Ксеркс I
За остале особе с истим именом, в. Ксеркс.| Ксеркс I | |
|---|---|
 Рељеф у Перзеполису који приказује Ксеркса | |
| Велики краљ Перзије | |
| Владавина | септембар 486. - октобар 465. пне. (20 година) |
| Крунидба | 486. пне. |
| Претходник | Дарије I Велики |
| Насљедник | Артаксеркс I |
| Супруга | Аместрија |
| Дјеца | Артаксеркс I, Амитис, Дарије, Хистасп, Родогиније, Артарије, Раташах, итд. |
| Пуно име | |
| Ксеркс I Велики од Перзије | |
| Династија | Ахемениди |
| Отац | Дарије I Велики |
| Мајка | Атоса |
| Рођење | 519. пне. |
| Смрт | 465. пне. Перзеполис |
| Покоп | Накш-е Рустам |
Ксеркс (Ксерксо) I (владао од 486. – 465. пне.[1]) био је перзијски владар из иранске династије Ахеменида који је владао Перзијском Монархијом. Родио се 519. пне. као син краљице Атосе и великог краља Дарија I Великог.
Име и етимологија
[уреди | уреди извор]Име Ксеркс (енг. Xерxес) је изведеница латинског и грчког језика од перзијске ријечи Хшāјāршā. То име се спомиње у многим записима на разним језицима који су говорени диљем велике Перзијске Монархије; на перзијском, еламитском, бабилонском, египатском (демотском), итд. Грчко име је забиљежено у Херодотовој Хисторији и Диодоровој Хисторијској библиотеци.
Херодот у својој књизи спомиње како Ксеркс значи „Ратник”, што углавном није прихваћено код модерних хисторичара према којима Ксеркс значи „Владар хероја”.
Алтернативно енглеско име Ахасуерус је изведеница латинског пријевода библијског имена Áḥашwерош (אחשורוש), што је пак изведеница бабилонске ријечи Ацḫшиyаршу. Обје ове изведенице укључујући и грчко име Ξέρξης су изведенице староперзијске ријечи Xшаyāршā односно Кхсаyâрсхâ. Лингвистичке промјене имена догађале су је приликом пријелаза из језика у језик на путовању из Перзије према западном свијету. Библијски текстови на више мјеста спомињу име Ахасуерус како еквивалент Ксерксу[2], а оба имена су изведеница перзијске ријечи Хшајāршā.
Позадина и рани живот
[уреди | уреди извор]Недуго након што је дошао на пријестоље, Ксерксов отац Дарије I Велики (син Хистаспа) оженио се Атосом, кћери Кира Великог. Обојица су били из ахемендиске династије, но из различитих обитељских праваца. Женидба Кирове кћери ојачала је његову позицију на трону Перзијске Монархије. Дарије Велики је био активан владар, заокупљен градитељским пројектима у Перзеполису, Сузи, Египту, итд. Приликом краја његове владавине одлучио је казнити Атену због њене потпоре јонском устанку, но нова побуна у Египту коју је вјеројатно повео перзијски сатрап (намјесник) одгодила је експедицију. Према перзијском закону, ахеменидски владари морали су именовати насљедника уочи озбиљнијих експедиција. Непосредно прије своје смрти Дарије је припремио властиту гробницу у Накш-е Рустаму и именовао је Ксеркса, најстаријег сина с Атосом, за свога насљедника. Даријево лоше здравље спријечило га је у планирању нових похода, а кулминирало је његовом смрћу 486. пне.
Ксеркс није био најстарији Даријев син који је према иранској традицији требао наслиједити великог краља, но био је најстарији син из Даријевог брака с Атосом која је потомак Кира Великог, због чега је Ксеркс проглашен перзијским пријестолонасљедником. Модерни хисторичари углавном се слажу како је Даријев одабир Ксеркса био искључиво због повлаштене позиције које је имала Атоса као Кирова кћер.
Ксеркс је окруњен у периоду између листопада и просинца 486. пне. када је имао око 33 године. Пријенос политичке моћи на Ксеркса протекао је глатко будући да је преко мајке вукао подријетло од Кира Великог, па се против његова именовања није бунио нитко из Даријеве обитељи, те нити једна од бројних перзијских провинција.
Иако Херодотова Хисторија не спомиње које је религије био Ксеркс, модерни хисторичари сматрају како је био сљедбеник зороастризма.
Политички живот
[уреди | уреди извор]Египат и Бабилон
[уреди | уреди извор]Недуго након ступања на пријестоље, Ксеркс је угушио побуне у Египту и Бабилону које су избиле годину дана раније, и именовао је брата Ахемена намјесником (сатрапом, перз. кхсхатхрапаван) у Египту. Године 484. пне. угушио је устанак у Бабилону и Бабилонце казнио уништењем златног споменика бабилонском богу Мардуку. То оскрвнуће нагнало је Бабилонце да се опет побуне 482. пне. и према бабилонским записима Ксеркс није називан Краљем Бабилона већ је рабио друге титуле попут Велики краљ Перзије и Медије, фараон Египта, Краљ краљева (Шаханшах) или Краљ народа (свијета).
Грчка
[уреди | уреди извор]
Ксеркс је остао упамћен највише по својој улози у грчко-перзијским ратовима. Његов отац Дарије I Велики оставио му је задатак да казни грчке полисе Атену и Еретерју, који су нападали перзијске градове у Јонији (источна обала Егејског мора), у Египту и на Ципру. Будући да је поморска кажњеничка експедиција против Атене коју је послао Дарије завршила неуспјехом у битци код Маратона 490. пне., Ксеркс је седам година послије одлучио послати комбинирану поморско-копнену експедицију[3]. Године 480. пне. окупио је војску која се према модерним процијенама састојала од 25 – 100 тисућа људи. Херодот је волио претјеривати и рекао да је војска била сачињена од 5,2 милијуна људи што је било немогуће за одржавање. Перзијска војска састојала се од Перзијанаца и других иранских народа, те Асираца, Феничана, Бабилонаца, Индијаца, Египћана, Жидова, Арапа, чак и Грка, па ју је Херодот волио називати „Војском тисућу народа”.
Окосница перзијске војске били су легендарни Перзијски бесмртници, састављени од 10.000 војника које се често назива најквалитетнијим војницима старог вијека. Ксеркс и Мардоније направили су понтонски мост преко Дарданела који се сматра чудом старовјековног инжењерства, и преко њега пребацили војску из Азије у Европу. Херодот приповједа да је приликом преласка из Азије олуја уништила дио морнарице због чега је Ксеркс наредио „бичевање мора“, а модерни хисторичари сматрају да се та грчка легенда темељи на перзијском постављању огромних конопа у море који су касније придржавали понтонски мост састављен од серије бродова. Доласком Перзијанаца на грчки териториј, многи грчки полиси попут Тесалије, Тебе и Арга стали су на страну Перзије која им је као федерација јамчила равноправност и сигурност, те су се прикључили савезу против хегемонистичке Атене. С обзиром на честе олује које су уништавале перзијску морнарицу, Ксеркс је одлучио прокопати двокилометарски канал кроз полуоток Атос како би скратио пут својим бродовима. Приликом доласка до Термпилских врата, скупина од 8 – 11 тисућа Грка предвођених с 2000 Спартанаца покушала им се супроставити у уском пролазу Термопил мислећи да перзијска бројчана предност неће доћи до изражаја, но Перзијанци их побјеђују и настављају напредовати према југу Грчке. Паралелно копненој битци, водила се и поморска битка код Артемизија у којој такођер побјеђују Перзијанци. Након битке код Термопила грчки хисторичари створили су многе митове о борби како би умањили срамоту пораза. Убрзо након битке перзијска војска долази до Атене и Еретреје те их на некарактеристичан начин перзијским владарима спаљује као знак одмазде за атенско спаљивање града Сарда на егејској обали. Атењани су побједу против Перзијанаца остварили тек у поморској битци код Саламине[4], када је Темистокло искористио предности плитког и уског заљева у којем перзијска морнарица није могла маневрирати. Чувши за нереде у перзијској федералној јединици Бабилонији, Ксеркс и војска одлазе из Грчке, а контролу остављају мањем дијелу војске и својим грчким савезницима на челу с Мардонијем који су послије годину дана Атењани и Спартанци поразили у битци код Платеје. Службено, рат између Перзијанаца и Грка окончан је Калијиним миром, 30 година послије великих битака.
Културни значај
[уреди | уреди извор]
Ксеркс је довршио Перзеполис, ремек-дјело старовјековне архитектуре које је започео градити његов отац Дарије I Велики. Вратарница коју је саградио Ксеркс I води према југу до ападане (зграде за пријеме), а према истоку до другог недовршеног улаза који гледа на пријестолну дворану (тзв. Дворану од тисућу ступова). Сложени портал у средини дијели те церемонијалне зграде од краљевских одаја с краљичиним који окружује отворено двориште. На југоистоку се сигурно налазила изолирана ризница.
У Старом завјету
[уреди | уреди извор]До данашњег дана није разјашњено је ли Ахасуер (Ахасвер) из Књиге о Естери (Стари завјет) Ксеркс I, или се пак ради о каснијим перзијским великим краљевима Ксерксу II, Артаксерксу I или Артаксерксу II.
Смрт
[уреди | уреди извор]Ксеркс I је убијен 465. пне. Убио га је сатрап Артабан који је на пријестоље подигао Артаксеркса I, Ксерксова сина.
Дјеца
[уреди | уреди извор]- Са краљицом Аместријом
- Са непознатим женама
Популарна култура
[уреди | уреди извор]Ксеркс је приказан у многим филмовима, најчешће у контексту његове улоге током грчко-перзијских ратова односно битке код Термопила гдје је његова перзијска војска ратовала против Спартанаца и других грчких војника. У филму 300 Спартанаца из 1962. Ксеркса је тумачио енглески глумац Давид Фаррар, док га је у Франк Миллеровом филму 300 из 2007. тумачио бразилски глумац Родриго Санторо. Потоњи филм је изазвао велике врло контроверзе због вријеђања перзијске културе и приказивања Перзијанаца као деформираних крвожедних барбара, због чега су просвједовали Иранци диљем свијета. Филм приказује Ксеркса као ћелавог и готово голог, који носи само ремен, чизме и огртач. Ту су и упадљиви ланци који висе преко његове главе, груди и тијела (покушај приказивања његове тиранске и садистичке нарави), те многи пиерцинзи, игле, карике, наушнице, итд. Дуги црни нокти га покушавају приказати као звијер с великим панџама, док га пак шминка приказује као хомосексуалца[5]. Ипак, прави Ксерксов изглед базиран на перзијских рељефима показује човјека с дугом, бујном и коврчавом косом те брадом[6].
Кронологија
[уреди | уреди извор]
- 519. пне. - рођен Ксеркс I као син краљице Атосе и краља Дарија I Великог.
- 486. пне. - смрт Дарија I Великог, крунидба Ксеркса I
- 484. пне. - Ксеркс I гуши устанак у Бабилону и кажњава Бабилонце.
- 482. пне. - још једна побуна у Бабилону.
- 480. пне. - окупља се перзијска војска и крећу у кажњеничку експедицију према Грчкој.
- 480. пне. - у битци код Термопила перзијска војска уништава грчки отпор и наставља напредовати према Атени, која је сравњена са земљом.
- 480. пне. - повратак перзијске војске у Перзију због нереда у Бабилонији.
- 479. пне. - у битци код Платеје Атењани и Спартанци побијеђују мањи дио перзијске војске на челу с Мардонијем који је остао контролирати териториј јужне Грчке.
- 479. пне. - унаточ противљењу Спарте, Атена обнавља градске зидине које су уништили Перзијанци.
- 474. пне. - Ксеркс Велики уз асистенцију Мордекаја издаје документ који признаје Жидовима право на обрану диљем Перзијске Монархије.
- 465. пне. - умире Ксеркс I Велики, а на трону га наслијеђује његов син Артаксеркс I
Везе
[уреди | уреди извор]| Претходник: | Велики краљ Перзије (486. - 465. пне.) ____________________ Фараон Египта (486. - 465. пне.) |
Насљедник: |
| Дарије I Велики (522. - 486. пне.) |
Артаксеркс I (465. - 424. пне.) |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Xерxес I (Британница)
- ↑ Ахасуреус (енциклопедија Ираница)
- ↑ Херодот о Ксерксу I (енциклопедија Ираница)
- ↑ „Битка код Саламине (Ливиус.орг)”. Архивирано из оригинала на датум 2013-09-23. Приступљено 2013-06-15.
- ↑ Др. Кавех Фаррокх: Тхе 300 Мовие: Сепаратинг Фацт фром Фицтион
- ↑ „Персеполис: Ападана, Нортх Стаирс Релиеф (Ливиус.орг)”. Архивирано из оригинала на датум 2013-04-03. Приступљено 2013-06-15.
