Друштво

Друштво је група људи који живе или раде заједно. Има више различитих употреба овог појма. Обично се односи на групу људи који заједно живе у уређеној заједници.

Дефиниције

Друштвене науке користе појам друштво да означе групу људи који формирају полу-отворени (или полу-затворени) друштвени систем, у којем се већи део интеракције одвија међу индивидуа које су део групе. Апстрактније, друштво се дефинише као мрежа односа између ентитета. Такође се дефинише и као независна заједница.

Појам друштво потиче од латинског социетас, у значењу пријатељске везе са другима. Латинско социетас се изводи из социус (партнер). Појам друштво често указује на то да његови чланови деле неке заједничке бриге или интересе у заједничком циљу. Као такав, често се користи као синоним за народ једне земље који има заједничке институције које се брину за грађанско благостање.

Друштво и природа

Друштво се може дефинисати као целокупност односа људи према природи и међусобних односа људи. Што се тиче односа људи према природи, он је јединствен. НЈегова суштина је у континуираном настојањуи људи да природу потчине себи. Што се тиче односа између људи, он је много сложенији и обухвата све односе међу људима, од оних мање сложених и мање битних, до веома сложених и најбитнијих. Међу њима су и најсложенији и најбитнији за разумевање друштва производни односи. Појединачне, емоционалне и интелектуалне везе међу људима резултат су њихових појединачних воља, али односи у које ступају живећи у нацији, насељу или породици су нужни, с обзиром на објективност ових делова друштвене стварности.

Структура и динамика друштва

С обзиром на то да социологија проучава друштво и друштвене појаве које су у својој укупности међусобно повезане тако да образују људско друштво, као један од првих задатака социологије намеће се потреба да се изврши класификација и утврде међусобни односи између тих појава, односно да се утврди структура друштва, с обзиром на односе који постоје између елемената из којих се она састоји. Исто тако, потребно је утврдити динамику друштва, с обзиром на карактер промена елемената друштва које доводе до његовог кретања.

• Друштвена структура се састоји из два основна начела: економске основе и друштвене надградње, с тим што се друштвена надградња диференцира на друштвено-политичку организацију друштва и облике друштвене свести.
  • Економска основа представља област друштвене производње материјалних добара која омогућава друштвену и индивидуалну егзистенцију човека.
  • Друштвену надградњу сачињавају све остале области друштвене стварности које су у крајњој линији условљене економском основом друштва. То су грубо диференцирано друштвено-политичка организација друштва (држава, правне институције, политичке организације) и друштвена свест која се састоји из правно-политичке надградње и виших облика свести (религија, морал, филозофија, наука и уметност).
• Друштвена динамика произилази из схватања покретачких снага развоја људског друштва, као саставног дела схватања друштва уопште. Те снаге су садржане у развоју производње, односно у развоју њених материјалних снага, које доводе до нужне, одговарајуће промене у производним односима, а и једни и други заједно доводе до даљих промена у свим осталим областима друштвене стварности, односно у областима друштвене надградње.

Друштвена основа

Друштвена основа има економски карактер и састоји се из производних снага и производних односа, који се заједничким именом зову начин производње
У ширем смислу, друштвена основа обухвата и производњу људи, географске факторе и остатке претходног начина производње. Производне снаге сачињавају средства за производњу и човек са својим способностима. Производни односи су односи у које људи ступају у процесу производње.

Облици друштвеног живота

• Хорда је настарији и најнеразвијенији облик друштвеног живота. Она је настала на нижем ступњу дивљаштва и траје до његовог сљедећег ступња. Формирала се из чопора у којему су живјеле човјеколике животиње и представља почетак друштвеног живота. Хорда је представљала и биолошку и економску заједницу јер је човјек све своје потребе реализирао у њој. Хорда се састојала од 10-20 чланова који су живјели на заједничком територију, стално се крећући у потрази за храном.
• Род је виши облик организирања друштвеног живота. Особитост рода је да се први пут из сполних односа искључују родитељи и дјеца и формира се брачна заједница по генерацијама. Касније ће се из сполних односа искључити и рођена браћа и сестре. У родовима се врши подјела рада. Неки се родови баве пољодјелством, неки сточарством, занатством. Велики родови се и цијепају, али задржавају везе с осталим новим родовима, па се на тај начин обликују братства
• Племе чини већи број родова који су настали из једног заједничког рода. То је дакле заједница која се темељи на крвном сродству, али и на заједничком територију. Племе обједињује извјесне функције родова, у почетку само везане за ратовање, а касније све више. Касније се јављају и савези племена.
• Народ је први облик организирања који није темељен на крвном сродству, већ само на територијалној повезаности. До спајања племена у оквиру државне заједнице долази због појаве приватног власништва и првих манифестација издиференцираности друштва на класе. Класна подјела је захтијевала организацију за заштиту интереса класе која је била носитељ средстава за производњу. Та организација је била држава, а становници који су на њеном територију живјели били су прије свега подијељени на класе.
• Нација настаје као резултат великих економских, политичких и културних промјена које са собом доноси капиталистички начин производње, буржоаско друштво.
• Класе су велике друштвене групе које се налазе у међусобном односу експлоатације.
• Касте су затворене друштвене групе, формиране на религиозној основи, настале и нестале у робовласничком друштву.
• Сталежи су велике друштвене групе које се формирају на правним основама, настале и нестале у феудалном друштву.
• Држава је настала као резултат потребе за заштитом опстанка друштва и њених чланова, који су били угрожени класним сукобом када је избио између прве двије антагонистички међусобно супротстављене класе. Према организацији власти држава се дијели по
  • Облику владавине на монархије и републике.
  • Критерију политичког режима на аутокрације и демокрације
  • Критерију државног уређења на једноставне и сложене државе, при чему сложене државе могу бити федерације и конфедерације.
• Политичке странке су организације сувременог друштва које имају за циљ освајање и одржавање државне власти. Дијеле се на
  • Грађанске странке које теже да заштите интересе буржоазије и дијеле се на конзервативне и либералне.
  • Радничке странке се дијеле на социјалистичке и комунистичке.
• Обитељ је један од најстаријих облика у којима људи организују свој живот. Она има биолошку, психолошку и економску функцију. Биолошка димензија обитељи односи се на остварење сполних веза и рађања, односно производњу људи. Психолошка димензија односи се на образовање дјеце и на формирање и изражавање осјећаја између чланова обитељи — прије свега родитеља и дјеце, али и мужа и жене. Економска димензија односи се на чињеницу да се у њеном оквиру одвија организација и подјела рада. Обитељи су се развијале слиједећим током:
  • брачна заједница по генерацијама (обитељ крвног сродства)
  • пунална (искључени рођени браћа и сестре)
  • синдијазмичка (брак између једног мушкарца и једне жене)
  • моногамна (тешко раскидива)

Елементи правно-политичке структуре друштва

Право представља скуп друштвених правила које је донела држава са циљем да се њима, уз помоћ монопола физичке силе, заштити класни интерес владајуће класе.

Политика је усмеравање друштва путем доношења и извршавања одлука које важе за друштво као целину. Она се састоји из три елемента:

• политичка идеологија
• политичке организације
• политичка делатност

Друштвена свијест

• Религија је сустав идеја и скуп осјећаја који бит свијета објашњавају натприродним, ирационалним. У свом развоју религијска свијест пролази кроз три фазе: анимизам, политеизам и монотеизам. Развојем људског друштва Бог престаје бити биће, већ се јавља као идеја (деизам). У сувременом свету присутна је и нова врста религијске свијесте, пантеизам, која настоји помирити религију и знаност. Религија као колективна свијест описује се као сустав вјеровања и обичаја везаних уз забрањене и издвојене ствари назване светима. Сви који прихваћају тај сустав вјеровања и обичаја везани су моралну заједницу звану црква.
• Морал је облик друштвене свијести који представља сустав правила или норми темељених на схваћању добра и зла, које регулирају односе човјека према друштву, другим људима и себи самом, на тај начин што их се људи придржавају без обзира на санкције.
• Филозофија представља облик друштвене свијести који настоји изразити законитости које постоје у природи, друштву и мишљењу. Предмет којим се бави је дакле укупна објективна стварност, свијет у цјелини и у том смислу она даје опћи, универзални поглед на свијет, представља опћи облик свијести.
• Знаност је облик друштвене свијести који представља сустав знања о законитостима које се односе на природу, друштво и људско мишљење. Истовремено, знаност је и процес стјецања нових знанствених спознаја.
• Умјетност је облик друштвене свијести кроз који умјетник у одређеном времену изражава свој однос према објектима и стварности (природи у ужем смислу) кроз различита естетска подручја уз помоћ различитих симбола, а обраћајући се осјетилима.

Друштвена динамика

• Појам друштвене динамике или кретање друштва
  Могу се уочити два појма кретања - шири и ужи:
  • Шири појам кретања друштва подразумијева свако кретање у друштву, сваку промјену.
  • Ужи појам кретања друштва обухваћа само промјене које битно мијењају друштво или неки његов дио, односно доносе квалитету који до тада није постојао.
• Појам социјалне револуције
  Свако кретање друштва које се одвија поступно, споро и не доноси велике, битне промјене, назува се еволуција. С друге стране, револуција мијења друштво у цјелини врло брзо. Револуција има ужу фазу (тренутак смјене власти) и ширу фазу (низ промјена које су нужне за успоставу новог типа друштва).
• Друштвено-економска формација представља типичан и релативно трајан сустав односа у друштву, формиран око основног производног односа, као најбитнијег односа у друштву, израженог у власништву над средствима за производњу. Кретање, односно развој друштва, путем револуционарних промјена одвијао се кроз пет повијесних типова друштвено-економских формација:
  • Првобитна заједница
  • Робовласничко друштво
  • Феудално друштво
  • Капиталистичко друштво које садржи неколико фаза:
    • Либерални капитализам послије индустријске револуције.
    • Монополистички капитализам (картел, труст, концерн, синдикат)
    • Државни или сувремени капитализам (политика инвестирања, цијена, царина, фискалне мјере, ... ), настаје државно власништво.
  • Социјалистичко друштво

Савремено друштво

Савремено капиталистичко друштво се временом помало социјализовало, али рушењем Берлинског зида многа достигнута социјална права су укинута. У земљама традиционалног развијеног капитализма застао је развој производних снага, средстава за производњу у фази глобалног монополистичког поретка,... Слој људи, менаџера, све снажније преузима контролу над друштвом поред традиционалне — бирократије, и — технократије.
У неразвијеним земљама се углавном јављају прокапиталистички, марионетски (често милитаристички) режими, па те земље и даље остају експлоатисане и неразвијене.
Социјалистичке земље су се углавном распале и рестаурирале капиталистички режим.

Нека обележја савременог друштва

Повезивање човечанства се дешава захваљујући јако брзом развоју науке, а првенствено електротехнике. Научно-технолошка револуција је све ово омогућила.

Масовна култура је једно од кључних обележја савременог друштва и предмет велике научне пажње. Она настаје повезивањем човечанства.

Кич тј. антивредност, „уметничко ђубре“. Према Абрахаму Молу постоји пет принципа за идентификацију и класификацију кича:

• принцип неадекватности
• принцип кумулације
• принцип синестезије
• принцип осредњости
• принцип комфора

Еколошки проблеми савременог друштва јављају се због брзог развоја индустрије без контроле загађивања околине.

Организације

Опстанак

Људска друштва су често организована према њиховим примарним средствима за опстанак: друштвени научници препознавају друштва ловаца-сакупљача, номадска пасторална друштва, хортикултурна или једноставна пољопривредна друштва, и напредна пољопривредна друштва, позната и као цивилизације. Неки сматрају да су индустријска и пост-индустријска друштва засебна у односу на традиционална пољопривредна друштва.

Политичке организације

Друштва такође могу бити организована према њиховој политичкој структури: деле се (од мањих и једноставнијих ка већим и комплекснијим) на банде, племена, поглаварства, и државна друштва.

Подељена мишљења

За припаднике многих нација сједињених по сличним политичким и културним традицијама, веровањима или вредностима се понекад каже да су друштво (на пример: јудео-хришћанско, источно, западно итд.). Када се користи у овом контексту, израз се користи као средство да се изрази контраст два или више „друштава“ чији представници представљају алтернативне супротстављајуће и надметајуће погледе на свет.

Општи интерес

Такође, нека академска, образована и школска друштва и удружења, као што је Америчко друштво математичара, описују себе као друштва. У Уједињеном Краљевству она су обично непрофитна и имају статус хуманитарних организација. У науци у величини варирају од оних која укључују национална научна друштва укључујући и Краљевско друштво до регионалних природно историјских друштава. Академска друштва могу имати интересовања у широком спектру тема, укључујући уметност, хуманитарност и науку.

Комерцијалне организације

У Сједињеним Америчким Државама, назив „друштво“ је најчешћи у привреди, у којој се партнерство између инвеститора који започињу посао обично зове „друштво“. У Уједињеном Краљевству, партнерства се не називају друштвима, али кооперативци или колеге су често познати као друштва (као што су пријатељска друштва и градитељска друштва).

Невладине организације - удружења грађана

Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у задње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација“ користи се и термин „удружење грађана“.

Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.” Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.

Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:

• Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група
• Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности
• Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религиозних и културних веровања и активности
• Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу
• Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.

Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје. Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:

• Извршна власт
• Правосудна власт
• Законодавна власт
• Медији
• Локална власт
• Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:
  • Изборна комисија
  • Комисија за људска права
  • Комисија за борбу против корупције
  • Канцеларија главног ревизора
  • Канцеларија Врховног тужиоца
  • Омбодусман (јавни адвокат)
• Удружења грађана
• Берза
• Универзитет

Као што се види, простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).

Додатне информације о цивилном друштву, невладиним организацијама и сродним појмовима могу да се нађу на сајту НВО Центар за развој непрофитног сектора [www.црнпс.орг.yу] или на сајту НВО [Европски покрет у Смедеревској Паланци] [www.европски-покрет.орг.рс].

Конфузије

Ако је друштво некакав слоган, разлог за конфузије у његовом разумевању могу да буду разне нијансе у којима се он користи да би се објаснио велики број политичких мишљења. На пример, бивши британски премијер Маргарет Тачер је фамозно демантовала да друштво уопште и постоји. Међутим, њена употреба тог термина била је уска и треба да се разуме у оквиру контекста њене полемике. У интервјуу магазина Wомен'с Оwн, 3. октобра 1987, Тачер је дискутовала да је обавеза за решавање социјалних проблема, што је било очекивана од владе, одговорност индивидуа и породица: „ниједна влада не може да уради ништа осим преко људи, а људи најпре морају да се окрену себи“. Тачер једино негира постојање „друштва“ каквим га она разуме – идеја да је социјално благостање одговорност друштва (или, у ужем смислу, влада), а не индивидуа.

Постојање

I даље је у току дебата у социолошким и антрополошким круговима о томе да ли постоји ентитет кога бисмо могли назвати друштвом. Неки марксистички теоретичари, Луј Алтисе, Ернесто Лаклау и Славој Жижек, су полемисали да друштво није ништа више него ефекат владајуће идеологије одређеног класног система и да не треба да се користи као социолошка идеја.<

Литература

• Еффланд, Р. 1998. Тхе Цултурал Еволутион оф Цивилизатионс Меса Цоммунитy Цоллеге.
• Јенкинс, Р. 2002. Фоундатионс оф Социологy. Лондон: Палграве МацМиллан. ИСБН 0-333-96050-5.
• Ленски, Г. 1974. Хуман Социетиес: Ан Интродуцтион то Мацросоциологy. Неw Yорк: МцГраw- Хилл, Инц.
• Раyмонд Wиллиамс, "www.флпмихаи.блогспот.цом", ин: Wиллиамс, Кеy Wордс: А Воцабуларy оф Цултуре анд Социетy. Фонтана, 1976.
• Алтхуссер, Лоуис анд Балибар, Éтиенне. Реадинг Цапитал. Лондон: Версо, 2009.
• Том Боттоморе (ед). А Дицтионарy оф Марxист Тхоугхт, 2нд ед. Малден, МА: Блацкwелл Публисхинг, 1991. 45–48.
• Цраиг Цалхоун (ед), Дицтионарy оф тхе Социал Сциенцес Оxфорд Университy Пресс (2002)
• Стуарт Халл. "Ретхинкинг тхе Басе анд Суперструцтуре Метапхор." Паперс он Цласс, Хегемонy анд Партy. Блоомфиелд, Ј., ед. Лондон: Лаwренце & Wисхарт, 1977.
• Цхрис Харман. "Басе анд Суперструцтуре". Интернатионал Социалисм 2:32, Суммер 1986, пп. 3–44.
• Давид Харвеy. А Цомпанион то Марx'с Цапитал. Лондон: Версо, 2010.
• Ларраин, Јорге. Марxисм анд Идеологy. Атлантиц Хигхландс, НЈ: Хуманитиес Пресс, 1983.
• Гyöргy Лукáцс. Хисторy анд Цласс Цонсциоуснесс. Цамбридге, МА: МИТ Пресс, 1972.
• Постоне, Моисхе. Тиме, Лабоур, анд Социал Доминатион: А Реинтерпретатион оф Марx'с Цритицал Тхеорy. Цамбридге [Енгланд]: Цамбридге Университy Пресс, 1993.
• Раyмонд Wиллиамс. Марxисм анд Литературе. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1977.
• Абy, Степхен Х. Социологy: А Гуиде то Референце анд Информатион Соурцес, 3рд едн. Литтлетон, Цолорадо, Либрариес Унлимитед Инц., 2005, ИСБН 1-56308-947-5 ОЦЛЦ 57475961
• Еарл Баббие. 2003. Тхе Працтице оф Социал Ресеарцх, 10тх едитион. Wадсwортх, Тхомсон Леарнинг Инц., ИСБН 0-534-62029-9 ОЦЛЦ 51917727
• Рандалл Цоллинс. 1994. Фоур Социологицал Традитионс. Оxфорд, Оxфорд Университy Пресс ИСБН 0-19-508208-7 ОЦЛЦ 28411490
• Леwис А. Цосер, Мастерс оф Социологицал Тхоугхт : Идеас ин Хисторицал анд Социал Цонтеxт, Неw Yорк, Харцоурт Браце Јовановицх, 1971. ИСБН 0-15-555128-0.
• Антхонy Гидденс. 2006. Социологy (5тх едитион), Политy, Цамбридге. ИСБН 0-7456-3378-1 ОЦЛЦ 63186308
• Ландис, Јудсон Р (1989). Социологy: Цонцептс анд Цхарацтеристицс (7тх изд.). Белмонт, Цалифорниа: Wадсwортх. ИСБН 0-534-10158-5. 
• Сеyмоур Мартин Липсет анд Еверетт Царлл Ладд. "Тхе Политицс оф Америцан Социологистс," Америцан Јоурнал оф Социологy (1972) 78#1 пп. 67–104 ин ЈСТОР
• Мационис, Јохн Ј (1991). Социологy (3рд изд.). Енглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 0-13-820358-X. 
• Роберт К. Мертон. 1959. Социал Тхеорy анд Социал Струцтуре. Тоwард тхе цодифицатион оф тхеорy анд ресеарцх, Гленцое: Илл. (Ревисед анд енларгед едитион) ОЦЛЦ 4536864
• Миллс, C. Wригхт, Тхе Социологицал Имагинатион,1959 Архивирано 2010-01-07 на Wаyбацк Мацхине-уОЦЛЦ 165883
• C. Wригхт Миллс, Интеллецтуал Црафтсмансхип Адвицес хоw то Wорк фор yоунг Социологист Архивирано 2006-11-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• Митцхелл, Геоффреy Дунцан (2007) [1968]. А Хундред Yеарс оф Социологy: А Цонцисе Хисторy оф тхе Мајор Фигурес, Идеас, анд Сцхоолс оф Социологицал Тхоугхт. Неw Брунсwицк, Неw Јерсеy: Трансацтион Публисхерс. ИСБН 978-0-202-36168-0. ОЦЛЦ 145146341. 
• Роберт А. Нисбет 1967. Тхе Социологицал Традитион, Лондон, Хеинеманн Едуцатионал Боокс. ИСБН 1-56000-667-6 ОЦЛЦ 26934810
• Георге Ритзер анд Доуглас Ј. Гоодман. 2004. Социологицал Тхеорy, Сиxтх Едитион. МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-281718-6 ОЦЛЦ 52240022
• Сцотт, Јохн & Марсхалл, Гордон (едс) А Дицтионарy оф Социологy (3рд Ед). Оxфорд Университy Пресс, 2005, ИСБН 0-19-860986-8, ОЦЛЦ 60370982
• Wаллаце, Рутх А. & Алисон Wолф. 1995. Цонтемпорарy Социологицал Тхеорy: Цонтинуинг тхе Цлассицал Традитион, 4тх ед., Прентице-Халл. ИСБН 0-13-036245-X ОЦЛЦ 31604842
• Харрисон Wхите. 2008. Идентитy анд Цонтрол. Хоw Социал Форматионс Емерге. (2нд ед., Цомплетелy рев. ед.) Принцетон, Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-13714-8 ОЦЛЦ 174138884
• Wиллис, Еван. 1996. Тхе Социологицал Qуест: Ан интродуцтион то тхе студy оф социал лифе, Неw Брунсwицк, Неw Јерсеy, Рутгерс Университy Пресс. ИСБН 0-8135-2367-2 ОЦЛЦ 34633406
• Норберт Елиас: Wас ист Созиологие? Јувента, Мüнцхен 1970.
• Јоханнес Хеинрицхс: Логик дес Созиален. Wораус Геселлсцхафт ентстехт. Стено, Мüнцхен 2005.
• Карл-Хеинз Хиллманн: Геселлсцхафт. Ин: Wöртербуцх дер Созиологие. 4. Ауфлаге. Крöнер, Стуттгарт 1994, ИСБН 3-520-41004-4.
• Петер Кослоwски: Еволутион унд Геселлсцхафт. Еине Аусеинандерсетзунг мит дер Созиобиологие. 2. Ауфлаге. Мохр Сиебецк, Тüбинген 1984.
• Јöрн Ламла, Хеннинг Лауx, Хартмут Роса, Давид Стрецкер (Хг.): Хандбуцх дер Созиологие, УВК, Констанз 2014. ИСБН 978-3-8252-8601-9.
• Никлас Лухманн: Дие Геселлсцхафт дер Геселлсцхафт. 1997, ИСБН 3-518-28960-8.
• Петер Рубен: Гемеинсцхафт унд Геселлсцхафт – ернеут бетрацхтет. Ин Диттмар Сцхорковитз (Хг.): Етхнохисторисцхе Wеге унд Лехрјахре еинес Пхилосопхен. Франкфурт 1995.
• Гунтер Рункел: Аллгемеине Созиологие. Геселлсцхафтстхеорие, Созиалструктур унд Семантик. Олденбоург, Мüнцхен/Wиен 2005, ИСБН 3-486-57708-5 (в.а. Кап. 2: Созиологисцхе Классикер унд ихре Тхеориен).
• Фердинанд Тöнниес: Гемеинсцхафт унд Геселлсцхафт. 1887; Wиссенсцхафтлицхе Буцхгеселлсцхафт, Дармстадт 2005.
• Бернард Wиллмс: Сyстем унд Субјект одер дие политисцхе Антиномие дер Геселлсцхафтстхеорие. Ин: Франз Мациејеwски (Хрсг.): Тхеорие дер Геселлсцхафт одер Созиалтецхнологие. Сухркамп, Франкфурт 1973, ИСБН 3-518-06101-1, С. 43–77.
• Елман Сервице: Оригинс оф тхе стате анд цивилизатион. 1975, ИСБН 0-393-09224-0.

Вањске везе

Потражи значење ријечи Социетy у
W(ј)ечнику, слободном рјечнику.

Друштво на Wикимедијиној остави

• Друштво на Пројекту Опен Дирецторy
• Дефинитион оф Социетy Архивирано 2005-02-05 на Wаyбацк Мацхине-у фром тхе Оxфорд Енглисх Дицтионарy.
• Лецтуре нотес он "Дефининг Социетy" Архивирано 2012-04-14 на Wаyбацк Мацхине-у фром Еаст Царолина Университy.
• Интернет Модерн Хисторy Соурцебоок: Индустриал Револутион Архивирано 2009-08-31 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тхе Даy тхе Wорлд Тоок Офф Сиx парт видео сериес фром тхе Университy оф Цамбридге трацинг тхе qуестион "Wхy дид тхе Индустриал Револутион бегин wхен анд wхере ит дид." Архивирано 2013-01-18 на Wаyбацк Мацхине-у
• ББЦ Хисторy Хоме Паге: Индустриал Револутион
• Натионал Мусеум оф Сциенце анд Индустрy wебсите: мацхинес анд персоналитиес
• Индустриал Револутион анд тхе Стандард оф Ливинг бy Цларк Нардинелли - тхе дебате овер wхетхер стандардс оф ливинг росе ор фелл.
• Цлифф Нотес он Тyпес оф Социетиес Архивирано 2012-09-12 на Wаyбацк Мацхине-у
• Перцептионс оф Кноwледге, Кноwледге Социетy, анд Кноwледге Манагемент Архивирано 2010-11-30 на Wаyбацк Мацхине-у
• Геселлсцхафт на Пројекту Опен Дирецторy
• Георг Симмел: Созиологие. Унтерсуцхунген üбер дие Формен дер Вергеселлсцхафтунг.
• Созиологие сцхаффт Геселлсцхафт, Армин Нассехи üбер ден созиологисцхен Дискурс дер Модерне. Деутсцхландфунк.
• Wелтгеселлсцхафт Архивирано 2012-03-10 на Wаyбацк Мацхине-у Тагунгсинтро дес Институтс фüр Wелтгеселлсцхафт дер Факултäт фüр Созиологие дер Университäт Биелефелд унд дер Зеитсцхрифт фüр Созиологие.
• Бундесзентрале фüр политисцхе Билдунг Дас Унбехаген ан дер Геселлсцхафт вон Мартин Хартманн, Институт фüр Созиалфорсцхунг дер Јоханн Wолфганг Гоетхе-Университäт ин Франкфурт ам Маин.