Хисторија Аустралије

Повијесна карта Аустралије

Највећи дио протеклих 40.000 година Аустралија је била насељена припадницима народа Абориџина. Абориџини су подријетлом Азијци и створили су богату културу утемељену на лову и скупљању плодова. Њихов миран живот уништио је долазак Еуропљана крајем 18. стољећа. Први досељеници били су затвореници из претрпаних британских затвора, а касније су им се придружили пољоприведници и рудари привучени богатствима ове земље. Године 1901. Аустралија је постала независна држава која се својим снагама придружила биткама у оба свјетска рата. Данас је то мултикултурна земља с богатом економијом и блиско повезана с Азијом, Америком и Еуропом.

Прастановници

Први људи који су населили Аустралију били су преци данашњих Абориџина. Стигли су у ову земљу прије отприлике 40.000 година препловивши плитка мора која су касније раздвојила Аустралију од Азије. Како је морска разина расла, они су се повлачили у унутрашњост, а сјекирама су крочили дрвеће да би подигли заклон од дрва и коре.

Прва опажања

Абел Тасман

У 17. стољећу шпањолски морепловац Луис Ваез де Торрес и Низоземец Wиллем Јансз истраживали су отоке у Азији и Тихом оцеану. Дошло је до непланираног пристајања будући да су бродови скренули с курса. Године 1642-43. Низоземац Абел Тасман пловио је око Аустралије, а да је није нити замјетио. Пристао је на оток који је назвао Ван Диеменова земља, а који се данас назива Тасманија. Године 1770. британски истраживач капетан Јамес Цоок упловио је у једну увалу на југоистоку Аустралије. То мјесто назвао је Ботанy и цијелу источну обалу Аустралије прогласио британским власништвом. Јосепх Банкс, један од британских природословаца, скицирао је и прикупио стотине биљака које Еуропљани дотада још нису видјели. Године 1787. Британци су одлучили бродовима у Аустралију превести затворенике. Прва скупина од 759 затвореника стигла је у Заљев Ботанy 1788. године. Подигнуто је кажњеничко насеље недалеко од Сyднеy Цова у Порт Јацксону. Пријевоз затвореника окончан је 1868. године.

Долазак затвореника у Ботанy Баy

Долазак затвореника у Порт Јацксон

Идеја о пријевозу криминалаца и политичких непожељника појавила се готово одмах пошто је Британија стекла земљу у коју их је могла послати. Готово 200 је година на десетке тисућа осуђеника заправо послано у Америке и Западну Индију попут робова. Тај се обичај раширио тијеком 18. стољећа. Затвори су били пренапучени: пријевоз је био рјешење тога проблема, а опскрба јефтином радном снагом убрзала је напредак колонија. Џепари, звјерокрадице. Побуњени јакобинци, ирски незадовољници и крадљивци оваца били су међу првим британским прекоморским насељеницима. Америчка је неовисност узроковала кризу. Нова република више није жељела британске робијаше, па су затвореници осуђени на пријевоз умјесто тога били затварани у старе ратне бродове. У тим околностима, Цоокова су открића била дар провидности. Банкс је предложио парламенту да насели заљев Ботанy, истакнувши да би Британија истодобно могла ријешити свој проблем напучених затвора ако ондје пошаље робијаше. Та је идеја била привлачна из још једнога разлога: борови и лан с тога подручја могли би се користити за израду јарбола и једара за бродове који тргују на Тихом оцеану. Тако је 1786 Британија присвојила заљев Ботанy као прву аустралску робијашку колонију.

Како се Аустралија развила

Абориџини

Прва је флота од 9 бродова с робијашима стигла у заљев Ботанy 18. сијечња 1788. Све их је, попут гувернера, капетана Артхура Пхиллипа, водио запис капетана Цоока о мјесту на којему треба очекивати лијепу луку окружену плодним пашњацима. Но умјесто тога они су угледали само шикару прошарану еукалиптусом који се пружао према обзору. Првих година жетве нису биле родне и било је мало хране. Године 1790. стигло је још робијаша, од којих је половица била превише болесна да би радила. Како би ублажио све већу потиштеност осуђеника, Пхиллип је њихово добро владање почео награђивати земљом. Године 1791. један је фармер објавио да је самодостатан и Пхиллип му је дао још земље. Поткрај 1792. становништво се повећало на око 3500. Исте је године 62 људи добило земљу од Пхиллипа, па је након тога бито 700 обрађених хектара. Чинило се да ће млада колонија поживјети.

19. стољеће

Јамес Цоок

Неких 90 година након доласка Цоока, уз обалу су се налазила главна насеља, а у унутрашњост је одлазило врло мало људи. Први истраживачи уцртали су у карте ријеке Мурраy и Дарлинг на југоистоку, док су остали покушали стићи до самог средишта Аустралије. Краљевско друштво Викторија одлучило је послати експедицију која ће пријећи континент од југа према сјеверу. Ирац Роберт О´Хара Бурке и Енглез Wиллиам Ј. Wиллс довршили су то путовање 1861. године, но умрли су на повратку. У српњу 1862. године њихов супарник Јохн Стуарт довршио је слично путовање не знајући да су га у томе потукли Бурке и Wиллс. Умро је у том покушају. Но, и само откриће злата изазвало је праву најезду ловаца на срећу. Године 1860. становништво је с 200.000 нарасло на 1,1 милијун, а у Аустралији је ископано 39 посто од укупног свјетског ископа. Колоније су брзо напредовале крајем 19. стољећа. Нагло се развијала индустрија, особито у подручјима као што су грађевинарство и производња. Мјере социјалне политике биле су врло напредне: напримјер, један од првих циљева био је свима доступно образовање; у многим подручјима организирана су трговачка удружења.

• Нед Келлy

Тијеком цијелог 19. стољећа дијеловима Аустралије владало је безакоње. Један од најпознатијих одметника, или разбојника, био је Нед Келлy (1855-80), који је предводио разбојничку банду. Та је банда 1878. године убила три полицајца и опљачкала неколико банака, а потом је Келлy ухићен и објешен у Мелбоурнеу 1880. године. Његова борба против власти учинила је Келлyа народним јунаком.

Независна нација

У почетку се Аустралија састојала од шест одвојених колонија. Свака је имала своју администрацију, но потпадала је под врховну британску власт. Како су јачале пољопривреда и индустрија, тих шест колонија почело је тјешње сурађивати. Године 1901. Аустралија је стекла независност од Британије и у главном граду Мелбоурнеу утемељена је федерална влада. Данас је главни град Федерације Цанберра.

• Силе АНЗАЦ-а

АНЗАЦ у бурском рату

Аустралске и новозеландске снаге бориле су се на страни Британије у Бурском рату (1899-1902) у Јужноафричкој Републици те у оба свјетска рата. Бориле су се заједно као аустралска и новозеландска војска (АНЗАЦ), а њихов допринос био је далеко већи од њихове бројности. Жртве су биле огромне, но тај покушај придонио стварању јаког осјећаја националног идентитета.

• Галипоље

Дана 25. травња 1915. силе АНЗАЦ-а пристале су у Галипољу на улазу у Црно море недалеко Турске. Надали су се заузети Константинопол (данашњи Истанбул) и истиснути из рата Турску, њемачког савезника у I. свјетском рату. Људи су показали изузетну храброст и вјеру, но поход је катастрофално окончан. Није постигнуто ништа важно, а живот је изгубило више од 11.400 припадника АНЗАЦ-а.

• Статус доминиона

Када је Аустралија постала независна 1901. године, остала је доминион Британског царства и задржала блиску повезаност с бившим владаром. Но, многи људи нису били одвећ повезани са старом "Мајком земљом". Опасност од јапанске инвазије тијеком II. свјетског рата довела је до зближавања с САД-ом који је био једина снага што је могла обранити Аустралију.

• Усељавање

Године 1902. власт је донијела Закон о ограничавању усељавања ради ограничавања досељавања Кинеза. Према том закону досељеници су морали говорити еуропским језиком што је означило почетак политике бијеле Аустралије која је трајала све до 1970-их. Британци, Грци и Талијани нахрупили су у Аустралију 1950-их и 1960-их, но касније је појачано досељавање из Азије.

Модерна Аустралија

Зграда опере у Сyднеyу

Након II. свјетског рата Аустралија је наставила своје војно савезништво са САД-ом. Земља је слала своје трупе да се боре с Американцима у Кореји тијеком 1950-их и у Вијетнаму 1960-их. Посљедњих година те су везе ослабиле и Аустралија се ради трговине и инвестирања све више окреће Азији, особито Јапану. Данас је Аустралија важан трговачки партнер већине моћних источноазијских економија.

• Национални симбол

Зграда опере у Сyднеyу са својим изражајним бетонским кровом постала је препознатљивим симболом Аустралије у цијелом свијету.

• Аустралска република

Године 1992. премијер Паул Кеатинг изјавио је како жели да ова земља до 2000. године постане република на чијем челу ће умјесто Британске монархије бити Аустралија. Међутим, референдумом одржаним 1999. тај је приједлог одбачен.

• Мултикултурна Аустралија

Олимпијски пламен у Сyднеyу

Модерна Аустралија је вишерасна држава с бројним кинеским и грчким становништвом. Међутим, Абориџини већ дуго воде битку да буду укључени у друштво те да осигурају своје право на земљу и грађанске слободе.

• Спортски успјеси

Један од начина аустралског изражавања националног идентитета постиже се спортским активностима. Постоје значајни успјеси у спортовима као што су крикет и једрење. Напримјер, 1983. Аустралија је преузела стољетну доминацију САД-а у једрењу побједом у Америца`с Цупу. Сyднеy је био изабран за домаћина Олимпијских игара 2000. године.

Временска таблица

Године	Повијесне значајке
о.40.000 пр. н. е.	Абориџини стижу у Аустралију
1642-43.	Тасман даје име Ван Диеменовој земљи - Тасманија
1770.	Капетан Цоок пристаје у заљев Ботанy.
1788.	Стижу први британски затвореници.
1828.	Цхарлес Стурт почиње истраживати ријеке Мурраy и Дарлинг.
1851.	Откривено злато у Вицторији и Новом Јужном Wалесу.
1860-61.	Бурке и Wиллс путују Аустралијом од југа према сјеверу.
1868.	Британија укида пријевоз затвореника.
1901.	Аустралија постаје самоуправни доминион Британског Царства.
1902.	Законом о ограничавању усељавања успоставља се политика бијеле Аустралије.
1914-18.	60.000 Аустралаца погинуло је борећи се за Британију у I. свјетском рату.
1927.	Први састанак парламента у новом федералном главном граду Цанберри.
1970-их	Укинута политика бијеле Аустралије.
1993.	Законом призната права Абориџина на земљу.
2000.	Олимпијске игре одржане у Сyднеyу.

Везе

• Истраживање Аустралије

Хисторија Аустралије на Wикимедијиној остави