Инжењерство

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Инжењерство или техника је примена науке за потребе човечанства. То је остварено знањем, математиком, и искуством и примењено кроз пројектовање употребљивих објеката или процеса.

Поређење са другим професијама[уреди | уреди извор]

Сматра се да је инжењерство пројектовање решења практичних проблема. Научници питају "зашто?" и истражују да би одговорили на ово питање. Са друге стране, инжењери желе да знају како да би решили проблем, и како њихово решење може бити примењено.

Другим речима, научници истражују феномене, за које инжењери праве решења проблема или побољшање постојећих решења.

Инжењерска истраживања имају другачији карактер од научних истраживања. Често раде на на пољима где су основна физика и хемија добро разумљиви, али су проблеми сувише комплексни да би били тачно решени. Задатак инжењера је да истраживањем нађу апроксимативна решења која ће решити проблем.

Уопштено се може рећи да научници граде да би учили, а инжењери уче да би знали да граде.

Задатак инжењерства[уреди | уреди извор]

"Инжењер је неко ко може да уради за динар оно што свака будала може за сто."

Круцијални задатак инжењерства је препознавање, разумевање и свођење проблема на такав начин да се може добити успешан резултат. То најчешће није довољно да се добије успешан продукт, јер и други фактори морају бити решени, као што су расположиви ресурси, физичка и техничка ограничења, флексибилност за будуће модификације, и други фактори.

Решавање проблема[уреди | уреди извор]

Инжењери користе своје знање науке и математике, и емпиријско (рационално/одговарајуће) искуство да пронађу одговарајуће решење проблема. Стварање одговарајућег математичког модела проблема им омогућује да га анализирају и испробају могућа решења. Обично постоји више прихватљивих решења, тако да инжењери морају да вреднују различита (конструкцијска) решења у погледу њихових особина и да одаберу оно решење које испуњава највише њихових захтева. Компромиси су у сржи сваког инжењерског пројектовања; најбољи пројекат је обично онај који испуњава што је могуће више захтева.

Инжењери обично покушавају да предвиде колико успешно ће њихови објекти (пројекти) да задовоље постављене захтеве, пре него што се објекти у потпуности направе. Да би се утврдило колико ће (машински или грађевински) објекат да буде функционалан, или колико ће да траје, користе се између осталог: прототип, макета, симулација, деструктивно тестирање, недеструктивно тестирање и тестирање напрезања. Тестови дају сигурност да ће се објекат понашати онако како је планирано. Инжењери као професионалци схватају озбиљно своју одговорност да ће објекат задовољити захтеве и да неће угрозити јавност. У пројекте су обично укључени фактори сигурности, да би се смањио ризик од неочекиваног пропадања конструкције. Ипак, што су фактори сигурности већи, конструкција је мање ефикасна.

Ограничења[уреди | уреди извор]

У многим савременим државама, решења појединих инжењерских проблема, као што су пројектовање мостова, електрана, турбина или хемијских фабрика, морају да буде одобрена од стране овлашћеног инжењера. Закони који штите здравље и сигурност јавности захтевају да професионалац мора да буде довољно школован и да има одговарајуће радно искуство. У САД, свака држава чланица посебно тестира кандидате и одобрава лиценце тзв. Професионалних инжењера. У Србији је за добијање лиценце у одговарајућој инжењерској области потребно положити државни испит.

Чак и са стриктним испитима за добијање лиценце, инжењерске катастрофе се ипак дешавају. У САД, свака инжењерска дисциплина мора да се придржава свог етичког кода који је подржан ставовима чланова друштва професије.

Употреба рачунара[уреди | уреди извор]

Као и у свим другим научним и технолошким подухватима, рачунари и програми играју важну улогу. Нумеричке методе и симулације помажу да се предвиде перформансе објекта прецизније него што је то раније било могуће.

Коришћењем ЦАД програма (цомпутер-аидед десигн - рачунарски подржано пројектовање) инжењери могу лакше да моделирају објекте. Рачунарским моделима се могу проверавати стања објекта изложеног разним утицајима без додатних новчаних улагања или прототипа за чију израду је потребно дуго време. Употребом рачунара се лако мењају постојећи модели, а могуће их је и сачувати у библиотеци претходно дефинисаних елемената спремних за коришћење у новим пројектима.

У последњих пар деценија, Метод коначних елемената, ФЕМ (фините елемент метход аналyсис), омогућио је развој програма за анализу напрезања, температуре, протока, али и електромагнетних поља. Развијено је мноштво софтвера, а многи од њих су намењени и за анализу динамичких система.

Електронски инжењери користе разне софтвере за решавање проблема струјних кола као помоћ при пројектовању кола која ће да изводе одређене електронске операције када се користе у оквиру штампаних плоча или компјутерских чипова.

Пре или касније електронски рачунари ће бити превазиђени. Инжењери данашњице решавају проблеме чак и коришћењем мобилних телефона, на пример конструкцију греде на градилишту, за шта није потребна употреба лап-топ или деск-топ рачунара. ( Извор: Хорнг Хеан ТЕЕ, Септембер 2004, “Мобиле Струцтурал Софтwаре / WАП Струцтурал Енгинееринг Апплицатионс”, Суара Перундинг, Ассоциатион оф Цонсултинг Енгинеерс Малаyсиа, Куала Лумпур анд Хорнг Хеан ТЕЕ, 1 Фебруарy 2005, “Девелопинг WАП Струцтурал Апплицатионс”, Тхе Струцтурал Енгинеер, Тхе Институтион оф Струцтурал Енгинеерс, Лондон)

Етимологија[уреди | уреди извор]

У енглеском језику реч "енгине" значи "мотор", па је одатле изведен став да назив инжењер потиче од потребе да се означи онај који прави моторе. Ово је мит. У ствари, обе су речи, енгине и инжењер, изведене из латинског корена ингениосус који значи "способан". Одатле, инжењер је неко ко је паметан и практичан у решавању проблема. Термин је касније еволуирао да би укључио сва поља људске делатности где је потребна употреба научних метода. У неким другим језицима, као што је арапски, реч "инжењерство" означава и "геометрију".

У XIX веку, делатности које данас зовемо инжењерским називале су се механичким уметностима.

Веза са другим дисциплинама[уреди | уреди извор]

Наука се труди да објасни новооткривене и необјашњене феномене, често правећи математичке моделе осмотрених феномена. Технологија и инжењерство су практична примена знања, најчешће научног. Научници развијају науку, инжењери технологију. Ипак, често се јавља преклапање науке и инжењерства. Није редак случај да научници постану активни у практичној примени својих достигнућа, постајући на кратко инжењери. Слично, у процесу развијања нових технологија, инжењери понекад истражују нове феномене, постајући на кратко научници.

Постоје значајне паралеле између медицине и инжењерства. Обе професије су познате по прагматичности - решење реалног проблема често захтева да се делује пре него што је феномен у потпуности објашњен у строгом научном смислу.

Постоје и блиске везе инжењерства са уметношћу, које су у неким областима директне (архитектура, пејзажна архитектура, индустријски дизајн), а у неким индиректне. Инжењерска и уметничка креативност су понекад нераскидиво везане.

Инжењери у култури[уреди | уреди извор]

Историјски, инжењерство је од стране популарне културе прихваћено као безидејна и неинтересантна област, за коју се често сматра да је домен "штребера", са нешто мало романтичног схватања хакерске поткултуре. На пример, цртани лик Дилберт је инжењер.

У научној фантастици, инжењери су често портретисани као високо образоване, стручне и поштоване особе које разумеју раскошне будуће технологије које се често описују овим жанром. Познати примери су карактери серије Стар Трек: Монтгомери Скот и Џорди ЛаФорџ.

Појам Конструисање[уреди | уреди извор]

Конструисање или конструирање је стваралачко-духовна активност при промишљању најразличитијих техничких система (алата, машина, постројења, мостова).

У процесу инжењерског конструисања, инжењери примењују математику и темељне науке као што су физика и хемија те њихове изведенице као нпр. наука о чврстоћи, наука о топлоти, механика флуида) како би пронашли нова решења проблема или побољшали постојећа решења.

´Ирон Бридге´ први мост од ливеног гвожђа 1781.
Багер на парни погон

Конструисањем се баве конструктори, односно инжењери из разних подручја. Под појмом конструкција најчешће се подразумева опште машинство (аутомобилска индустрија, бродоградња, ваздухопловство, алатничарство, ракетна техника), али и друга подручја попут обраде дрва итд.

Опсежне конструкције израђују се на темељу успешно завршене израде и главног пројекта, а једноставне на темељу успешног развоја. Приликом конструисања увек је важно обликовати производ, што се мора радити у блиској сарадњи с конструктором и дизајнером који се међусобно помажу у скицирању, цртању прибором за цртање према узорку или одређеном предлогу. Тако настаје цртеж који приказује предмет/објекат.

Генерално је недовољно изградити технички успешан производ, већ он мора задовољити и додатне захтеве (доступне ресурсе, флексибилност за будуће измене, трошкове, безбедност, тржишност, продуктивност и услужност.). Инжењери првенствено користе знања из техничких наука те математике, логике, економије и одговарајуће искуство како би пронашли прикладна решења за одређени проблем. Обично постоји више разумних решења, тако да инжењери морају проценити различите изборе конструкција и одабрати решење које најбоље задовољава њихове захтеве.

Инжењери обично покушавају предвидети како ће њихова конструкција функционисати према спецификацијама пре производње у пуном обиму. Користе: прототипове, макете, моделе, симулације, деструктивне и недеструктивне тестове. Тестирање осигурава да ће производ радити према очекивањима.

Инжењери преузимају одговорност за израду конструкције која ће радити онако како се очекује и неће узроковати нежељену штету. Инжењери укључују фактор безбедности у своје конструкције како би смањили ризик од неочекиваног квара.

Порекло речи[уреди | уреди извор]

Реч конструирати долази из немачког, француског или латинског језика, гдје цонструере значи изградити, направити, сложити, измислити, пројектовати, реализовати своју идеју, урадити план, начинити механизме, развити из основног појма (науку, теорију).

Извори[уреди | уреди извор]

  • Петроски, Хенрy, То Енгинеер ис Хуман: Тхе Роле оф Фаилуре ин Суццессфул Десигн, Винтаге, 1992
  • Петроски, Хенрy, Тхе Еволутион оф Усефул Тхингс: Хоw Еверyдаy Артифацтс-Фром Форкс анд Пинс то Папер Цлипс анд Зипперс-Цаме то бе ас Тхеy аре, Винтаге, 1994
  • Винценти, Wалтер Г. Wхат Енгинеерс Кноw анд Хоw Тхеy Кноw Ит: Аналyтицал Студиес фром Аеронаутицал Хисторy, Јохнс Хопкинс Университy Пресс, 1993

Оруђа[уреди | уреди извор]

Методе[уреди | уреди извор]

Највеће гране (првих 14)[уреди | уреди извор]

Екстерни линкови[уреди | уреди извор]

/на енглеском/

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Inženjerstvo&oldid=41435306”