Футуризам

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
У. Боцциони, припремна скица за Град који се успиње

Футуризам је културни покрет настао почетком 20. ст. у Италији, а стекао је поклонике и у другим земљама, нарочито у Русији.

Своје подручје интереса и дјеловања футуристи нису ограничили само на књижевност, сликарство и кипарство, него су истраживали и друге видове умјетности, казалиште, музику, архитектуру, плес, фотографију, филм, чак и гастрономију, а домишљали су се и посве новима: године 1921. објављен је Манифест тактилизма, умјетности опипа.

Идеолог покрета био је Филиппо Томмасо Маринетти. Он је 1909. у француском дневнику Ле фигаро објавио Манифест футуризма, који прокламира начела футуризма: гнушање спрам прошлости, нарочито спрам традиционалне умјетности, те величање љубави према брзини, технологији, насиљу. Аутомобил, авион, индустријски град постали су нови митски топоси, јер су представљали тријумф технологије, човјекова чеда, над природом.

Маринеттијева полемичност брзо је привукла Умберта Боцционија, Царла Царрà и Луигија Руссола, младе, али већ афирмиране сликаре који су хтјели проширити те идеје на фигуративне умјетности. Започела је прва фаза футуризма. У годинама које слиједе, футуризам се све јасније профилирао, нарочито у својој разлици спрам кубизма. Такођер се профилирају, и мијењају, и интереси и изричаји његових представника: Северини нагиње апстракцији, Боцциони се приближава симболизму, Руссоло се посвећује музици.

Футуризам губи на утјецају када 1915. многи његови представници одлазе у рат. Смрћу Боцционија и Сант'Елије, те отпадништвом Северинија и Царрà, футуризам прелази у другу, еклектичнију фазу, која траје до Маринеттијеве смрти 1944.

Идеологија величања рата као израза виталности и начина прочишћења, као и агресиван национализам довели су до повезивања футуризма с фашизмом.

Футуризам у сликарству

[уреди | уреди извор]
У. Боцциони, Под сјеницом у Напуљу

Манифест футуристичких сликара (Ил манифесто деи питтори футуристи), објављен је 1910., а исте године изложени су у Милану и први футуристички радови.

Као посљедица естетике брзине, у футуристичком сликарству превладава елемент динамизма: у покрету судјелују и објект и простор унутар којега се он креће. Динамизам влакова, авиона, ужурбаност свакодневног живота (пас у шетњи с власницом, дјевојчица која трчи балконом, плесачице) наглашени су комплементарним бојама и снажним потезима кистом. Свој аналитички приступ стварности, геометријски карактер облика, фрагментацију и декомпозицију плохе и волумена, футуристи дугују кубизму. Наглашено је кубистичка и техника ломљења сликарске површине на дјелиће, од којих сваки биљежи другачију просторно-временску перспективу, док је изразити колоризам у супротности с монокромијом неких кубиста. У покушајима да сликарским средствима прикаже звукове, футуризам се приближава апстракцији. Футуризам је опречан статичности и непомичности метафизичког сликарства Гиоргиа де Цхирица.

Настојања футуризма такођер су, са своје стране, дијелом уклопљена у друге покрете: арт децо, вортицизам, дадаизам, надреализам.

Футуризам у књижевности

[уреди | уреди извор]

Највећи је допринос футуризма књижевности идеја ријечи на слободи (пароле ин либертà), коју је Маринетти изложио у трима манифестима. У првом од њих, Техничком манифесту футуристичке књижевности из 1912., налаже се како ваља «уништити синтаксу», «глагол користити у инфинитиву», «укинути прилоге», «укинути интерпункцију», «укинути придјеве, како би гола именица задржала своју битну боју [без нијанси]», и тако даље.

Футуризам у архитектури

[уреди | уреди извор]
Антонио Сант'Елиа, Нови град

У средишту занимања футуристичких архитеката је град, виђен као симбол динамике и модерности. Архитектонски се пројекти односе на град будућности. У опреци спрам класичне архитектуре, која се осуђује као статична и монументална, идеалан футуристички град карактеризирају покрет и промет. Футуристичка је утопија град као трајно градилиште, у вјечном кретању. Монолитни небодери с терасама и мостовима, какве је примјерице пројектирао Антонио Сант'Елиа, у футуристичкој би замисли творили голему, повезану, вишеразинску конурбацију.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]