега самог постао Сервије Тулије. Краљева кћи се удала за Тарквинија, и на крају је била главни покретач завјере која је довела до Тулијевог убиства. Тарквиније се тада пред Римљанима прогласио новим краљем.

Његову владавину су обиљежила убиства Тулијевих присташа у Сенату те опозивање свих Тулијевих реформи у корист плебса. Тарквиније је тако плебејцима одузео право да судјелују у рату, и умјесто тога их користио као радну снагу приликом изградње Цлоаце Маxиме. У ратовима с Етрурцима и Латинима Тарквиније је недостатак војске компензирао с најамницима.

Тарквиније је такођер поравнао врх Тарпејске стијене и уклонио тамошња сабињанска светишта. Довршио је изградњу Јупитеровог храма на Капитолу, а вјенчање једног од синова за принцезу из Тусцулума је Риму донијело важног савезника. Традиција наводи како је Тарквиније откупио знамените Сибилске књиге пророчанстава.

Пад

Године 510. пне. Тарквинијев насилни син Сексто је силовао племкињу Лукрецију, због чега је она извршила самоубиство, претходо о свему обавијестивши родбину. Њен брат Луције Јуније Брут, као и супруг Тарквиније су показали њено мртво тијело народу и позвали га да оружјем освети тај злочин. Резултат је био устанак због којег су се Тарквиније, његова породица и присташе морали отићи у изгнанство код Тарквинијевих етрурских рођака.

Један од тих рођака био је Ларс Порсена, краљ Клузија. Његова војска је опсјела Рим с циљем да врати Тарквинија на пријестоље, али је Порсена, дубоко импресиониран римском храброшћу, одлучио од тога одустати. Године 496. пне. Тарквиније је поновно судјеловао у нападу на Рим, овај пут као дио латини|латинске војске, али је у битци код Регилског језера рањен, а његов син Секст погинуо. Тарквиније је исте године умро у изгнанству у Куми.

Претходник:	Римски краљ	Насљедник:
Сервије Тулије (578. пне. - 534. пне.)		- (република)

Луције Тарквиније Охоли на Wикимедијиној остави