Јазиди

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јесиди
Укупна популација

200-300 тисућа[1]

Региони са значајним бројем припадника
Ирак Ирак 50-150 тисућа[1]
Арменија Арменија 40.620[2]
Њемачка Њемачка 40.000[1]
Русија Русија 31.273[3]
Сирија Сирија 15.000[1]
Грузија Грузија 5000[1]
Језик/ци
Курдски језик
(курманџисорани)
Сродне етничке групе
Курди

Јесиди[4] (кур. ئێزیدی - Êзидî; на сх. и - азиди, изди, јазиди, језиди, зеди) су курдска етнорелигијска скупина из Ирака коју карактеризира припадност специфичној хетеродоксној религији односно сљедби.

Коријени

[уреди | уреди извор]

Хетеродоксна религија јесида обликовала се у првој половици 2. тисућљећа подно обронака Загроса и на сјеверу Мезопотамије, а њени су коријени врло сложени: суфијски утјецај и сликовита симболика може се препознати у религијском рјечнику (посебно у терминологији њихове езотеричне литературе), но већина њихове митологије и козмогоније је неисламска тј. припада древним иранским религијама[1] попут зороастризма, манихејства, маздакизма и митраизма. Иако је стварана у исто вријеме и на истим темељима (суфизам и староиранска традиција) као и алевитска религија, јесидска се не сврстава у нити један огранак ислама већ као специфична монотеистичка религија односно сљедба.

Вјеровања

[уреди | уреди извор]

Јесиди вјерују у једног Бога као стваратеља свијета на који је послао седам узвишених бића или анђела (хафт серр; „седам загонетки“) да га чувају, а њихов вођа је Малак Таус („Паунов анђео“)[1]. Њега су муслимани често поистовјећивали са Сотоном због чега су јесиди прогоњени од свог постанка, посебице у доба Османског Царства када су присилно преобраћивани на ханафијску школу сунитског ислама[5].

Јесидски обреди иницијације новорођенчади укључују[6]:

Вјерска литература

[уреди | уреди извор]

Јесидска религијска традиција углавном се преносила оралном предајом на курманџију (сјевернокурдском језику)[1], док је аутентичност њихових светих текстова „Црне књиге“ (Машафа Реш) и „Књиге откривења“ (Китеба Јелва) тисканих почеком 20. стољећа крајње упитна будући да их нису писали јесиди већ странци[1].

Галерија

[уреди | уреди извор]

Повезнице

[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]