Европски главни град културе
Европски главни град културе је наслов који се годишње додјељује барем једноме европском граду којег Европска унија одреди на раздобље од једне године, тијеком које му се указује прилика у најбољем свјетлу приказати свој културни живот те своју културно-повијесну баштину.
Бројни европски градови досада су искористили ту титулу за преображај властите културне основе, те тако измијенили начин на који их свијет проматра. Кад град добије наслов Европскога главног града културе, цијеле једне године у њему се одржавају различите културне манифестације и умјетничке приредбе, а постављају се и занимљиве инсталације као што је нпр. «Шума наопако» («Ла форêт суспендуе») на једноме од најпознатијих тргова Лиллеа 2004. године. Једногодишњим ношењем ове титуле изабрани градови очекују повећану иноземну позорности и велики броју посјетилаца.
Хисторија[уреди | уреди извор]
На приједлог тадашње грчке министрице културе Мелине Мерцоури Европски град културе је зачет 13. 6. 1985. одлуком Вијећа министара као средство зближавања грађана Европске уније (односно Европске заједнице, како се ЕУ тада звала). Приједлогом је предвиђено сваке године именовати једну Европску метроплу културе, с циљем јачања европске интеграције. Отада је ова иницијатива све успјешнија међу европским грађанима те има све снажнији културни и социјално-економски учинак на многобројне посјетиоце које привуче.
Године 1990. министри културе Европске заједнице лансирали су Европски мјесец културе. Овај догађај је сличан Европскоме граду културе али траје знатно краће и намијењен је прије свега земљама Централне и Источне Европе. Европска комисија сваке године додјељује новчану помоћ за Европски мјесец културе.
Године 1991. организатори разних дотадашњих Европских градова културе створили су Мрежу Европских главних градова и мјесеци културе (ЕЦЦМ), омогућивши на тај начин размјену и ширење информација, посебно корисних будућим организаторима ових догађања. Ријеч је о непрофитној организацији са сједиштем при Министарству културе, истраживања и високог образовања Луксембурга, која уско сурађује с европским институцијама. Ова је мрежа 1994. провела студију о утјецају Европскога града културе од његова оснивања, а од 2006. у свакој Европској културној пријестолници, као и у оним бившима, представља путујућу изложбу «Путовање у свијет: Главни градови културе» («А Јоурнеy то тхе Wорлд: Цултурал Цапиталс»). Изложба је по први пут била постављена у Патрасу 27. 3. 2006.
Године 1999. Европски град културе преименован је у Европски главни град културе, те је од тада финанциран кроз програм Цултуре 2000. 25. 5. 1999. одлуком Европскога парламента и Вијећа ЕУ-а ова годишња приредба интегрирана је у Оквирни програм рада ЕУ-а те је уведен и нови начин избора градова за раздобље 2005.- 2019.
Све до 2004. године Европске пријестолнице културе биране су на основи међувладиних договора земаља ЕУ-а; државе чланице су једногласно одабирале градове који су највјеројатнији предстојећи домаћини манифестације, а Европска комисија би сваке године изабраноме граду давала финанцијску помоћ за припрему манифестације. Од 2005. институције ЕУ-а судјелују у процесу избора градова домаћина. На тај се начин избјегава прежестока конкуренција у надметању за ту престижну титулу и олакшава сāм избор.
Европски (главни) градови културе[уреди | уреди извор]
Бивши Европски градови културе[уреди | уреди извор]
- 1985 : Атена (Грчка)
- 1986 : Фиренца (Италија)
- 1987 : Амстердам (Низоземска)
- 1988 : Западни Берлин (Западна Њемачка)
- 1989 : Париз (Француска)
- 1990 : Гласгоw (Уједињено Краљевство)
- 1991 : Дублин (Ирска)
- 1992 : Мадрид (Шпањолска)
- 1993 : Антwерпен (Белгија)
- 1994 : Лисабон (Португал)
- 1995 : Луxембоург (Луксембург)
- 1996 : Копенхаген (Данска)
- 1997 : Солун (Грчка)
- 1998 : Стоцкхолм (Шведска)
- 1999 : Wеимар (Њемачка)
- 2000 : Авигнон (Француска) - Берген (Норвешка) - Бологна (Италија) - Бруxеллес (Белгија) - Хелсинки (Финска) - Кракоw (Пољска) - Праг (Чешка) - Реyкјавик (Исланд) - Сантиаго де Цомпостела (Шпањолска)
- 2001 : Порто (Португал) - Роттердам (Низоземска)
- 2002 : Бругес (Белгија) - Саламанца (Шпањолска)
- 2003 : Граз (Аустрија)
- 2004 : Генова (Италија) - Лилле (Француска)[1]
- 2005 : Цорк (Ирска)[2]
- 2006 : Патрас (Грчка)
- 2007 : Луxембоург (Луксембург) и Сибиу (Румуњска)[3]
- 2008 : Ливерпоол (Уједињено Краљевство) - Ставангер (Норвешка)[4]
- 2009 : Линз (Аустрија)[5] - Вилниус (Литва)[6]
- 2010 : Ессен (Њемачка)[7] - Печух (Мађарска)[8] - Истанбул (Турска)[9] (као представник државе изван ЕУ-а)
- 2011 : Таллинн (Естонија)[10] - Турку (Финска)[11]
- 2012 : Гуимарãес (Португал), Марибор (Словенија)
- 2013 : Марсеј (Француска), Кошице (Словачка)
- 2014 : Рига (Латвија), Умеå (Шведска)
- 2015 : Монс (Белгија), Плзењ (Чешка)
- 2016 : Сан Себастиан (Шпањолска), Wроцлав (Пољска)
- 2017 : Аархус (Данска), Пафос (Ципар)
- 2018 : Лееуwарден (Ниоземска), Валлетта (Малта)
- 2019 : Матера (Италија), Пловдив (Бугарска)
- 2020 : Ријека (Хрватска), Галwаy (Ирска), продужено до априла 2021.
- 2022 : Нови Сад (Србија), Есцх-сур-Алзетте (Француска), Каунас (Литва)
- 2023 : Весзпрем (Мађарска), Темишвар (Румуњска), Елефсина (Грчка)
Садашњи Европски главни градови културе[уреди | уреди извор]
Будући Европски главни градови културе[уреди | уреди извор]
- 2025 : Горизиа/Нова Горица (Италија/Словенија), Цхемнитз (Њемачка)
- 2026 : Тренчíн (Словачка), Оулу (Финска)
- 2027 : Éвора (Португал), Лиепāја (Латвија)
- 2028 : Ческé Будěјовице (Чешка), Боургес (Француска), Скопје (С. Македонија)
- 2029 : Пољска, Шведска
- 2030 : Ципар, Белгија
- 2031 : Малта, Шпањолска
- 2032 : Бугарска, Данска
- 2033 : Низоземска, Италија
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Берлин - културна пријестолница Европе 1988., њемачка поштанска марка
-
Ријека, ЕПК 2020.
-
Порто 2001.
-
Вилниус 2009.
-
Пафос 2017.
-
Валлетта 2018.
-
Каунас 2022.
-
Рига 2014.