Дијететски суплемент
| Дијететски суплементи | |
|---|---|
| Интервенција | |
 Један од дијететских суплемената који се користи у исхрани спортиста | |
| ИЦД-10-ПЦС | Е02.642 |
| МеСХ | Д044623 |
Дијететски суплементи или додаци исхрани су производи који својим активним састојцима могу да помогну, појачају или асистирају јачању природних функција организма. У потенцијалне кориснике дијететских суплемената спадају; особе са повећаним нутритивним потребама, особе са смањеним уносом појединих састојака хране, особе код којих се жели постићи одређено физиолошко деловање и особе из посебне категорије становништва (деца, труднице, спортисти).
Дефиниције
[уреди | уреди извор]Храна
[уреди | уреди извор]Храна је свака супстанца или производ, прерађена, делимично прерађена или непрерађена, а намењена је за исхрану људи, осим: хране за животиње које не служе за производњу хране, живих животиња, ако нису припремљене за стављање у промет ради исхране људи, биљака пре жетве, бербе или убирања плодова, медицинских производа (лекова), козметичких производа, дувана и дуванских производа, наркотика или психотропних супстанци, остатака (резидуа) и контаминената [1].
Храна је и пиће, гума за жвакање, као и било која супстанца наменски додата храни током припреме, обраде или производње. Храна је и вода за пиће, укључујући воду у оригиналној амбалажи (стона вода, минерална вода и изворска вода), као и вода која се употребљава, односно додаје током припреме, обраде или производње хране.
Дијететски производи
[уреди | уреди извор]Дијететски производи су намирнице које се због посебног састава или посебног начина производње јасно разликују од намирница нормалног састава и које су погодне за посебно наведену нутритивну намену за коју се стављају у промет. Дијететски производи намењени су да задовоље посебне нутритивне захтеве: здраве одојчади и мале деце, одређене категорије лица код којих је поремећен процес пробаве или метаболизмам, одређене категорије лица које се налазе у посебним физиолошким стањима и код којих је потребно постићи посебно деловање контролисаним уносом одређених састојака хране [2].
Дијететски производи зависно од састава и намене, могу бити:
- формуле за одојчад
- храна за одојчад и малу децу
- храна за особе на дијети за мршављење
- храна за посебне медицинске намене
- храна за особе нетолерантне на глутен
- замене за со за људску исхрану
- дијететски суплементи
Дијететски суплементи
[уреди | уреди извор]Сједињене Државе
[уреди | уреди извор]Дијететски суплементи, како је то написано у директиви (енгл. Dietary Supplement Health and Education Act of 1994)[3] Америчке канцеларије за дијететске суплементе, дефинишу као: производи (сем дувана) који су намењени суплементирању исхране и који у себи садрже једну или више следећих компоненати: витамине, минерале, биљке и друге биљне производе, аминокиселине, дијеталне супстанце које повољно утичу на унос хране, концентрате, метаболите, конституенте, екстракте или разне комбинације ових компоненти.
Европска унија
[уреди | уреди извор]У „Директиви за исхрану Европске уније 2002/46/ЕЦ“ из 2002. као дијететски суплементи се означавају; намирнице чија је намена да допуне нормалну исхрану и које су концентрисани извори хранљивих материја и других супстанци неопходних у исхрани или физиолошким процесима, било самостално или у комбинацији, а на тржишту се продају у дози или облику као што су капсуле, пастиле, таблете, пилуле и других слични облици, кесице прашка, ампуле течности, и других слични облици течности и прашкови и дизајнирани су тако да се могу конзумирати у одмерено малим количинама [4].
Према томе, суплементи се дефинишу као намирнице које допуњују нормалну исхрану и;
- представљају концентроване изворе витамина, минерала, аминокиселина или других супстанци са хранљивим или физиолошким ефектом, појединачно или у комбинацији
- у промету се налазе у дозираним облицима дизајнираним да се узимају у одмереним појединачним количинама (капсуле, пастиле, таблете, пилуле, кесице прашка, ампуле течности, бочице за дозирање у капима и сл)
- у организам се уноси концентрована форма биоактивне супстанце која није у матриксу намирнице
- дозе могу значајно да премаше количине заступљене у уобичајеним намирницама у свакодневној исхрани.
Основне поставке
[уреди | уреди извор]Како је као предуслов за одржавање доброг здравља важна правилна и разноврсна исхрана, доказано је да се уношењем одговарајућих нутритивних (хранљивих) састојака може спречити настанак многих обољења. Тако у групу нутритивних састојака који могу допринети побољшању здравља и превенцији неких болести спадају и дијететски суплеметни или допуне у исхрани, чија примена мора бити заснована не само на искуству традиционалне медицине и препорукама произвођаћа, већ и на савременим научним сазнањима [5].
Дијететски суплементи су понекад веома слични лековима, не само по спољашњем изгледу, већ и по саставу јер често у себи садрже исте супстанце (нпр. витамине, глукозамин сулфат, хондроитин сулфат, итд..) Разлика је обично (али не увек) у примењеним дозама и начину употребе или намени.
| Поље разлике | Дијететски суплементи | Лекови |
|---|---|---|
| Законодавство | ||
| Корисници | ||
| Безбедност | ||
| Продаја | ||
| Захтев |
Дијететски суплементи или допуне у исхрани спадају у категорију хране, и не могу се назвати леком, [н 1] али се за њих може тврдити да имају благотворне ефекте на здравље корисника и да су зато пожељни у исхрани [6]. Зато се на дијететским суплементима истичу декларације да они служе у сврху постављања дијагнозе, лечења и превенције било које болести или стања. У Директиви за исхрану Европске уније 2002/46/ЕЦ из 2002. захтева се да дијететски суплементи буду безбедни у погледу доза и чистоће. Само они дијететски суплементи за које је доказано да су безбедни могу се наћи на тржишту ЕУ и продавати без лекарског рецепта [4].
Скраја 20. века у свету је започео процес перманентног пораста интересовања, све већег броја људи, за коришћење дијететских суплемената или додатака у исхрани. Тако је само у Европи током 2003. трговина биљним препаратима достигла ниво од 5,3 милијарде долара (Немачка 2,1, Француска 1,1 док су све остале земље ЕУ у ту сврху потрошиле 2,1 милијарду долара) [7] Оваквом интересовању и потрошњи умногоме је допринела све агреагресивнија рекламна кампања произвођача дијететских суплемента који нуде биљне суплементе у циљу унапређења општег здравља, поправљања енергетског стања и кондиције, и спречавања и лечења разних обољења. Зато дијететске суплементе најчешће користе особе са различитим здравственим проблемима, међу којима и многе које имају тешка обољења попут тумора, алкохоличари или гојазне особе [8][9][10]
На основу неких података изнетих на „Другом Конгресу о начину исхране становништва Србије“ одржаном 2009. у Београду, заступљеност појединих намирница у структури дневне исхране и проценат уноса нутријената, веома су забрињавајући и потврђују могућност постојања нутритивних дефицита међу становништвом Србије. Зато се све више у Србији намеће потреба за правилном и рационалном употребом дијететских суплемената који могу имати значајну улогу не само у процесу самомедикације, превенцији и дијетотерапији, већ и у различитим медицинским стањима, код различитих популационалних група, и у одржавању доброг здравља.[11]
| Где пацијенти купују дијететске суплементе | Примену суплемента је прпоручио |
|---|---|
Законска регулатива
[уреди | уреди извор]„Правилником о здравственој исправности дијететских производа“ (Сл. Гласник РС бр.45/од 3 јула 2010) у Србији је прописана обавеза уписа дијететских суплемента у базу података Министарства здравља пре њиховог пуштања у промет. По овом Правилнику производи се категоризује у групу дијететских суплемената само ако по свом квалитативном и квантитативном саставу, дозирању и дејству не припадају групи лекова, односно не треба да буде регистровани у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије као лек.
До доношења Правилника АЛИМС је обављала класификацију производа, тако што је подносиоцима захтева за класификацију издавали мишљења да неки производ није лек [н 2], а од доношења Правилника обављање послова категоризације дијететских суплемената у Србији од АЛИМС-а преузео је Фармацеутски факултет Универзитета у Београду (уместо установљења посебне комисије како је то регулисано у ЕУ).
За разлику од Србије, у земљама у окружењу, као што су Хрватска или Словенија [н 3], постоје посебне комисије при институтима за јавно здравље које разматрају сваки дијететски препарат и доносе мишљење о њему, узимајући у обзир регулативу своје земље и регулативу земаља чланица ЕУ (због настојања да се ова врста прописа усклади на нивоу свих чланица ЕУ).
Напомене
[уреди | уреди извор]- ↑ Често се велики број дијететских суплемената који се дистрибуира у облику капсула, таблета, сирупа, капи рекламира на недозвољен начин под називом „лек“.
- ↑ Мишљења о дијететским суплементима, до усвајања „Правилником о здравственој исправности дијететских производа“, доносила је Агенција за лекове и медицинска средства Србије на основу горње безбедоносне границе уноса витамина, минерала и биљних сировина.
- ↑ Правилници о дијететским суплементима Хрватске и Словенија коришћени су као основа за израду српског Правилника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ Р. Србије Министарство пољопривреда РС Архивирано 2012-10-04 на Wаyбацк Мацхине-у
- ↑ Правилник о здравственој исправности дијететских производа, Сл. Гласник РС, број 41/09 [1]
- ↑ §3. Дефинитионс. (а) Дефинитион оф Цертаин Фоодс ас Диетарy Супплементс. Сецтион 201 (21 У.С.C. 321) "Диетарy Супплемент Хеалтх анд Едуцатион Ацт оф 1994"
- ↑ 4,0 4,1 (en) Дирецтиве 2002/46/ЕЦ оф тхе Еуропеан Парлиамент анд оф тхе Цоунцил оф 10 Јуне 2002 он тхе аппроxиматион оф тхе лаwс оф тхе Мембер Статес релатинг то фоод супплементс
- ↑ (cs) Розлишенí доплňкů стравy од лéчивýцх пříправкů Храничнí пříправкy на сукл.цз
- ↑ (en)Еуропеан Цоммиссион wебсите: Фоод Сафетy - Лабеллинг & Нутритион - Хеалтх & Нутритион Цлаимс
- ↑ Де Смет ПА. Хербал медицине ин Еуропе − релаxинг регулаторy стандардс. Н Енгл Ј Мед 2005; 352(12): 1176–8.
- ↑ Барнес П, Поwелл-Гринер Е, МцФанн К, Нахин Р. Цомплементарyанд алтернативе медицине усе амонг адултс: Унитед Статес,2002. ЦДЦ Адванце Дата Репорт #343. 2004. Батхесда:НЦЦАМ; 2004.
- ↑ Ервин РБ, Wригхт ЈД, Кеннедy-Степхенсон Ј. Усе оф диетарy супплементс ин тхе Унитед Статес, 1988−94. Витал Хеалтх Стат 111999; (244): и−иии, 1−14.
- ↑ Радимер К, Биндеwалд Б, Хугхес Ј, Ервин Б, Сwансен C, ПиццианоМФ. Диетарy супплемент усе бy УС адултс: дата фром тхе Натионал Хеалтх анд Нутритион Еxаминатион Сурвеy, 1999-2000.Ам Ј Епидем 2004; 160(4): 339−49.
- ↑ „Извештај са Другог Конгреса о дијететским суплементима са међународним учешћем, Београд, 2009”. Архивирано из оригинала на датум 2011-12-04. Приступљено 2014-03-28.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бацурау, РФ. Нутриçãо е суплементаçãо деспортива. Едитора Пхорте. 5ª ед. Сãо Пауло, СП, 2007 - ИСБН 85-7655-095-4
- Бурке, L. M., е Р. С. Реад. Диетарy супплементс ин спорт. Спортс Медицине 15: 43-65, 1993
- Неwсхолме Е.А. е Леецх А.Р. Биоцхемистрy фор тхе Медицал Сциенцес. Ед. Јохн Wилеy анд Сонс.