Кнежево (Босна и Херцеговина)
| Кнежево | |
|---|---|
|
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет | Република Српска |
| Становништво | |
| Становништво ((1991)) | 19.418 (1991.) |
| Географија | |
| Координате | 44°28′16″Н 17°22′44″Е / 44.471111°Н 17.378889°Е |
  Кнежево Кнежево (Босне и Херцеговине) | |
Координате: 44° 28′ 16" СГШ, 17° 22′ 44" ИГД
Кнежево (до 1992. Скендер-Вакуф), градић и опћина у Босни и Херцеговини, на обронцима планине Влашић. Административно припада Републици Српској.
Географија
[уреди | уреди извор]Општина Скендер Вакуф/Кнежево се налази 50 км југоисточно од Бања Луке с којом је повезана магистралним путем м56. Простире се на површини од 25000 км2, на којој је настањено 17350 становника. Налази се на надморској висини од 864 м, и врло је богата као црногоричном тако и бјелогоричном шумом.
Историја
[уреди | уреди извор]Скендер Вакуф је основан другом половином 17. вијека. Оснивачем града се сматра Хаџи Али-дедо. Темлик-земље Скендер Вакуфа укњижене су 1105. године (исламско рачунање времена?) , о чему говори ферман из сиџила јајачког кадије (1690-1692. године), уништен у урбицидној деструкцији Оријенталног Института у Сарајеву.
У Скендер-Вакуфу се налазила једна од најстаријих џамија у Босни и Херцеговини, Хаџи Али-дедина џамија, у народу позната као Стара џамија, прва џамија на Балкану и у Босни и Херцеговини која је у унутрашности садржавала кабур.
Дио подручја општине са насељеним мјестима: Брегови, Брњићи, Бунар, Чарићи, Давидовићи, Добратићи, Доњи Орашац, Горњи Орашац, Костићи, Кричићи-Јејићи, Мелина, Мијатовићи, Милашевци, Павловићи, Присика, Слипчевићи, Витовље Мало, Вуковићи, Запеће, Засавица и Зубовићи Дејтонским споразумом припао је Средњобосанском кантону у ФБиХ.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Становништво опћине Скендер Вакуф; Попис 2013: Укупно 9793 становника. | ||||||
| Година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Срби | 13.263 (68,30 %) | 15.953 (69,51 %) | 15.926 (74,35 %) | |||
| Хрвати | 4770 (24,56 %) | 5395 (23,50 %) | 4431 (20,68 %) | |||
| Муслимани | 1071 (5,51%) | 1141 (4,97%) | 947 (4,42%) | |||
| Југославени | 169 (0,87 %) | 318 (1,38 %) | 9 (0,04 %) | |||
| Остали и непознато | 145 (0,74 %) | 141 (0,61 %) | 106 (0,49 %) | |||
| Укупно | 19.418 | 22.948 | 21.419 | |||
Скендер Вакуф (насељено мјесто), национални састав
[уреди | уреди извор]| Скендер Вакуф; Попис 2013.: Укупно 3.958 становника. | ||||||
| Година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Срби | 2484 (66,08 %) | 1491 (51,23 %) | 723 (42,83 %) | |||
| Муслимани | 1063 (28,27 %) | 1118 (38,41 %) | 923 (54,68 %) | |||
| Хрвати | 42 (1,11 %) | 45 (1,54 %) | 17 (1,00 %) | |||
| Југославени | 111 (2,95 %) | 205 (7,04 %) | 5 (0,29 %) | |||
| Остали и непознато | 59 (1,56 %) | 51 (1,75 %) | 20 (1,18 %) | |||
| Укупно | 3759 | 2910 | 1688 | |||
| Националност | 1991. |
| Срби | 2.484 |
| Муслимани | 1.063 |
| Хрвати | 42 |
| Југословени | 111 |
| остали | 59 |
| Укупно | 3.759 |
Становништво по опћинама Среза Котор Варош, 1953.
[уреди | уреди извор]| Пописно подручје | Укупно | Срби | Хрвати | Словенци | Македонци | Црногорци | Југославени неопредијељени |
Чеси | Пољаци | Русини – Украјинци |
Остали Словени | Остали несловени |
| СРЕЗ КОТОР ВАРОШ | 37898 | 25008 | 6485 | 4 | 4 | 10 | 6375 | 2 | – | 2 | – | 8 |
| Котор Варош | 4715 | 805 | 2640 | 2 | 3 | 6 | 1253 | 1 | – | 1 | – | 4 |
| Масловаре | 4574 | 3966 | 8 | – | – | – | 600 | – | – | – | – | – |
| Превиле | 4576 | 3537 | 696 | – | – | – | 342 | – | – | – | – | 1 |
| Скендер Вакуф | 7100 | 6566 | 16 | – | – | – | 518 | – | – | – | – | – |
| Шипраге | 7746 | 6036 | 24 | 1 | 1 | – | 1682 | – | – | – | – | 2 |
| Врбањци | 4919 | 1678 | 1728 | 1 | – | 4 | 1505 | 1 | – | 1 | – | 1 |
| Забрђе | 4268 | 2420 | 1373 | – | – | – | 475 | – | – | – | – | – |
Привреда
[уреди | уреди извор]У бившој Југославији Опћина Кнежево позната је по Ваздушној бањи а.д. Скендер Вакуф.
|
Култура
[уреди | уреди извор]Скендер Вакуф је босански топоним. Потиче од Турске ријечи Искендер, од Искендерије - краја из којег је Хаџи Али-Дедо дошао у Босну. Ријека што тече у близини Скендер Вакуфа зове се Угар. Већину становништва Скендер Вакуфа чинили су Муслимани све до 1971. године, када југославенски пројекат насељавања православаца у чаршију ту скупину превата у већину. У 1950им су насељавања кренула са села као Бастаји, Бокани, Борак, Брегови, Чарићи, Ћуковац, Голо Брдо, Имљани, Јаворани, Кобиља, Костићи, Мокри Луг, Пауновићи, Рађићи, Шолаји, Влатковићи и Живинице.
На подручју опстине Скендер Вакуф, налази се знаменит стећак, камени споменик из средњовјековне Босне. Најпознатији је на Вуковој баштини, недалеко од града. Из 17. и 18. вијека налазимо већи број дрвених цркава, занимљиве локалне архитектуре. Најпознатије су оне у Јаворанима (Св.Николе) и у Имљанима (Св.Илије), које је завод за заштиту споменика културе БиХ укњижио као културну баштину. У цркви Св.Илије у Имљанима чува се вриједна реликвија, позната као ђедовски штап, за коју локално становништво вјерује да је штап светитеља по коме је црква добила име.
Образовање
[уреди | уреди извор]У Скендер Вакуфу/Кнежеву постоји једна основна и једна средња школа. Послије средње школе, ученици настављају образовање у Бањој Луци.
Спорт
[уреди | уреди извор]Фудбалски Клуб из Кнежева "Прогрес", је основан у јуну 1971 године.
Славни људи
[уреди | уреди извор]Старосједилачке фамилије у Скендер Вакуфу су Имамовић, Хаџић, Мушановић, Алибеговић, Дедић, Кркић, Шапан, Ћелић.
- Проф. др. Момир Ћелић је међу најпознатијим електротехничарима и математичарима на Балкану.
- Љубомир Врањеш - прослављени шведски рукометни репрезентативац
- Жељко Копања је основао Независне Новине.
- Невенко Врањеш, официр, доктор правних и доктор политичких наука, универзитетски професор.
