Гуаделоупе
| |||
| Гесло: Либертé, Éгалитé, Фратернитé | |||
| Службени језик | француски | ||
| Префектура | Бассе-Терре | ||
| Подпрефектура | Поинте-à-Питре | ||
| Број кантона | 43 | ||
| Број опћина | 34 | ||
| Предсједник регионалног вијећа | Вицторин Лурел | ||
| Предсједник генералног вијећа | Јацqуес Гиллот | ||
| Површина - Укупно - % вода |
1 703 км² 0,26% | ||
| Становништво - Укупно (2003) - Густоћа становништва |
| ||
| Валута | Еуро | ||
| Временска зона | УТЦ -4 | ||
| Интернет домена | .гп | ||
| Позивни број | 590 | ||
Гвадалупа је мали архипелаг на Антилима у Карипском мору. Налази се отприлике 600 км сјеверно од обале Јужне Америке и 600 км источно од Доминиканске републике. Некада се звао Карукера што значи "оток са лијепим водама". Прекоморски је департман Француске.
Повијест
[уреди | уреди извор]Први људи који су дошли на Гвадалупу су били амерички индијанци из племена Араwак, који су населили оток 300 година прије наше ере и бавили се претежито риболовом и пољопривредом. Оток су "открили" Еуропљани 14. студеног 1493. од стране Кристофора Колумба који га је открио на свом другом путовању. Французи су колонизирали оток 1635., на њега населили афричке црнце који су радили на великим плантажама шећерне трстике која је постала главни економски ресурс на Гвадалупи. Оток су много пута тијеком стољећа отимали Британци и поновно освајали Французи, да би напокон 1815. Бечким уговором оток припао Француској. Ропство је на отоку укинуто 1848. Оток је постао прекоморски департман Француске 19. ожујка 1946.
Администрација
[уреди | уреди извор]
Гвадалупа је самостална административна регија и прекоморски департман Француске (ДОМ- дéпартемент д'оутре-мер) са префектуром у Бассе-Терре. Заједно са Мартиником који се налази око 150 км на југу и Француском Гвајаном која се налази на сјеверу Јужне Америке чини Француске Департмане Америке (дéпартементс франçаис д'Амéриqуе-ДФА). Гвадалупа је једна од седам ултрапериферних регија Еуропске Уније.
Земљопис
[уреди | уреди извор]
Гвадалупа се састоји од пет отока: Бассе-Терре, Гранде-Терре, Ла Дéсираде, Лес Саинтес и Марие-Галанте. Бассе-Терре је велик 848 км² и има вулкански рељеф, док Гранде-Терре је велик 588 км² и има брежуљкасти и низински рељеф. Отоци су одвојени малим каналом којег зову Ривиèре Салéе тј. Слана Ријека. Лес Саинтес се састоје од 9 оточића од којих су само два насељена: Терре де Хаут и Терре де Бас.
Од 2007. Саинт Бартхелемy и Саинт Мартин је постао засебни прекоморски колектив.
Економија
[уреди | уреди извор]
Економија Гвадалупе овиси о пољопривреди, туризму и лаганој индустрији. Више од 50% извоза чине банане. Индустрија се већином бави производњом шећера и рума.
Демографија
[уреди | уреди извор]| 1982. | 1990. | 1999. | 2006. |
|---|---|---|---|
| 317.269 | 353.431 | 386.566 | 400.736 |
Већина вјерника су католици (95%), хиндуисти (4%) и протестанти (1%). Француским се користи 99% становништва.
1. сијечња 2003. на Гвадалупи је живјело више од 440 000 становника.
Етничке групе: црнци или мулати 90%, бијелци 5%. Значајне етничке групе су и индијанци, лебанонци и кинези који чине свеукупно мање од 5% популације.
Просјечни раст популације је 1.11%.
Култура
[уреди | уреди извор]Гвадалупска култура је мјешавина еуропске, индијске, афричке, јужноамеричке и сиријско-либанонске културе.
