Јеан-Баптисте Луллy
Јеан-Баптисте Луллy, оригинално Гиованни Баттиста Лулли (Фиренца, 28. 11. 1632 – 22. 3. 1687), француски композитор рођен у Италији који је потрошио главнину живота радећи на двору Луја XIV.
Луллyја је у Француску 1646. одвео војвода француске покрајине Гуисе, гдје је ушао у службу Мадемоиселле де Монтпенсиер (ла Гранде Мадемоиселле) као обичан слуга. Ова дама му је помогла да његов музички таленат кулминира, међутим наводно Луллy је написао неку безобразну пјесму, те је одпуштен из службе. Иначе Луллy је био музички надарен у свирању виолине и гитаре. На двор Луја XIV ступио је 1652. као плесач. Написао је музику за балет де ла Нуит, што се краљу веома свидјело. Био је проглашен за композитора инструменталне музике краља и диригента краљевског гудачког оркестра француског двора.
Између 1650. и 1660. написао је многе балете, у којима су краљ лично и Луллy плесали. Такођер је имао огроман успјех у компонирању музике за Молијерове комедије, укључујући Ле Мариаге Форцé (1664), L'Амоур Мéдецин (1665), и Ле Боургеоис Гентилхомме (1670). Краљ како је старио, није могао плесати, те га балет је све мање занимао, зато је Луллy кренуо с писањем опера. Потом је краљ привилеговао Луллyја, дајући му комплетну контролу свих музичких извођења у Француској до његове смрти.
Наводно је био морално разуздан, што га је пар пута код краља ставило у знак питања, међутим краљ га је сматрао својим истинским пријатељем важним за музичке пригоде. Године 1662. оженио је Маделеине Ламберт, кћерку свог пријатеља музичара и с њом је имао 6 дјеце. Године 1681. Луллy је постављен за дворског тајника Луј XIV и дата му је племићка титула, након чега је писао своје име као Јеан Баптисте де Луллy и називао се "Монсиеур де Луллy".
Дана 8. 1. 1687 ударио се сам по ножном прсту, те се отеклина претворила у гангрену, те је Луллy одбијао да му се ампутира ножни прст, тако се болест проширила резултирајући његовом смрћу 22. марта 1687. На кревету пре смрти је написао Бисогна морире, пеццаторе (Мораш умријети, грешниче).
Луллyјева музика
[уреди | уреди извор]Његова напопуларнија дјела су пасакаље, качоне и дивертисмани. Његов Мисерере сматра се генијалним дјелом, такођер исто се сматра за његова сакрална дјела. Утицај Луллyја значајан је у радикалној револуцији у стилу плеса на двору. Умјесто спорог и чврстог плеса који је до тад превладавао, он је увео живахан балет и брз ритам. У оркестар је увео нове инструменте. Уживао је у друштву Молијера, с којим је створио нову музичку форму комедију-балет. Основао је француску оперу, сматрајући италијански стил опере као неадекватан за француски језик. Написао је многе опере и друга дјела.
