Краљевина Енглеска

Ово је чланак о хисторијској држави (927–1707). За модерну конститутивну земљу Уједињеног Краљевства, види Енглеска.

Кингдом оф Енгланд Роyауме д'Англетерре Краљевина Енглеска Персонална унија са Краљевином Шкотском (1603–1649 / 1660–1707) ? 927–1707 ? Застава Краљевски грб Гесло Dieu et mon droit (француски) "Бог и моје право" Положај Енглеске Територија Краљевине Енглеске након норманског освајања Wалеса (1067–1283) Главни град Wинцхестер (прије 1066) Wестминстер (иза 1066) Језик/ци староенглески (де фацто, до 1066) норманско-француски (де јуре, 1066 – 15. вијек) средњоенглески (де фацто, 1066 – крај 15. вијека) енглески (де фацто, од 16. вијека) велшки (де фацто) корнволски (де фацто) Религија римокатоличанство до 1533. и од 1553. до 1558; англиканство од 1533. до 1553. и од 1558. надаље Власт апсолутна монархија (прије 1215) полу-уставна монархија (1215–1649, 1660–1689) уставна монархија (1689–1707) краљ  - 829–839 Егберт од Wессеxа (први)  - 1702–1707 Анне (посљедња) Легислатура Wитан (прије 1066) Цуриа Регис (1066–1215) Парламент (иза 1215) Хисторија  - Егберт од Wессеxа    постаје Бретwалда 829  - Уједињење под    Етхелстаном Славним 12. јул 927  - Норманско освајање 1066–1088  - Закони о велшком праву    1535–1542 1536 и 1543  - Унија круна 1603  - интеррегнум 1649–1660  - Унија са Шкотском 1. мај 1707 Валута фунта стерлинга Претходи Слиједи Краљевина Wессеx Мерција Краљевина Источна Англија Краљевина Нортхумбрија Wалес Цорнwалл Краљевина Велика Британија Данас дио Уједињено Краљевство (Енглеска и Wалес)

Краљевина Енглеска (енглески: Kingdom of England) је име државе која је егзистирала од 927. до 1707. На свом врхунцу Краљевина Енглеска је под својом влашћу држала двије трећине Британије - подручје које одговара територију данашње Енглеске и Wалеса - као и сусједних отока, не рачунајући мање прекоморске посједе и колоније успостављене током 16 и 17. вијека.

Краљевина Енглеска своје порекло води од држава које су током Велике сеобе народа у 5. вијеку почели оснивати германски досељеници у Британију, међу којима су се највише истицали Саксонци, Јути и Англи, а који ће касније бити познати под заједничким именом Англосаксонци, односно преци данашњих Енглеза. Међу тим државама (касније познатим као Хептархија) је до краја 9. вијека највише ојачао Wессеx чији ће владари отпочети процес уједињења, довршен 927. године под краљем Етхелстаном Сјајним. Године 1066. су Енглеску освојили Нормани чији се вођа, војвода Wиллиам Освајач прогласио новим енглеским краљем, али и започео нова освајања, која су до 1283. под власт Краљевине Енглеске подвргле суседни Wалес (који је задржао одређену аутономију, првенствено у правним питањима, све до 16. вијека). На сјеверу је, пак, успостављена граница са Краљевином Шкотском.

За владавине Јамесом I - 1603. је формирана персонална унија између Енглеске и Шкотске која ће се одржати сљедећи вијек, уз краћи прекид изазван револуцијом и успоставом републиканског Цоммонwеалтха под Цромwеллом.

Парламент Краљевине Енглеске и Парламент Краљевине Шкотске су 1707. изгласали Законе о Унији којима су те двије, дотада засебне државе, спојене у унитарну државу под именом Краљевина Велика Британија.