Крупањ
Крупањ | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | |
Управни округ | Мачвански |
Општина | Крупањ |
Становништво | |
Становништво (2022) | 4912 |
Географија | |
Координате | 44°21′34″Н 19°21′26″Е / 44.359333°Н 19.357166°Е |
Надморска висина | 318 м |
Остали подаци | |
Поштански код | 15314 |
Позивни број | 015 |
Регистарска ознака | Датотека:ЛОДатотека: |
Координате: 44° 21′ 34" СГШ, 19° 21′ 26" ИГД
Крупањ је градско насеље у Србији које администратоивно припада општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2002. било је 4912 становника (према попису из 1991. било је 4795 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Први археолошки налази у Крупњу датирају још из периода неолита и то у виду остатака керамике и једне секире од лаког белог камена. На улазу у град постоје остаци римског насеља са фрагментима римске керамике - остатак објекта познатији као Датотека:Вила РустикаДатотека:.
Назив Крупањ први пут се појављује у дубровачким списима из 1417. године, а дубровачки писари Италијани најчешће су га записивали као Датотека:ЦрупагнДатотека:.
Развојем рударства у средњем веку, Крупањ је постао значајно рударско место (рудник сребра) кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. Данашња област Рађевина је 1459. потпала под турску власт.
За време Првог српског устанка, Крупањ је први пут ослободио хајдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчија и његова чета хајдука, у лето 1804. године, а значајну улогу у борби против Турака имао је и кнез Крста Игњатовић, војвода рађевски.
Године 1837. у Крупњу је отворена прва школа, а 1842. године изграђена је црква Св. Вазнесења Господњег. Након исељавања турака из Рађевине порушена је турска тврђава Соко град а на том месту је изграђен манастир Св. Николаја. По наређењу кнеза Михаила Обреновића, начелник рађевског среза, капетан Петар Радојловић, организовао је 1862. године рушење тврђаве.
Крајем 19. века у варошици је саграђена топионица олова и антимона са пратећим објектима међу којима се изгледом издвајала зграда у којој је становао управник подрињских рудника Светозар Машин са супругом Драгом (касније краљицом, супругом краља Александра Обреновића).
На простору Мачковог Камена, на планини Јагодњи, у непосредном залеђу Крупња, водила се једна од великих битака српске војске у Првом светском рату. У тој бици рањен је и принц Ђорђе Карађорђевић, а укупни губици на обе стране цене се на око 23.000 људи. У спомен на те догађаје подигнуте су црква спомен-костурница Св. Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капела на Мачковом Камену (дела архитекте Момира Коруновића).
Године 1922. основано је прво спортско удружење Рађевац, а у част капетана Петра Радојловића у Крупњу је 1927. године основано спортско и културно друштво Радојловић које је постојало све до Другог светског рата.
У Другом светском рату, након битке за Крупањ 1941. године, немачка казнена експедиција је спалила Крупањ, изузев зграде старе апотеке (вила Пере Деспића), цркве Св. Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића, трговца из Београда.
Привреда
[уреди | уреди извор]Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила и индустрија текстила (велики производни капацитети вискозних тканина и позамантеријске робе), производња картонске амбалаже, контактних сочива, сушеног воћа, мала привреда, трговина и туризам.
Насеље је смештено у долинско проширење кроз кога протичу четири брзе речице на којима је подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Јагодње, Борање и Соколских планина, са парковима, савременим здањем Дома културе (дело архитекте Ивана Антића), спортским теренима, базеном и угоститељским објектима .
Знаменити житељи
[уреди | уреди извор]Међу најпознатијим Крупњцима су географ и академик Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967) по коме основна школа у Крупњу носи име, затим:
- Драгутин Ђорђевић (1866-1933), архитекта, дописни члан САНУ; школовао се у Крупњу.
- Андрија Којић (1896-1952), фудбалер, пред крај каријере играо у Крупњу где се опростио од фудбала 1937.
- Влада Зечевић (1903-1970), министар; био је свештеник у Крупњу 1927-1941.
- Александар Деспотовић (1924-?), неуропсихијатар, доктор наука, примаријус.
- Златка Рељић (1929-2007), министар у влади Социјалистичке Републике Србије
- Надежда Хозић, рођ. Чуперловић (1929), доктор биолошких наука од 1967, професор Универзитета у Сарајеву.
- Коста Чуперловић (Крупањ, 7. мај 1931 — Београд, 12. март 2005), доктор ветеринарских наука од 1965, председник Друштва имунолога Југославије 1992-1997.
- Ђоко Росић (Крупањ, 28. фебруар 1932), глумац у Бугарској и Мађарској.
- Лаврентије (1935), епископ шабачко-ваљевски од 1989.
- Милутин Поповић Захар (1938), музичар и текстописац.
- Ђурађ Стакић, редовни професор Дефектолошког факултета у Београду, а потом професор Универзитета у Пенсилванији.
- Милан M. Мишковић (1948), социолог, доктор политичких наука, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.
- Милутин Ненадовић, неуропсихијатар, професор Универзитета у Приштини, директор установе „Лаза Лазаревић“ у Београду
- Драгутин Ј. Бошковић (1925-1983), доктор машинства (1971), дугогодишњи директор Савезног завода за патенте, професор на Факултету организационих наука и члан више међународних организација за интелектуалну својину.
- Драган Пантелић (1951), фудбалер; школовао се у Крупњу.
- Јелена Кочовић, рођ. Вучићевић (1955), редовни професор Економског факултета у Београду.
- Тихомир Алексић (Равнаја, 8. фебруар 1922 — Београд, 6. јануар 2004), доктор електротехнике од 1958, професор Универзитета у Нишу и Београду, први декан Електронског факултета у Нишу, проректор Универзитета у Нишу, први председник Друштва за информатику Србије.
- др.Арцхибалд Реисс (1875 — 1929) је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани, почасни грађанин Крупња.
- Жића Марковић (1919–1942), народни херој, рођен у Крупњу.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Крупањ живи 3826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,7 код мушкараца и 37,2 код жена). У насељу има 1565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002. | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 4466 | 90.92% | ||
Муслимани | 286 | 5.82% | ||
Југословени | 23 | 0.46% | ||
Црногорци | 15 | 0.30% | ||
Хрвати | 6 | 0.12% | ||
Бошњаци | 3 | 0.06% | ||
Руси | 2 | 0.04% | ||
Мађари | 2 | 0.04% | ||
Македонци | 2 | 0.04% | ||
Украјинци | 1 | 0.02% | ||
Словенци | 1 | 0.02% | ||
Роми | 1 | 0.02% | ||
Бугари | 1 | 0.02% | ||
непознато | 45 | 0.91% |
м | ж | |||
? | 9 | 9 | ||
80+ | 12 | 28 | ||
75-79 | 36 | 60 | ||
70-74 | 45 | 77 | ||
65-69 | 76 | 102 | ||
60-64 | 107 | 110 | ||
55-59 | 124 | 143 | ||
50-54 | 192 | 180 | ||
45-49 | 230 | 256 | ||
40-44 | 203 | 250 | ||
35-39 | 173 | 212 | ||
30-34 | 152 | 153 | ||
25-29 | 181 | 160 | ||
20-24 | 189 | 208 | ||
15-19 | 175 | 206 | ||
10-14 | 181 | 174 | ||
5-9 | 128 | 153 | ||
0-4 | 115 | 103 | ||
просек | 35.7 | 37.2 |
|
|
|
|
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 983 | 80 | - | 18 | 253 | 34 | 61 | 130 | 52 | 39 |
Женски | 767 | 42 | - | 5 | 245 | 9 | 4 | 98 | 35 | 10 |
Оба | 1750 | 122 | - | 23 | 498 | 43 | 65 | 228 | 87 | 49 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 4 | 15 | 84 | 66 | 28 | 20 | - | - | 99 | |
Женски | 11 | 6 | 65 | 102 | 82 | 16 | - | - | 37 | |
Оба | 15 | 21 | 149 | 168 | 110 | 36 | - | - | 136 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Крупањ, поглед према Томњу
-
Крупањ април 2009.
-
панорама Крупња
-
Крупањ зими (део)
Види још
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Датотека:ФаллинграинДатотека:)
- Сателитска мапа (Датотека:WикимапиаДатотека:)
- Гугл сателитска мапа (Датотека:МапландиаДатотека:)
- План насеља на мапи (Датотека:МапqуестДатотека:)
- крупањ.орг.рс
- Крупањ и Рађевина
- Крупањ и Добри поток
- Библиотека „Политика“, Крупањ Архивирано 2009-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у
- Спортске мреже Крупањ
- Уметност Крупња Архивирано 2009-05-08 на Wаyбацк Мацхине-у
- Дигитална школа - основна школа „Боривоје Ж. Милојевић“ Крупањ Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у
- Борбе у Крупњу 1941. („Вечерње новости“, 29. септембар 2011)
- Међу бистрим потоцима и уснулим херојима („Политика“, 9. август 2009)
Насељена места општине Крупањ |
---|
Бањевац • Бела Црква • Богоштица • Брезовице • Брштица • Врбић • Дворска • Завлака • Костајник • Красава • Кржава • Крупањ • Ликодра • Липеновић • Мојковић • Планина • Равнаја • Ставе • Толисавац • Томањ • Цветуља • Церова • Шљивова |