Крупањ

Крупањ
Основна школа у Крупњу и околина
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Крупањ
Становништво
Становништво (2022)	4912
Географија
Координате
Надморска висина	318 м
Крупањ Крупањ (Србије)
Остали подаци
Поштански код	15314
Позивни број	015
Регистарска ознака	Датотека:ЛОДатотека:

Крупањ је градско насеље у Србији које администратоивно припада општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2002. било је 4912 становника (према попису из 1991. било је 4795 становника).

Историја

Први археолошки налази у Крупњу датирају још из периода неолита и то у виду остатака керамике и једне секире од лаког белог камена. На улазу у град постоје остаци римског насеља са фрагментима римске керамике - остатак објекта познатији као Датотека:Вила РустикаДатотека:.

Назив Крупањ први пут се појављује у дубровачким списима из 1417. године, а дубровачки писари Италијани најчешће су га записивали као Датотека:ЦрупагнДатотека:.

Развојем рударства у средњем веку, Крупањ је постао значајно рударско место (рудник сребра) кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. Данашња област Рађевина је 1459. потпала под турску власт.

За време Првог српског устанка, Крупањ је први пут ослободио хајдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчија и његова чета хајдука, у лето 1804. године, а значајну улогу у борби против Турака имао је и кнез Крста Игњатовић, војвода рађевски.

Године 1837. у Крупњу је отворена прва школа, а 1842. године изграђена је црква Св. Вазнесења Господњег. Након исељавања турака из Рађевине порушена је турска тврђава Соко град а на том месту је изграђен манастир Св. Николаја. По наређењу кнеза Михаила Обреновића, начелник рађевског среза, капетан Петар Радојловић, организовао је 1862. године рушење тврђаве.

Крајем 19. века у варошици је саграђена топионица олова и антимона са пратећим објектима међу којима се изгледом издвајала зграда у којој је становао управник подрињских рудника Светозар Машин са супругом Драгом (касније краљицом, супругом краља Александра Обреновића).

На простору Мачковог Камена, на планини Јагодњи, у непосредном залеђу Крупња, водила се једна од великих битака српске војске у Првом светском рату. У тој бици рањен је и принц Ђорђе Карађорђевић, а укупни губици на обе стране цене се на око 23.000 људи. У спомен на те догађаје подигнуте су црква спомен-костурница Св. Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капела на Мачковом Камену (дела архитекте Момира Коруновића).

Стара и нова црква у Крупњу

Године 1922. основано је прво спортско удружење Рађевац, а у част капетана Петра Радојловића у Крупњу је 1927. године основано спортско и културно друштво Радојловић које је постојало све до Другог светског рата.

У Другом светском рату, након битке за Крупањ 1941. године, немачка казнена експедиција је спалила Крупањ, изузев зграде старе апотеке (вила Пере Деспића), цркве Св. Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића, трговца из Београда.

Привреда

Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила и индустрија текстила (велики производни капацитети вискозних тканина и позамантеријске робе), производња картонске амбалаже, контактних сочива, сушеног воћа, мала привреда, трговина и туризам.

Насеље је смештено у долинско проширење кроз кога протичу четири брзе речице на којима је подигнуто 15 мостова, са планинским залеђем Јагодње, Борање и Соколских планина, са парковима, савременим здањем Дома културе (дело архитекте Ивана Антића), спортским теренима, базеном и угоститељским објектима .

Знаменити житељи

Међу најпознатијим Крупњцима су географ и академик Боривоје Ж. Милојевић (1885-1967) по коме основна школа у Крупњу носи име, затим:

• Драгутин Ђорђевић (1866-1933), архитекта, дописни члан САНУ; школовао се у Крупњу.
• Андрија Којић (1896-1952), фудбалер, пред крај каријере играо у Крупњу где се опростио од фудбала 1937.
• Влада Зечевић (1903-1970), министар; био је свештеник у Крупњу 1927-1941.
• Александар Деспотовић (1924-?), неуропсихијатар, доктор наука, примаријус.
• Златка Рељић (1929-2007), министар у влади Социјалистичке Републике Србије
• Надежда Хозић, рођ. Чуперловић (1929), доктор биолошких наука од 1967, професор Универзитета у Сарајеву.
• Коста Чуперловић (Крупањ, 7. мај 1931 — Београд, 12. март 2005), доктор ветеринарских наука од 1965, председник Друштва имунолога Југославије 1992-1997.
• Ђоко Росић (Крупањ, 28. фебруар 1932), глумац у Бугарској и Мађарској.
• Лаврентије (1935), епископ шабачко-ваљевски од 1989.
• Милутин Поповић Захар (1938), музичар и текстописац.
• Ђурађ Стакић, редовни професор Дефектолошког факултета у Београду, а потом професор Универзитета у Пенсилванији.
• Милан M. Мишковић (1948), социолог, доктор политичких наука, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.
• Милутин Ненадовић, неуропсихијатар, професор Универзитета у Приштини, директор установе „Лаза Лазаревић“ у Београду
• Драгутин Ј. Бошковић (1925-1983), доктор машинства (1971), дугогодишњи директор Савезног завода за патенте, професор на Факултету организационих наука и члан више међународних организација за интелектуалну својину.
• Драган Пантелић (1951), фудбалер; школовао се у Крупњу.
• Јелена Кочовић, рођ. Вучићевић (1955), редовни професор Економског факултета у Београду.
• Тихомир Алексић (Равнаја, 8. фебруар 1922 — Београд, 6. јануар 2004), доктор електротехнике од 1958, професор Универзитета у Нишу и Београду, први декан Електронског факултета у Нишу, проректор Универзитета у Нишу, први председник Друштва за информатику Србије.
• др.Арцхибалд Реисс (1875 — 1929) је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани, почасни грађанин Крупња.
• Жића Марковић (1919–1942), народни херој, рођен у Крупњу.

Демографија

У насељу Крупањ живи 3826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (35,7 код мушкараца и 37,2 код жена). У насељу има 1565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 853 1953. 1085 1961. 1389 1971. 2479 1981. 3779 1991. 4795 4720 2002. 5062 4912

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			4466	90.92%
Муслимани			286	5.82%
Југословени			23	0.46%
Црногорци			15	0.30%
Хрвати			6	0.12%
Бошњаци			3	0.06%
Руси			2	0.04%
Мађари			2	0.04%
Македонци			2	0.04%
Украјинци			1	0.02%
Словенци			1	0.02%
Роми			1	0.02%
Бугари			1	0.02%
непознато			45	0.91%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	9			9
80+	12			28
75-79	36			60
70-74	45			77
65-69	76			102
60-64	107			110
55-59	124			143
50-54	192			180
45-49	230			256
40-44	203			250
35-39	173			212
30-34	152			153
25-29	181			160
20-24	189			208
15-19	175			206
10-14	181			174
5-9	128			153
0-4	115			103
просек	35.7			37.2

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 277 336 408 748 1132 1412 1565

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 247 294 352 478 130 44 16 3 1 - 3.11

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1904 543 1265 51 41 4 2154

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 490 1292 280 82 10

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	983	80	-	18	253	34	61	130	52	39
Женски	767	42	-	5	245	9	4	98	35	10
Оба	1750	122	-	23	498	43	65	228	87	49
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	15	84	66	28	20	-	-	99
Женски	11	6	65	102	82	16	-	-	37
Оба	15	21	149	168	110	36	-	-	136

Галерија

• 
  Крупањ, поглед према Томњу
• 
  Крупањ април 2009.
• 
  панорама Крупња
• 
  Крупањ зими (део)

Види још

• Саветовање у Столицама
• Битка на Завлаци 1941.
• Дан устанка народа Србије

Вањске везе

Крупањ на Wикимедијиној остави

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Датотека:ФаллинграинДатотека:)
• Сателитска мапа (Датотека:WикимапиаДатотека:)
• Гугл сателитска мапа (Датотека:МапландиаДатотека:)
• План насеља на мапи (Датотека:МапqуестДатотека:)
• крупањ.орг.рс
• Крупањ и Рађевина
• Крупањ и Добри поток
• Библиотека „Политика“, Крупањ Архивирано 2009-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у
• Спортске мреже Крупањ
• Уметност Крупња Архивирано 2009-05-08 на Wаyбацк Мацхине-у
• Дигитална школа - основна школа „Боривоје Ж. Милојевић“ Крупањ Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Борбе у Крупњу 1941. („Вечерње новости“, 29. септембар 2011)
• Међу бистрим потоцима и уснулим херојима („Политика“, 9. август 2009)