Енциклопедија
Енциклопедија је писани преглед људског знања. Израз потиче од грчког ἐγκύκλιος παιδεία (енкуклиос паидеиа), буквално преведено као "заокружено образовање".
Наука која проучава енциклопедијске приручнике назива се енциклопедистика. Она се пре свега бави историјским проучавањем енциклопедија. Лексикографија се више бави писањем речника него писањем енциклопедијских лексикона. Друге сродне науке су културне науке, медијске науке и научнотеоретске науке.
Енциклопедија може бити општа, када садржи чланке о различитим темама (познати примери су енглеска Британница и немачки Броцкхаус), или могу бити специјализоване (нпр. медицинска, филозофска или правна енциклопедија). Постоје и енциклопедије које покривају велики спектар тема, али из одређеног угла, као што је Велика Совјетска Енциклопедија (Большая Советская Энциклопедия).
Разграничавање појма
Енциклопедија не мора да буде у облику приручника. Енциклопедије могу да буду у различитим организационим формама. Њена специфична особина, за разлику од других литерарних врста, је универзалност. Посебна форма енциклопедије су алфабетски сортирани приручници као што су лексикони и речници који не представљају целокупно и опширно знање у једној струци. Посебно приручници са ограниченим стручним обимом се чешће означавају као стручни лексикони или стручни речници. Лексикони се проучавају уз помоћ лексиконске теорије у науци лексикографији. Понекад се и речници означавају као лексикони. Речник је списак појединачних лексиконских јединица са објашњењима (на прихјјхмер, појединачних речи једнога језика). Осим енциклопедије и речника постоје још и речници појмова. Они истражују употребу речи из идеолошке и/или социјално историјске перспективе и представљају много захтевнији облик него стручни речници. Типични примери тог облика су "Речник историјских основних појмова" и "историјски речници филозофије".
Самокритично истраживање саме енциклопедије или конкретних аспеката енциклопедије се означава као енциклопедијска критика. Појам енциклопедија настаје почетком 16. века од француске речи енцyцлопéдие која од латинске речи енцyцлопаедиа а та опет од старогрчких ријечи εγκύκλιος и παιδεία, које су погрешно од речи егкиос (округло, заокружено) и речи пеíа (наука, образовање) спојене у егкyклопаидеиа (основно знање свих наука и уметности).
Типови енциклопедија
Енциклопедијске форме:
- Генералне или универзалне енциклопедије
- Специјалне енциклопедије (нпр. Математичка енциклопедија)
- Националне и културне енциклопедије
Специјалне форме:
- Антиенциклопедије
Међуформе:
- Конверзацијски лексикони и реалне енциклопедије
Лексиконске форме:
- Стручни и предметни лексикони
- Кућни лексикони
Нове форме енциклопедије
У прошлости су под појмом енциклопедије спадале на папиру штампане скупине објашњења и тумачења о многим предметима људског знања који су од уважених ауторитета и познаваоца тих истих писани. Данас је то другачије. Модерне енциклопедије (нпр. Википедија) се много брже ажурирају. Стара као и нова сазнања су одмах свакоме доступна (нпр. преко Интернета). Нове енциклопедије не робују традицији. Класичне штампане енциклопедије су углавном писане да би се остварио материјални добитак док нове више теже ширењу знања. Проналазак нових медија (ДВД и CD) довео је до једноставније и јефтиније могућности да се енциклопедије производе и публицирају. До велике сензације дошло је 2002. године када је енглеска Енциклопедија Британика изјавила да је неће више штампати на хартији веће ће се издавати само у електронском облику. Од овог плана се недуго касније одустало, али је поново најављено 2012. године.
