Демографија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Демографија СФРЈ
Демографија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Народни састав Југославије 1991.
Генерални подаци
Број становника 23.528.230 (1991)
Густина насељености 92
Природни прираштај 6,3 ‰
Наталитет 15,4 ‰
Морталитет 9,1 ‰
Дужина живота 68 година (мушкарци), 73 године (жене)
Фертилитет  ‰
Смртност одојчади 27,3 ‰
Миграције -64.622
Старосна структура
0-14 година 24,5 %
15-64 година 66 %
65+ година 9,5 %
Полна структура
Укупно  мушкараца/жена
0-14 година  мушкараца/жена
15-64 година  мушкараца/жена
65+ година  мушкараца/жена
Народи
Националност Југославени
Већинске етничке групе Срби, Хрвати, Муслимани, Словенци, Македонци, Црногорци
Мањинске етничке групе Албанци, Мађари, Нијемци, Турци, Чеси
Језици
Званични језици српскохрватски
Остали језици албански, мађарски, словенски, македонски

Демографија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије утврђивала се путем пописа становништва који се проводио једном сваког десетљећа, и то у раздобљу од 1948. до 1991., путем којег су се житељи евидентирали ради статистике по пребивалишту у једној од шест република, доби, сполу, народности, запослености и густочи насељености, док се религиозни попис провео једино 1953. Пошто је Југославија била састављена од шест република, била је мулти-етничка федерација са неколико народа без апсолутне већине. Према задњем службеном попису становништва Југославије, 1991., та је држава имала 23.528.230 становника. [1] Просјечна густоћа насељености била је 92 становника на км2. Касније се, исте године, поновио тај попис у неким бившим републикама које су стекле неовисност да би се утврдио њихов службени резултат. Примјерице, Хрватска је према југославенском попису тада имала 4.760.344 становника[2] од којих су Хрвати чинили 77,9 % становништва, да би према новој верзији хрватске влада тај број становника био заправо 4.784.265 од којег су Хрвати чинили заправо 78,1 % становништва.[3]

Становништво државе се неравномјерно мијењао: од 1921., када је имала 12 милијуна, до 1991., када је имала 23 милијуна становника, број житеља Југославије се удвостручио. 1950., била је 29. најмногољуднија држава свијета. Ипак, примјерице, у Словенији се број становника у том раздобљу повећао само за 80 %, док се на Косову готово учетверостручио. У истом раздобљу, број неписмених пао је са четвртине становништва на мање од 6%. Очекивани просјечни животни вијек мушкараца повећао са у раздобљу 1948.-1981. са 48,6 на 67,7 година, а женски са 53 на 73,2 године. Удио пољопривредног у укупном броју становништва Југославије смањио са 1948. са 67,2% на само 19,9% 1981. године. Срби, Хрвати и Словенци су биљежили стагнацију по стопи плодности, док су Бошњаци и Албанци биљежили велик раст, највише у 1960-има и 1970-има. До 1990-их, Албанци су по удјелу становништва престигли Словенце и Македонце. Забиљежен је и пораст Југославена који су 1981. досегли бројку од преко 1,2 милијуна, да би се потом њихов број смањивао те се они опредјељивали за друге народности. Задњи попис из 1991. забиљежио је врхунац броја становника те државе. Након распада СФРЈ, све републике су забиљежиле тренд пада наталитета а три тренд негативног природног прираста, изузев Словеније, Црне Горе и Сјеверне Македоније, макар је и код њих повећање становништва врло ниско.

Увод

[уреди | уреди извор]

Посљедњи попис прије успоставе Федеративне Народне Републике Југославије (1963. године име државе је промијењено у Социјалистичка Федеративна Република Југославија) одржан је 1931. године у тадашњој Краљевини Југославији. Према том попису, на територију Краљевине Југославије која није обухваћала подручја Истре и словенског приморја око Трста, који су били дио Италије, живјело је 13.934.038 становника, од тога: 6.785.501 православних, 5.217.847 римокатолика, 231.169 евангелика, 1.561.166 муслимана и 138.355 других.[4] До 1940. становништво је успјело да нарасте до 15.811.000 становника.Подаци о националности нису били пописивани. Што се тиче виталне статистике, у периоду између два свјетска рата у Краљевини се сваке године рађало више од 400 тисућа дјеце, а стопа наталитета је двадесетих година била око 35 промила, да би до 1939. године пала на 25,9 промила. Стопа смртности је била изузетно висока за данашње околности. 1919. године она је износила 22,1 промила, али је до 1939. успјела да се смањи на 15 промила. Највећа стопа природног прираста је забиљежена 1930. године и износила је 16,5 промила, тј. становништво се на основу природног прираштаја повећало за 227.773 или 1,65% становника. 1939. раст је износио 1,09 %. Стопа развода у међуратној Југославији је била много мања него у каснијем раздобљу за вријеме СФРЈ. Сваке године се у просјеку разводило око 5 до 6 тисућа бракова, а стопа развода је била константна и износила је око 50 развода на 1000 бракова сваке године, док је у СФРЈ та стопа варирала од 120 до 140 развода на 1000 бракова. Послије пописа из 1931. године, усљед ратних околности, наредни је одржан тек 1948. године у ФНРЈ.

Витална статистика Краљевине Југославије од 1919. до 1940.

[уреди | уреди извор]
Становништво средином године Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)
1919 11.706.957 347.748 258.638 89.110 29,7 22,1 7,6
1920 11.881.764 422.267 250.090 172.177 35,5 21,0 14,5
1921 12.059.178 442.530 252.104 190.426 36,7 20,9 15,8
1922 12.239.245 420.910 254.478 166.432 34,4 20,8 13,6
1923 12.421.997 432.779 252.543 180.236 34,8 20,3 14,5
1924 12.607.480 442.835 254.527 188.308 35,1 20,2 14,9
1925 12.795.732 437.070 239.429 197.641 34,2 18,7 15,4
1926 12.986.796 459.035 244.761 214.274 35,3 18,8 16,5
1927 13.180.709 451.617 276.294 175.323 34,3 21,0 13,3
1928 13.377.523 437.523 272.606 164.917 32,7 20,4 12,3
1929[5] 13.577.272 452.544 286.249 166.295 33,3 21,1 12,2
1930 13.780.006 489.270 261.497 227.773 35,5 19,0 16,5
1931 13.982.000 470.275 276.840 193.435 33,6 19,8 13,8
1932 14.174.000 465.935 272.180 193.755 32,9 19,2 13,7
1933 14.369.000 452.229 243.717 208.512 31,5 17,0 14,5
1934 14.566.000 460.913 248.882 212.031 31,6 17,1 14,6
1935 14.767.000 441.728 248.978 192.750 29,9 16,9 13,1
1936 14.970.000 435.861 240.879 194.982 29,1 16,1 13,0
1937[6] 15.172.000 424.448 242.337 182.111 28,0 16,0 12,0
1938[7] 15.384.000 411.381 240.303 171.078 26,7 15,6 11,1
1939[8] 15.596.000 403.938 233.196 170.742 25,9 15,0 10,9
1940 15.811.000
Становништо средином године Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)

Бракови и разводи у Краљевини Југославији од 1919. до 1940.

[уреди | уреди извор]
Становништо средином године Број склопљених бракова Број развода Стопа склопљених бракова Стопа развода Стопа развода на 1000 склопљених бракова
1919 11.706.957 225.605 19,3
1920 11.881.764 185.954 5.687 15,7 0,5 30,6
1921 12.059.178 157.055 6.720 13,0 0,6 42,8
1922 12.239.245 131.776 6.548 10,8 0,5 49,7
1923 12.421.997 129.796 6.492 10,4 0,5 50,0
1924 12.607.480 114.896 5.508 9,1 0,4 47,9
1925 12.795.732 123.005 5.481 9,6 0,4 44,6
1926 12.986.796 124.249 4.940 9,6 0,4 39,8
1927 13.180.709 124.104 5.254 9,4 0,4 42,3
1928 13.377.523 121.334 5.580 9,1 0,4 46,0
1929 13.577.272 128.120 6.070 9,4 0,4 47,4
1930 13.780.006 138.322 5.826 10,0 0,4 42,1
1931 13.982.000 126.072 6.393 9,0 0,5 50,7
1932 14.174.000 111.059 5.231 7,8 0,4 47,1
1933 14.369.000 111.503 5.500 7,8 0,4 49,3
1934 14.566.000 99.704 5.520 6,8 0,4 55,4
1935 14.767.000 110.129 5.561 7,5 0,4 50,5
1936 14.970.000 109.528 5.022 7,3 0,3 45,9
1937 15.172.000 117.717 6.547 7,8 0,4 55,6
1938 15.384.000 121.605 6.466 7,9 0,4 53,2
1939 15.596.000 123.817 7.103 7,9 0,5 57,4
1940 15.811.000
Становништво средином године Број склопљених бракова Број развода Стопа склопљених бракова Стопа развода Стопа развода на 1000 склопљених бракова

Попис становништва 1948.

[уреди | уреди извор]
Народни састав ФНРЈ према попису из 1948.
Главни чланак: Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Према попису становништва обављеном 15. ожујка 1948., Југославија је имала 15.772.098 становника те је био видљив демографски губитак тијеком Другог свјетског рата. Према резултатима истраживања из 1964., Југославија у Другом свјетском рату изгубила 597.323 особа, цивила и партизана. По републикама, највише жртава је имала Хрватска: 194.749 погинулих или несталих цивила и партизана или 32,6% укупно страдалих. Босна и Херцеговина је имала 177.045 жртава (29,6%), ужа Србија 97.728 (16,4%), Војводина 41.370 (6,9%), Словенија 40.791 (6,8%), Македонија 19.706 (3,3%), Црна Гора 16.903 (2,8%) а Косово 7.927 (1,3%), док се за 1.744 није знало поријекло републике.[9] По удјелу постотка погинулих, највише је имала Босна и Херцеговина, око 7% укупног становништва, а најмање Косово, око 1%. Савезни статистички уред наводи да би без рата Југославија имала око 18,3 милијуна становника, али да је број житеља од задњег пописа из 1931. ипак повећан за 1,3 милијуна становника или 9,1%.[10]

Процјењен број убијених квислиншких и колборационисичких снага је 125.000.[11] Тиме се број убијених пење на 750.000 до 800.000 особа. Југославија тиме изгубила 5,9[12]–6,6 %[13] своје укупне популације у рату. Иво Банац процјењује да су Срби су изгубили 487.000 особа или 6,9 % укупне народне популације, Хрвати 207.000 или 5,4 %, Муслимани 86.000 или 6,8 % а Жидови 60.000 или 77,9 %.[12] Југославија је уз то додатано због негативне миграције изгубила 600.000 до 700.000 људи који су избјегли из државе, углавном Нијемаца, Талијана, Мађара, али и других, углавном антикомуниста који су побјегли у западне државе.[13] Због рата је уништено и 20 % укупних стамбених јединица, чиме је 3.000.000 особа постало бескућницима. [13]

Попис из 1948. је по први пут укључио и подручја Истре и словенског приморја око Трста, које је прије припадало Италији.[10] Задњи попис прије тога обављен је 1931. у Краљевини Југославији, према којем је тада имала 14.534.000 становника, без горе споменутих територија.[14] Образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Било је предвиђено да муслимани југославенског етничког порекла дају неки од неки од одговора: Србин-муслиман, Хрват-муслиман или неопредијељен-муслиман, с тим што су Срби-муслимани укључени у Србе, Хрвати-муслимани у Хрвате и Македонци-муслимани у Македонце, док су неопредијељени-муслимани исказани посебно, што је изазвало понеке конфузије. Каснијим пописима муслиманима је признат статус народа. Изузев Хрватске (14.545 мање особа), све остале републике су забиљежиле раст становништва.[10] Од укупно 15,77 милијуна житеља, највише је отпало на Србију: 6.527.966 или 41,4%. Косово је имало 727.820 житеља (498.242 Албанци или 68,4%, 171.911 Срби или 23,6%[15]), Војводина 1.663.212 житеља (Срби 841.246 или 50,6%, Мађари 428.932 или 25,8%, Хрвати 134.232 или 8,1%[16]) а ужа Србија 4.134.934 житеља (Срби 3.810.573 или 92,2%, Албанци 33.289 или 0,8% и други[17]).

На Хрватску је отпало 3.779.858 или 24% становништва Југославије. Хрвата је било 2.975.339 или 78,7%, Срба 543.795 или 14,4%.[18] Босна и Херцеговина је имала 2.565.277 житеља, од тога 1.136.116 Срба (44,3%), 788.403 Муслимана/Бошњака (30,7%), 614.123 Хрвата (23,9%) и других.[19] Македонија је бројала 1.152.986 становника (789.648 Македонци или 68,4%, 197.389 Албанци 17,1%),[20] Словенија 1.391.873 (1.350.459 Словенци или 97%, 16.069 Хрвати или 1,2%) а Црна Гора 377.189 (342.008 Црногорци или 90,7%, 19.425 Албанци или 5,1% и други).

Радно активног становништва било је 46,3%.[21] Југославија је забиљежила пет градова већих од 100.000 становника, шест од преко 50.000 и 17 с преко 20.000. Укупан број градског становништва био је 1,94 милијуна или 12,3%,[22] а сеоског 13,83 милијуна или 87,7%. Највећи градови били су Београд (367.816 становника),[23] Загреб (279.623 становника),[23] Љубљана (115.095 становника) и Сарајево (113.769 становника).

Попис становништва 1953.

[уреди | уреди извор]
Народни састав ФНРЈ према попису из 1953.
Главни чланак: Попис становништва 1953. у ФНРЈ

Према попису становништва из 1953., Југославија је имала 16.936.573 становника, што ју је тада сврставало на високо 29. мјесто на листи најмногољуднијих држава свијета.[24] Највише је опет имала Србија: 6.979.154 становника или 41,2%. Косово је имало 808.141 житеља (524.559 Албанци или 64.9%, 189.969 Срби или 23.5%, 34.583 Турци или 4.3% и други[15]), Војводина 1.699.545 житеља (Срби 865.538 или 50,9%, Мађари 435.179 или 25,6%, Хрвати 127.027 или 7,5% и други[16]) а ужа Србија 4.471.468 житеља (Срби 4.088.724 или 91,4%, Муслимани 64.303 или 1,4%, Албанци 39.989 или 0,9% и други[17]).

Хрватска је бројала 3.936.022 становника (Хрвати 3.128.661 или 79,5%, Срби 588.756 или 15%)[18]. Босна и Херцеговина бројала је 2.847.459 становника (Срби 1.264.372 или 44,4%, Муслимани-Бошњаци 891.800 или 31,3%, Хрвати 654.229 или 23%),[25] Словенија 1,5 милијуна (96,5% Словенци), Македонија 1,3 милијуна (Македонци 66%, Турци 15,6%, Албанци 12,5%, Срби 2,7%)[20] а Црна Гора 419.873. Просјечна старост у Југславији била је 23,8 година.[26]

Југославија је те године имала 7.848.857 радно активног становништва, или 46% укупне популације. Од тога броја, 5.182.521 (66%) је радило у пољопривреди, 812.702 (10%) у индустрији, 478.222 (6%) у управи, 365.770 (5%) у занату, 240.431 (3%) у промету и другим. Ужа Србија је имала 52%, Хрватска и Словенија имале су по 48%, Војводина 45%, БиХ 42%, Македонија 41%, Црна Гора 36% а Косово само 33% радно активног становништва.[27] Међу радним становништвом било је само 2.680.265 жена или 34%.[28] 8.545.935 људи је било уздржавано (дјеца, младеж, умировљеници, немоћни, незапослени).

Вјероисповијест је истражена само тијеком пописа из 1953., када се 41,2% становништва изјаснило као православцима, 31,7% католицима, 12,3% муслиманима, 12,6% није било религиозно а 0,9% били су протестанти.[29] Удио неписмених био је 25,4%, или готово четвртина становништва.[30]

Попис становништва 1961.

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Попис становништва 1961. у ФНРЈ

Према попису становништва из 1961., Југославија је имала 18,55 милијуна становника, што ју је тада сврставало на осмо мјесто најмногољуднијих држава Еуропе, иза СССР-а, Британије, Западне Њемачке, Француске, Италије, Шпањолске и Пољске.[31] Попис се обављао између 1. и 8. травња 1961. Србија је према тим резултатима имала 7.642.227 становника или 41,2% укупног становништва Југославије. Просјечна густоча насељености била је 87 становника/км2, што је било изнад југославенског просјека од 73 становника/км2. Природни прираштај становништва Србије био је 11,3‰ (ужа Србија 9,5‰, Војводина 11‰ а Косово 21,2‰). Етнички састав Србије био је сљедећи: Срби 5.704.740 (74,6%), Албанци 699.799 (9,2%), Мађари 449.586 (5,9%), Хрвати 196.411 (2,6%), Словаци 77.873 (1%) и други.[32] На Косову је било 646.605 Албанаца (67,1%), 227.016 Срба (23,6%) и других,[15] а у Војводини је народни састав био сљедећи: Срби 1.017.717 (54,9%), Мађари 442.561 (23,9%), Хрвати 145.341 (7,8%) и други.[16] У насељима од преко 5.000 становника живјело је 33% становништва, а у насељима преко 50.000 12% становништва. Радно-активног становништва било је 50,5%.[32]

Друга најмногољуднија република била је Хрватска са 4.159.696 житеља или 74 становника/км2, у рангу просјека Југославије. Народни састав био је сљедећи: Хрвати 3.339.890 (80,3%), Срби 624.990 (15%), Мађари 42.347 (1%), Словенци 39.103 (0,9%) и други.[33] На радно активно становништво отпадало је 1.954.269 становника или 47%, од тога на индустрију и рударство 353.000, трговину и угоститељство 99.500, грађевинарство 83.900, промет 79.600, пољопривреда и рибарство 72.200 и друге.[33] Народни доходак остварен у Хрватској 1964. био је 1.470.501 милијуна југословенских динара или преко четвртине укупног дохотка Југославије.[33]

Трећа најмногољуднија република била је Босна и Херцеговина са 3.277.948 житеља или 64 становника/км2, испод просјека Југославије. Од 1853. до 1961., њено становништво је утростручено. Народни састав био је сљедећи: Срби 1.406.057 (42,9%), Бошњаци 842.248 (25,7%), Хрвати 711.665 (21,7%) и други. Више од 76% становништво било је запосљено у пољопривреди, а само 11% у индустрији.[34] Македонија је имала 1.406.003 становника (1.000.866 Македонаца или 71,2%, 183.103 Албанаца или 13%, 131.481 Турака или 9,4% и других[35]), Словенија 1.591.523 (Словенци 1.522.248 или 95,6%, Хрвати 31.429 или 2%, Срби 13.609 или 0,9%[36]).

Кретање годишњег народног дохотка по становнику се готово утростручио: 1939. био је тек 210$ по становнику, 1953. био је 250$, 1962. већ 480$ да би 1965. досегнуо разину од 570$, што је тада Југославију сврставало међу средње развијене земље.[37] Број страних туриста повећан је са пола милијуна 1957. на 3,6 милијуна 1967., чиме је приход од страних валута повећан са 4,5 милијуна$ на 133 милијуна.[38]

Попис становништва 1971.

[уреди | уреди извор]
Графикон који показује број живорођених и умрлих у Југославији, као и укупни природни прираст становништва од 1953. до 1986. Уочљива је стагнација броја рођених и стога природног прираста
Главни чланак: Попис становништва 1971. у СФРЈ

Према попису становништва из 1971., Југославија је имала 20,52 милијуна становника. Срби су чинили 71,2% становништва Србије, Хрвати 79,4% становништва Хрватске, Словенци 94,0% становништва Словеније, Македонци 69,3% становништва Македоније, Црногорци 67,2% становништва Црне Горе док су Бошњаци чинили 39,6%, Срби 37,2% а Хрвати 20,6% становништва Босне и Херцеговине. На Косову, 73,7% становништва били су Албанци, 18,4% Срби, 2,5% Црногорци. У Војводини, 55,8% становништва били су Срби, 21,7% Мађари, 3,7% Словаци и други.[29] Србија је имала преко осам милијуна становника, Хрватска преко четири милијуна, Босна 3,75 милијуна становника, Словенија и Македонија су имали 1,7 милијуна становника, а Црна Гора поновно једина имала мање од милијун, односно 529.604.

У успоредби са 1961., број домаћинстава који 1971. није имао изворе од пољопривреде је порастао са 43,4% на 60,3%.[39] Удио неписмених био је 15,1%.[30]

СФРЈ је 1971. имала 27.568 насеља, од чега су 127 били градови већи од 10.000 житеља. Од тога, само је 21 град имао више од 50.000, девет више од 100.000 а два града (Загреб и Београд) више од 500.000 становника. У шест главних градова република и два главна града покрајина било је свеукупно 2.382.000 житеља или 11% укупног становништва државе.[40] У раздобљу од 1921.-1971., главни градови су порасли за 438,5 % док се укупно становништво СФРЈ повећало за само 62,5%.[41] СФРЈ је тада имала и 5.042.514 станова, од чега је 901.011 саграђено до 1918., 1.026.390 између два свјетска рата, 1.241.874 између 1946-1960., а чак 1.741.793 станова (35%) је саграђено иза 1960.[42]

1971. СФРЈ је од укупног броја становника имала 62,6% радно способног становништва (Србија је имала 64,1 % радно способних, Хрватска 64,2% а БиХ 58,9%).[43] У примарном сектору (пољопривреда и шумарство) је радило 48,7% радно способних житеља, у секундарном сектору (производња, трговина, обрт) 28,7% а у терцијарном сектору (пријевоз, комуникације, услуге) 21,7% житеља.[44]

Десет највећих градова СФРЈ били су:[45]

град становништво грб застава слика
Београд 746.105
Загреб 566.224
Скопје 312.980
Сарајево 243.980
Љубљана 173.853
Сплит 152.905
Нови Сад 141.375
Ријека 132.222
Ниш 127.654
Крагујевац 97.167

Попис становништва 1981.

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Попис становништва 1981. у СФРЈ
Таблица промјена удјела главних народа СФРЈ према пописима од 1948. до 1991. изражене у постоцима

Према попису становништва из 1981., Југославија је имала 22.424.711 становника или 88 становника/км2. Након 1970., природни прираст лагано се повећао са 8,9‰ анд 9,7‰ 1976., али је до 1986. опет спао на 6,4‰. У раздобљу 1948.-1981., број домаћинстава је повећан за 71,6%.[46] Највећи природни прираст 1986. имало је Косово са 24,5‰, а најмањи Војводина са 0,3‰.[47] 1981. било је регистрирано 173.036 склопљених бракова (од тога 42.021 у ужој Србији (24,3%), 36.631 у БиХ (21,2%), 33.855 у Хрватској (19,6%), 16.303 у Македонији (9,4%), 15.542 у Војводини (9%) и др.). Позитивну миграцију у раздобљу 1971.-1981. имали су ужа Србија (115.529 становника или 2,07%), Словенија (48.469 становника или 2,63%), Војводина и Македонија, а негативну миграцијску биланцу имале се све остале републике, од тога највише из БиХ (одлазак 135.163 становника или -3,2%), Косова (одлазак 58.972 становника или -3,6%) и Хрватске (одлазак 31.262 становника или -0,7%).[48]

Очекивани просјечни животни вијек мушкараца повећао са у раздобљу 1948.-1981. са 48,6 на 67,7 година, а женски са 53 на 73,2 године. Југославија је имала 8.779.735 радно активног становништва или 39,2% укупног становништва. Највише је од тога броја било запослено у пољопривреди и рибарству (2,6 милијуна или 29,6%), индустрији и рударству (2,21 милијуна или 25,1%), грађевинарству (0,69 милијуна или 7,9%), трговини (0,59 милијуна или 6,7%), промету (0,445 милијуна или 5,1%) и другим дјелатностима.[21] Највише су запослених имали Ужа Србија - 2.664.648 или 46,8% укупног становништва - и Словенија - 888.018 или 47% укупног становништва - а најмање Косово - 305.151 или 19,3% укупног становништва. Хрватска је тада имала 1.891.741 запослених или 41,1% укупних житеља.[21] Удио пољопривредног у укупном броју становништва Југославије смањио са 1948. са 67,2% на само 19,9% 1981. године. Број неписмених био је 9,5%[30]

По добној структури, навише је било особа у старости између 25-29 година (1.894.128 или 8,4% становништва) и између 0-4 године (1.862.656 или 8,3% становништва). Међутим, то се доста разликовало од републике до републике. Примјерице, у БиХ је највише било особа у старости између 15-19 година (433.304 или 10,5% становништва) а на Косову навише између 0-4 године (235.912 или 14,9% становништва).[49]

Природни прираштај четири највећа народа у СФРЈ по десетљећу, од 1953. до 1991.

Од укупног броја становника, највише је било Срба: 8.140.452 или 36,3%, али их је било за 2.794 припадника мање у односу на попис из 1971., вјеројатно због изјашњавања дијела као Југославени. Од укупног броја, Срба је у ужој Србији било 4.865.283 или 85,4% становништва; у Војводини 1.107.375 или 54,4% становништва; на Косову 209.497 или 13,2% становништва; у БиХ 1.320.738 или 32% становништва; у Хрватској 531.502 или 11,6% становништва; у Македонији 44.468 или 2,3% становништва; у Словенији 42.182 или 2,2% становништва; те у Црној Гори 19.407 или 3,3% становништва.[50]

Хрвата је било 4.428.005 или 19,7% становништва, али их је било за 98.777 припадника мање у односу на задњи попис, вјеројатно јер су се и они дијелом изјашњавали као Југославени. Од укупног броја, Хрвата је у Хрватској било 3.454.661 или 75% становништва; у БиХ 758.140 или 18,4% становништва; у Војводини 109.203 или 5,4% становништва; у Словенији 55.623 или 2,9% становништва; у ужој Србији 31.447 или 0,6% становништва; на Косову 8.718 или 0,6% становништва; у Црној Гори 6,904 или 1,2% становништва те у Македонији 3.307 или 0,2% становништва.[50]

Бошњака је било 1.999.957 или 8,9% становништва, што је повећање за 270.025 припадника у односу на задњи попис. Од укупног броја, Бошњака је било у БиХ 1.630.033 или 39,5% становништва; у Србији 215.166 или 2,3% становништва; у Црној Гори 78.080 или 13,4% становништва; у Македонији 39.513 или 2,1% становништва; у Хрватској 23.740 или 0,5% становништва те у Словенији 13.425 или 0,7% становништва.[50]

Било је још и 1.753.554 Словенаца или 7,8% становништва (највише у Словенији, 1.712.445 или 90,5% становништва); 1.730.364 Албанаца или 7,7% становништва (највише на Косову, 1.226.736 или 77,4% становништва); 1.339.729 Македонаца или 6% становништва (највише у Македонији, 1.279.323 или 67% становништва); 579.023 Црногораца или 2,6% становништва (највише у Црној Гори, 400.488 или 68,5% становништва); 426.866 Мађара или 1,9% становништва (највише у Војводини, 385.356 или 18,9% становништва); 1.219.045 Југославена или 5,4 % становништва (највише у Србији, 441.941 или 4,7% становништва) и других.[50]

Попис становништва 1991.

[уреди | уреди извор]
Народни састав СФРЈ према попису из 1948.
Главни чланак: Попис становништва 1991. у СФРЈ

Становништво[51]

Од укупног броја становника, народни састав био је сљедећи: Срби 8.526.872 (36,2 %), Хрвати 4.636.700 (19,7 %), Бошњаци 2.353.002 (10,0 %), Албанци 2.178.393 (9,3 %), Словенци 1.760.460 (7,5 %), Македонци 1.372.272 (5,8 %), Црногорци 539.262 (2,3 %), Мађари 378.997 (1,6 %), Југославени 710.394 (3,0%) и други.[1][52]

Ипак, због прилика усред распада СФРЈ, и сам попис био је каотичан тако да су поједине републике објавиле тек прелиминарне резултате без детаљнијих анализа, док су Албанци на Косову бојкотирали попис.[1]

Надопуњен попис 1991.

[уреди | уреди извор]

Становништво

Број људи по домаћинствима у СФРЈ од 1948. до 1981.

[уреди | уреди извор]
Просјечан број чланова 1948. 1953. 1961. 1971. 1981.
БиХ 5,15 5,04 4,64 4,41 4,00
Црна Гора 4,51 4,56 4,43 4,34 4,09
Хрватска 4,94 3,81 3,56 3,43 3,23
Сјеверна Македонија 5,27 5,30 5,02 4,68 4,39
Словенија 3,78 3,66 3,47 3,35 3,18
Србија 4,39 4,32 3,96 3,76 3,63
Југославија 4,37 4,29 3,99 3,82 3,62

[53]

Пописи становништва по републикама од 1948. до 1981.

[уреди | уреди извор]
Републике 1948. 1953. 1961. 1971. 1981.
БиХ 2.563.767(16,2%) 2.847.459(16,8%) 3.277.948(17,6%) 3.746.111(18,3%) 4.124.256(18,4%)
Црна Гора 377.189(2,4%) 419.873(2,5%) 471.894(2,5%) 529.604(2,6%) 584.310(2,6%)
Хрватска 3.779.858(24%) 3.936.022(23,2%) 4.159.696(22,4%) 4.426.221(21,6%) 4.601.469(20,5%)
Сјеверна Македонија 1.152.986(7,3%) 1.304.514(7,7%) 1.406.003(7,6%) 1.647.308(8%) 1.909.136(8,5%)
Словенија 1.439.800(9,1%) 1.504.427(8,8%) 1.591.523(8,6%) 1.727.137(8,4%) 1.891.864(8,4%)
Србија 6.527.966(41,4%) 6.979.154(41,2%) 7.642.227(41,2%) 8.446.591(41,2%) 9.313.676(41,5%)
Југославија 15.841.566 (100%) 16.991.449 (100%) 18.549.291 (100%) 20.522.972 (100%) 22.424.711 (100%)

Народни састав од 1948. до 1981.

[уреди | уреди извор]
Народности 1948. 1953. 1961. 1971. 1981.
Срби 6.547.117(41,5%) 7.065.923(41,7%) 7.806.152(42,1%) 8.143.246(39,7%) 8.140.452(36,3%)
Хрвати 3.784.353(24%) 3.975.550(23,5%) 4.293.809(23,1%) 4.526.782(22,1%) 4.428.005(19,7%)
Бошњаци 808.921(5,1%) 998.698(5,9%) 972.940(5,2%) 1.729.932(8,4%) 1.999.957(8,9%)
Словенци 1.415.432(9%) 1.487.100(8,8%) 1.589.211(8,6%) 1.678.032(8,2%) 1.753.554(7,8%)
Албанци 750.431(4,8%) 754.245(4,5%) 914.733(4,9%) 1.309.523(6,4%) 1.730.364(7,7%)
Македонци 810.126(5,1%) 893.247(5,3%) 1.045.513(5,6%) 1.194.784(5,8%) 1.339.729(6%)
Југославија[54] 15.772.098 (100%) 16.936.573 (100%) 18.549.291 (100%) 20.522.972 (100%) 22.424.711 (100%)

Витална статистика

[уреди | уреди извор]

Витална статистика СФРЈ од 1947. до 1991.

[уреди | уреди извор]
Становништво средином године Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)
1947 15.679.000 416.799 199.902 216.897 26,6 12,7 13,8
1948 15.901.032 446.634 214.015 232.619 28,1 13,5 14,6
1949 16.133.000 483.663 217.180 266.483 30,0 13,5 16,5
1950 16.339.860 492.993 212.165 280.828 30,2 13,0 17,2 3,77 4.411.195
1951 16.578.223 446.254 234.689 211.565 26,9 14,2 12,8 3,32 4.455.670
1952 16.793.498 498.172 197.520 300.652 29,7 11,8 17,9 3,65 4.500.131
1953 17.048.601 484.139 211.790 272.349 28,4 12,4 16,0 3,41 4.544.601
1954[55] 17.284.632 493.567 187.521 306.046 28,6 10,8 17,7 3,40 4.600.326
1955[56] 17.522.438 471.394 199.982 271.412 26,9 11,4 15,5 3,18 4.656.054
1956 17.690.580 460.235 198.497 261.738 26,0 11,2 14,8 3,04 4.711.776
1957 17.865.515 426.701 190.334 236.367 23,9 10,7 13,2 2,77 4.745.520
1958 18.034.999 432.399 166.801 265.598 24,0 9,2 14,7 2,79 4.749.438
1959 18.226.203 424.276 180.747 243.529 23,3 9,9 13,4 2,76 4.708.379
1960[57] 18.402.257 432.595 182.693 249.902 23,5 9,9 13,6 2,83 4.689.628
1961 18.592.567 422.180 167.447 254.733 22,7 9,0 13,7 2,78 4.670.880
1962 18.815.935 413.093 186.843 226.250 22,0 9,9 12,0 2,68 4.766.916
1963 19.036.409 407.406 169.744 237.662 21,4 8,9 12,5 2,64 4.804.648
1964 19.260.364 401.104 181.255 219.849 20,8 9,4 11,4 2,62 4.861.010
1965[58] 19.489.605 408.158 170.549 237.609 20,9 8,8 12,2 2,69 4.938.773
1966 19.739.122 399.802 159.570 240.232 20,3 8,1 12,2 2,64 5.043.670
1967 19.960.120 389.640 174.060 215.580 19,5 8,7 10,8 2,55 5.176.374
1968 20.121.246 382.543 174.800 207.743 19,0 8,7 10,3 2,47 5.291.934
1969 20.251.498 382.764 188.693 194.071 18,9 9,3 9,6 2,43 5.421.866
1970[59] 20.386.272 363.278 181.843 181.435 17,8 8,9 8,9 2,27 5.492.906
1971 20.579.890 375.762 179.113 196.649 18,3 8,7 9,6 2,38 5.458.432
1972 20.797.221 380.743 190.578 190.165 18,3 9,2 9,1 2,36 5.518.843
1973 21.008.154 379.051 180.997 198.054 18,0 8,6 9,4 2,31 5.575.065
1974 21.223.359 382.947 177.691 205.256 18,0 8,4 9,7 2,29 5.596.395
1975[60] 21.441.297 388.037 184.907 203.130 18,1 8,6 9,5 2,28 5.651.830
1976 21.674.043 392.364 182.965 209.399 18,1 8,4 9,7 2,26 5.684.130
1977 21.900.681 384.637 182.803 201.834 17,6 8,3 9,2 2,19 5.706.563
1978 22.121.687 381.387 191.087 190.300 17,2 8,6 8,6 2,16 5.720.058
1979 22.297.376 378.803 190.304 188.499 17,0 8,5 8,5 2,13 5.748.224
1980[61] 22.359.500 382.120 197.369 184.751 17,1 8,8 8,3 2,14 5.776.387
1981 22.499.154 369.047 201.201 167.846 16,4 8,9 7,5 2,09 5.706.892
1982 22.646.153 378.814 203.272 175.542 16,7 9,0 7,8 2,14 5.686.451
1983 22.800.697 374.610 218.980 155.630 16,4 9,6 6,8 2,11 5.704.798
1984 22.954.868 377.362 214.725 162.637 16,4 9,4 7,1 2,11 5.729.944
1985[62] 23.121.383 366.629 212.883 153.746 15,9 9,2 6,6 2,05 5.764.187
1986 23.259.342 359.626 213.149 146.477 15,5 9,2 6,3 2,00 5.830.545
1987 23.393.494 359.338 214.666 144.672 15,4 9,2 6,2 2,00 5.820.653
1988 23.526.195 356.268 213.466 142.802 15,1 9,1 6,1 1,98 5.838.991
1989 23.594.157 336.394 215.483 120.911 14,3 9,1 5,1 1,88 5.895.545
1990[63][64] 23.657.623 335.152 212.148 123.004 14,2 9,0 5,2 1,87 5.922.912
1991[65] 23.532.279 325.922 221.929 103.993 13,8 9,4 4,4 1,94 5.669.046
Становништво средином године Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)

Бракови и разводи у СФРЈ од 1947. до 1991.

[уреди | уреди извор]
Становништво средином године Број склопљених бракова Број развода Стопа склопљених бракова Стопа развода Стопа развода на 1000 склопљених бракова
1947 15.679.000 205.835 20.915 13,1 1,3 101,6
1948 15.901.032 203.822 24.586 12,8 1,5 120,6
1949 16.133.000 184.078 16.985 11,4 1,1 92,3
1950 16.339.860 185.965 17.879 11,4 1,1 96,1
1951 16.578.223 170.133 15.538 10,3 0,9 91,3
1952 16.793.498 176.055 12.359 10,5 0,7 70,2
1953 17.048.601 167.940 16.020 9,9 0,9 95,4
1954 17.284.632 171.547 16.053 9,9 0,9 93,6
1955 17.522.438 162.711 19.389 9,3 1,1 119,2
1956 17.690.580 156.379 19.336 8,8 1,1 123,6
1957 17.865.515 154.970 20.421 8,7 1,1 131,8
1958 18.034.999 170.242 21.856 9,4 1,2 128,4
1959 18.226.203 163.572 21.483 9,0 1,2 131,3
1960 18.402.257 168.120 22.085 9,1 1,2 131,4
1961 18.592.567 168.510 21.532 9,1 1,2 127,8
1962 18.815.935 162.672 21.198 8,6 1,1 130,3
1963 19.036.409 157.909 21.328 8,3 1,1 135,1
1964 19.260.364 166.998 21.405 8,7 1,1 128,2
1965 19.489.605 174.301 21.649 8,9 1,1 124,2
1966 19.739.122 168.789 23.042 8,6 1,2 136,5
1967 19.960.120 169.282 20.840 8,5 1,0 123,1
1968 20.121.246 170.470 20.984 8,5 1,0 123,1
1969 20.251.498 174.507 20.178 8,6 1,0 115,6
1970 20.386.272 182.704 20.473 9,0 1,0 112,1
1971 20.579.890 183.916 21.347 8,9 1,0 116,1
1972 20.797.221 186.156 22.040 9,0 1,1 118,4
1973 21.008.154 183.665 23.221 8,7 1,1 126,4
1974 21.223.359 181.192 24.802 8,5 1,2 136,9
1975 21.441.297 180.046 25.137 8,4 1,2 139,6
1976 21.674.043 174.918 24.431 8,1 1,1 139,7
1977 21.900.681 178.783 22.990 8,2 1,0 128,6
1978 22.121.687 178.819 24.180 8,1 1,1 135,2
1979 22.297.376 176.310 21.952 7,9 1,0 124,5
1980 22.359.500 171.439 22.583 7,7 1,0 131,7
1981 22.499.154 173.036 22.557 7,7 1,0 130,4
1982 22.646.153 172.359 22.715 7,6 1,0 131,8
1983 22.800.697 171.906 22.127 7,5 1,0 128,7
1984 22.954.868 167.789 22.260 7,3 1,0 132,7
1985 23.121.383 163.022 23.952 7,1 1,0 146,9
1986 23.259.342 160.277 22.557 6,9 1,0 140,7
1987 23.393.494 163.469 22.907 7,0 1,0 140,1
1988 23.526.195 160.419 23.127 6,8 1,0 144,2
1989 23.594.157 158.544 22.761 6,7 1,0 143,6
1990 23.657.623 146.975 20.551 6,2 0,9 139,8
1991 23.532.279 134.826 17.551 5,7 0,7 130,2
Становништво средином године Број склопљених бракова Број развода Стопа склопљених бракова Стопа развода Стопа развода на 1000 склопљених бракова

Промјене

[уреди | уреди извор]
Таблица демографских промјена Југославије од 1961.

Становништво Југославије јако се неравномјерно мијењало а било је и сложене народне структуре без иједног већинског народа (Срби су били најбројнији народ, али без апсолутне већине. Највећи удио у Југославији су имали 1961., када их је било 42,1 %). Највише се промијенио удио Албанаца, чији се број скоро утростручио за само 43 године, тако да их је 1948. било само 750.431, да би их 1991. било више од 2,17 милијуна. Албанци су 1991. бојкотирали попис становништва на Косову, тако да је њихов точан број на подручју бивше Југославије споран, но постоје процјене да их је тада у цијелој Србији било 1.674.353.Складно с тиме, покрајина у којој је било највише албанаца, Косово, је имало највећи наталитет популације у цијелој Еуропи, преко 20 промила, али је и оно доживјело велик пад стопе плодности у 21. стољећу. Југославенско становништво полагано је старјело: просјечна старост становника је била је само 24 године 1950-их[26] да би 1980-их била десет година више.

Најмање повећање становника по републикама у те 43 године забиљежен је у Словенији и Хрватској, који је износио само 4, односно 3 % у раздобљу од 1981. до 1991. године. У те 43 године њихов број становника повећао се за 26 % (Хрватска), односно 35 % (Словенија), а у Косову за чак 166 %. Од 1921., када је имала 12 милијуна, до 1991., када је имала 23 милијуна становника, број житеља Југославије се удвостручио.

1981. највећи градови су били Београд (1.087.915 становника), Загреб (648.586 становника), Скопје (408.143 становника), Сарајево (319.017 становника) и Љубљана (224.817 становника).[66] Број стамбених јединица и/или кућа повећао се са 2,4 милијуна 1921. на 6,1 милијуна 1981. године.[67]

Од 22,4 милијуна становника, Српскохрватски језик је говорило 16.342.885 становника или 72.9 % становништва, Словенски 1.761.393 становника или 7,9 %, Албански 1.756.663 становника или 7,8 %, Македонски 1.373.956 становника или 6,1 % а осталих 5,3 % је говорило другм језицима.[68] Неписмених је 1953. било 25,4 %, 1971. 15,1 % да би 1981. тај удио смањен на 9,5 %. Највећи удио неписмених 1981. имали су Косово са 17,6 % и Босна са 14,5 % становништва.[69]

Након распада СФРЈ

[уреди | уреди извор]

Иако су неки демографски аналитичари почетком 1980-их процјењивали да ће становништво Југославије до 2000. нарасти до 25,65 милијуна становника,[70] почевши од 1990-их и преласка држава у неовисност и капиталистички сустав, примјећен је тренд смањивања наталитета код већине народа, тако да је, примјерице, број Срба чак и смањен 2002. на подручју уже Србије (1991. их је било 5.108.683, а 2002. само још 4.891.031). Након распада СФРЈ и ратова, број становника на подручју бивше Југославије се смањио, што због великог броја мртвих, што због емиграције у друге земље. Борислав Радовић процјењује да су ратови проузрочили 3.725.300 избјеглица или расељених, од којих је један дио трајно напустио подручје бивше Југославије и отишао живјети у иноземство.Тако се процјењује да се на територију те бивше државе 2002. налазило само око 22,3 до 23 милијуна становника, што је смањење за 2 до 6 % (у успоредби са 23,5 милијуна прије 10 година): Србија (без Косова) је бројала 7.498.001 становника,Хрватска 4.437.460,[71] Словенија 1.964.036,[72] Сјеверна Македонија 2.022.547,[73] Црна Гора 620.145[74] док попис за БиХ и Косово није обављен.

Процјене о броју становника БиХ 2001. су различите. Према ситеу ГеоХиве, Федерација Босне и Херцеговине је 2001. имала 2.312.397 становника, дистрикт Брчко 43.516 а Република Српска 1.447.477, што је свеукупно 3.803.390 житеља. Натионсенцyцлопедиа процјенује, уз опаску да се може радити о значајној погрешци, да је цијела БиХ у српњу 2001. имала 3.922.205 становника[75] Тхе Wорлд Фацтбоок је такођер процјенила да је БиХ имала тада 3.922.205 становника.[76] С друге стране, Свјетска банка и Међународна Енергетска Агенција процјениле да је БиХ 2001. имала око 4,06 милијуна становника, засновано на анализи података о потрошњи енергије те државе.[77]

ББЦ процјењује да је Косово 2001. имало око 2 милијуна становника.[78] С друге стране, Организација за европску безбједност и сарадњу даје процјену да је тада Косово имало до 2,4 милијуна житеља.

Ако би се узеле најниже процјене о становништву БиХ и Косову - 3,8 милијуна и 2 милијуна становника - на подручју бивше Југославије се 2001. налазило око 22.345.000 становника. Ако би се узеле највише процјене - 4,06 милијуна и 2,4 милијуна - укупан број становника је био око 23.000.000.

Економско стање држава углавном се погоршало. Хрватска је у социјализму СФРЈ била земља високе запослености и ниске незапослености, док је – откако је прешла на либерални капитализам – постала земљом ниске запослености и високе незапослености. 1952. запослених је било око 500.000 особа, а незапослених само 14.000. 1971. године незапослених је у Хрватској било 40.000, (иако су многи посао налазили и на "привременом раду" у иноземству), а 1990., само 160.000 особа. 2011., самостална Хрватска имала је око 300.000 незапослених.[79] Због лоше економске ситуације, на просторима бивше Југославије забиљежен је све већи број одласка становништва на рад у иноземство, што је додатно погоршало демографску слику република.

Витална статистика од распада СФРЈ

[уреди | уреди извор]

[80] [81] [82] [83] [84] [85] [86] [87] [88] [89] [90]

Становништво средином године Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)
19921) 19.093.910 241.009 193.027 47.982 12,6 10,1 2,5 1,81 4.587.453
19931) 19.028.602 241.687 193.845 47.842 12,7 10,2 2,5 1,82 4.599.657
19941) 18.967.461 239.163 189.950 49.213 12,6 10,0 2,6 1,80 4.614.649
19951) 18.906.042 241.820 193.377 48.443 12,8 10,2 2,6 1,82 4.644.106
1996 22.418.439 288.279 222.215 66.064 12,9 9,9 2,9 1,84 5.529.314
1997 22.386.266 282.599 227.208 55.391 12,6 10,1 2,5 1,80 5.535.115
1998 22.254.224 266.468 229.710 36.758 12,0 10,3 1,7 1,71 5.514.073
1999 22.131.334 253.555 230.670 22.885 11,5 10,4 1,0 1,63 5.491.127
2000 22.012.836 252.432 233.138 19.294 11,5 10,6 0,9 1,64 5.464.536
2001 21.905.623 247.883 226.415 21.468 11,3 10,3 1,0 1,61 5.438.762
2002 21.832.507 244.577 232.015 12.562 11,2 10,6 0,6 1,60 5.415.880
2003 21.760.178 238.054 238.117 -63 10,9 10,9 0,0 1,56 5.378.295
2004 21.686.268 236.589 234.872 1.717 10,9 10,8 0,1 1,55 5.341.344
2005 21.651.961 233.114 242.763 -9.649 10,8 11,2 -0,4 1,53 5.300.025
2006 21.607.654 228.716 236.171 -7.455 10,6 10,9 -0,3 1,51 5.266.493
2007 21.602.063 226.270 240.402 -14.132 10,5 11,1 -0,7 1,50 5.233.557
2008 21.587.543 234.278 238.583 -4.305 10,9 11,1 -0,2 1,56 5.201.891
2009 21.590.089 237.747 241.825 -4.078 11,0 11,2 -0,2 1,59 5.169.753
2010 21.574.677 232.918 240.801 -7.883 10,8 11,2 -0,4 1,57 5.136.236
2011 21.518.638 218.047 239.896 -21.849 10,1 11,1 -1,0 1,49 5.066.856
2012 21.493.322 222.150 242.318 -20.168 10,3 11,3 -0,9 1,53 5.035.415
2013 21.458.433 217.095 237.659 -20.564 10,1 11,1 -1,0 1,50 4.996.561
2014 21.400.256 214.380 240.030 -25.650 10,0 11,2 -1,2 1,50 4.955.821
2015 21.299.117 208.503 250.585 -42.082 9,8 11,8 -2,0 1,47 4.900.318
2016 21.216.274 206.588 243.510 -36.922 9,7 11,5 -1,7 1,48 4.854.833
2017 21.136.897 204.340 250.723 -46.383 9,7 11,9 -2,2 1,48 4.807.719
2018 21.063.396 201.191 247.312 -46.121 9,6 11,7 -2,2 1,48 4.760.976
2019 21.003.163 196.920 248.548 -51.628 9,4 11,8 -2,5 1,47 4.710.257
Становништво средином године Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)
1) Статистика од 1992. до 1995. године не укључује податке за Босну и Херцеговину.

Бракови и разводи од распада СФРЈ

[уреди | уреди извор]
Становништво средином године Број склопљених бракова Број развода Стопа склопљених бракова Стопа развода Стопа развода на 1000 склопљених бракова
19921) 19.093.910 110.205 13.356 5,8 0,7 121,2
19931) 19.028.602 109.168 14.659 5,7 0,8 134,3
19941) 18.967.461 107.819 14.170 5,7 0,7 131,4
19951) 18.906.042 108.778 14.493 5,8 0,8 133,2
1996 22.418.439 124.066 15.332 5,5 0,7 123,6
1997 22.386.266 125.473 16.698 5,6 0,7 133,1
1998 22.254.224 124.267 17.029 5,6 0,8 137,0
1999 22.131.334 123.738 16.213 5,6 0,7 131,0
2000 22.012.836 127.536 18.702 5,8 0,8 146,6
2001 21.905.623 124.876 19.754 5,7 0,9 158,2
2002 21.832.507 129.179 22.118 5,9 1,0 171,2
2003 21.760.178 127.019 20.395 5,8 0,9 160,6
2004 21.686.268 127.410 21.208 5,9 1,0 166,5
2005 21.651.961 121.375 20.406 5,6 0,9 168,1
2006 21.607.654 122.956 20.162 5,7 0,9 164,0
2007 21.602.063 129.528 21.183 6,0 1,0 163,5
2008 21.587.543 126.441 19.805 5,9 0,9 156,6
2009 21.590.089 125.209 20.542 5,8 1,0 164,1
2010 21.574.677 119.129 19.490 5,5 0,9 163,6
2011 21.518.638 116.577 22.210 5,4 1,0 190,5
2012 21.493.322 114.573 21.599 5,3 1,0 188,5
2013 21.458.433 111.595 22.704 5,2 1,1 203,4
2014 21.400.256 114.548 23.368 5,4 1,1 204,0
2015 21.299.117 117.066 24.824 5,5 1,2 212,1
2016 21.216.274 114.489 25.170 5,4 1,2 219,8
2017 21.136.897 116.669 24.750 5,5 1,2 212,1
2018 21.063.396 116.843 25.019 5,5 1,2 214,1
2019 21.003.163 115.604 25.732 5,5 1,2 222,6
Становништво средином године Број склопљених бракова Број развода Стопа склопљених бракова Стопа развода Стопа развода на 1000 склопљених бракова
1)Статистика од 1992. до 1995. године не укључује податке за Босну и Херцеговину.

2011. године

[уреди | уреди извор]

Тренд смањивања становништва настављен је и 2011. Словенија је те године имала 2.050.189 становника,[91] Хрватска 4.284.889,[92] Србија (без Косова) 7.182.862 становника,[93] Косово 1.739.825[94] а Црна Гора 620.029 становника.[95] Према подацима пописа становништва из 2013., Босна и Херцеговина је имала 3.531.159 становника.[96] У оквиру БиХ , према подацима Агенције за статистику БиХ, Федерација Босне и Херцеговине је према резултатима пописа имала 2.219.220 становника, Република Српска 1.228.243 становника, док је Брчко Дистрикт имао 83.516 становника. Република Српска није признала резултате пописа, па је одлучила да објави сопствене податке о броју становника за своју територију, па према подацима које је објавио Републички завод за статистику у Српској је живјело 1.170.342 становника.[97] Једина држава за чији се број становника још увијек не зна точан број је Сјеверна Македонија, у којој је прекинут попис становништва 2011. због оптужби за фалсифицирање броја становника албанске заједнице.Процјењује се да је Сјеверна Македонија 2011. године бројала 2.058.539 житеља.[98] Према тим подацима, на подручју бивше Југославије је 2011.-2013. живјело око 21.467.500 становника, или око четири до седам % мање него прије 10 година.

2018. године

[уреди | уреди извор]

Тијеком друге деценије 21. стољећа настављен је тренд опадања становништва на простору бивше Југославије. То се дешава кроз, с једне стране, убрзан пад наталитета и стога повећање негативне стопе природног прираштаја и с друге стране, кроз убрзано исељавање тијеком ове деценије. Према процјенама завода за статистику земаља које су настале распадом Југославије, средином 2018. године у Словенији је живјело 2.070.050 становника,[99] Хрватска је имала 4.087.843 становника,[100] Србија (без Косова) 6.982.604 становника,[101] Косово 1.797.086,[102] Црна Гора 622.227 становника,[103] БиХ 3.427.369 (Федерација БиХ 2.196.233,[104] Република Српска 1.147.902,[105] а Брчко Дистрикт 83.234 становника), а Сјеверна Македонија 2.076.217 становника. Према тим подацима, на подручју бивше Југославије је 2018. године живјело 21.063.396 становника, што представља за око 2,5 милијуна становника мање него на попису 1991. године. Тачан број становника земаља бивше Југославије ће се сазнати на пописима који су планирани за 2021. годину у свим земљама осим у Босни и Херцеговини у којој попис неће бити одржан прије 2023. годину.[106]

У 2018. години на простору бивше Југославије рођено је 201.191 беба и број рођених се из године у годину смањује. 1950. године рођене су 492.993 бебе, што је за око 2,5 пута више него што се родило 2018. године. 1950. стопа наталитета у СФРЈ је износила 30,2 промила, стопа природног прираштаја је износила 17,2 промила , а стопа фертилитета је износила 3,77. У 2018. години стопа наталитета је износила 9,2 промила, стопа природног прираштаја је била негативна и износила је -2,2 промила, а стопа фертилитета 1,48 што је недовољно за просто обнављање становништва.

Велики пад наталитета догодио се у свим земљама бивше СФРЈ. У Србији се 1950. године родило 163.297 дјеце, док је 2018. рођено скоро 100.000 дјеце мање, 63.975. У Хрватској је број рођених 1950. био 95.174, а 2018. само 36.945 беба, у Сјеверној Македонији 1950. 49.560, а 2018. 21.333, док је у БиХ 1950. рођено 102.680, а 2018. само 29.328 рођене дјеце. Косово је имало нагли пад рођених у посљедњих 30 година. 1988. родило се 56.283 беба, и та година је била година са највећим бројем рођених беба на Косову. Међутим, 30 година касније, 2018. године, родило се само 22.761 беба, што је пад за око 60% рођених. На Косово је почетком педесетих година свака жена рађала у просјеку око седморо дјеце са стопом рађања од преко 45 промила, осамдесетих око четворо дјеце са стопом рађања од 30 промила, док је 2018. стопа фертилитета износила само 1,6 дјеце по жени, а стопа рађања 12,7 промила. Земља са највишом стопом фертилитета је Црна Гора и она износи 1,76 дјеце по жени. Најнижа стопа фертилитета збиљежена је у Босни и Херцеговини и износи 1,29.

Једна од ствари која додатно оптерећује лошу демографску ситуацију је драстично повећана стопа развода бракова. У 2018. забиљежена су укупно 116.843 брака и 25.019 развода, а стопа развода је износила 214,1 на 1000 бракова. У Краљевини Југославији је стопа развода у просјеку износила око 50 на 1000 бракова, а у СФРЈ у просјеку око 120-140 на 1000 бракова. Највећа стопа развода у 2018. години је забиљежена у Словенији и Хрватској и износи 323,5 на 1000 бракова за Словенију , односно 307,5 на 1000 бракова за Хрватску. Најмања стопа развода је на Косову и износи 59,2 на 1000 бракова, што је уједно и најнижа стопа развода у Европи.

Витална статистика 2018. године
Државе Становништво средином године Живорођени Умрли Природна промјена Стопа наталитета Стопа морталитета Природни прираштај Стопа укупног фертилитета Женско фертилно становништво (15-49 година)
Босна и Херцеговина 3.427.369 29.328 37.237 -7.909 8,6 10,9 -2,3 1,29 789.815
Федерација Босне и Херцеговине[107] 2.196.233 18.899 21.442 -2.543 8,6 9,8 -1,2 1,25 522.788
Република Српска[108][109] 1.147.902 9.568 14.763 -5.195 8,3 12,9 -4,5 1,37 247.599
Брчко Дистрикт [110] 83.234 861 1.032 -171 10,3 12,4 -2,1 1,58 19.428
Црна Гора[111] 622.227 7.264 6.504 760 11,7 10,5 1,2 1,76 144.894
Хрватска[112] 4.087.843 36.945 52.706 -15.761 9,0 12,9 -3,9 1,47 875.747
Косово[113] 1.797.086 22.761 8.998 13.763 12,7 5,0 7,7 1,60 489.345
Сјеверна Македонија [114] 2.076.217 21.333 19.727 1.606 10,3 9,5 0,8 1,43 507.275
Словенија [115] 2.070.050 19.585 20.485 -900 9,5 9,9 -0,4 1,61 430.225
Србија [116] 6.982.604 63.975 101.655 -37.680 9,2 14,6 -5,4 1,48 1.523.675
Југославија 21.063.396 201.191 247.312 -46.121 9,6 11,7 -2,2 1,48 4.760.976
Бракови и разводи у 2018. години
Државе Становништво средином године Број склопљених бракова Број развода Стопа склопљених бракова Стопа развода Стопа развода на 1000 склопљених бракова
Босна и Херцеговина 3.427.369 19.659 3.084 5,7 0,9 156,9
Федерација Босне и Херцеговине 2.196.233 13.061 1.823 5,9 0,8 139,6
Република Српска 1.147.902 5.966 963 5,2 0,8 161,4
Брчко Дистрикт 83.234 632 298 7,6 3,6 471,5
Црна Гора 622.227 3.321 849 5,3 1,4 255,6
Хрватска 4.087.843 19.921 6.125 4,9 1,5 307,5
Косово 1.797.086 16.871 999 9,4 0,6 59,2
Сјеверна Македонија 2.076.217 13.494 1.620 6,5 0,8 120,1
Словенија 2.070.050 7.256 2.347 3,5 1,1 323,5
Србија 6.982.604 36.321 9.995 5,2 1,4 275,2
Југославија 21.063.396 116.843 25.019 5,5 1,2 214,1
Просјечна старост становништва 2018. године по републикама
Државе Словенија Хрватска Србија Босна и Херцеговина Црна Гора Сјеверна Македонија Косово
Просјечна старост (у годинама)[117] 44,5 43,0 42,6 42,1 40,7 37,9 29,1

Уз убрзани пад наталитета, други разлог пада броја становника је и висока стопа исељавања из земаља бивше Југославије.[118] Према подацима Еуростата, у 2018. години у земље Европске Уније емигрирало је 53.500 становника БиХ, 51.000 становника Србије, 34.500 становника Косова, 24.300 становника Сјеверне Македоније и 3.000 становника Црне Горе.[119] [120] Према подацима Државног завода за статистику[121] у 2018. у Републику Хрватску из иноземства се доселило 26.029 особа, а у иноземство се одселило 39.515 особа. Салдо миграције становништва Републике Хрватске с иноземством био је негативан и износио је -13.486. Према подацима Статистичког уреда Републике Словеније[122] у 2018. у Републику Словенију из иноземства се доселило 28.455 особа, а у иноземство се одселило 13.527 особа. Салдо миграције становништва Републике Словеније с иноземством био је позитиван и износио је +14.928 особа, што значи да је Словенија једина земља у бившој Југославији која има позитиван миграциони салдо. Због велике емиграције, посебно младих, дошло је до смањења стопе незапослености, која је била врло висока. Али такођер, услијед великих емиграција и лошег наталитета, дошло је до драстичних промјена у старосној структури становништва, што је резултирало да се просјечна старост становништва, заједно са удјелом старијих особа и умировљеника, драстично повећала. Скоро у свим земљама бивше СФРЈ просјечна старост је преко 40 година. Све то је довело до тога да се у одређеним занимањима јавио дефицит радне снаге, па су неке земље одлучиле да увозе радну снагу из иноземства. Тај је процес најизраженији у Словенији, која увози радну снагу, углавном из БиХ, али и из осталих земаља бивше СФРЈ.[123] Хрватска је такођер посљедњих година почела увозити радну снагу, углавном из земаља региона.[124] Те су двије земље почеле у мањој мјери да увозе радну снагу и из других региона свијета, као што су Азија,Латинска Америка и Африка, у којима је становништво у порасту и тај процес имиграције стране радне снаге ће се повећати у будућности.[125] Друге земље бивше Југославије не увозе радну снагу у већој мјери, али због недостатка радне снаге и старења становништва, процјена је да ће у скоријој будућности и оне морати да увозе раднике из разних дијелова свијета. [126] [127]

Биљешке

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Балтиц 2007, стр. 25-26
  2. ↑ ФАО 1996, стр. 4
  3. ↑ Еберхардт 2003, стр. 382
  4. ↑ „Попис 1931. године”. 
  5. ↑ „Статистички годишњак Краљевине Југославије, 1929”. 
  6. ↑ „Статистички годишњак Краљевине Југославије, 1937”. 
  7. ↑ „Статистички годишњак Краљевине Југославије, 1938-1939”. 
  8. ↑ „Статистички годишњак Краљевине Југославије, 1940”. 
  9. ↑ Владимир Жерјавић. „Yугославиа: Манипулатионс wитх тхе Нумберс оф Сецонд Wорлд Wар Вицтимс”. Хрватски информативни центар. Архивирано из оригинала на датум 2012-07-16. Приступљено 23. коловоза 2013. 
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Шимек-Шкода 1948, стр. 153
  11. ↑ Митологија, политика и историја на блајбуршком пољу Миливој Бешлин 13. мај 2017. Приступљено 30. јуни 2017.
  12. ↑ 12,0 12,1 Тхомас 2014: стр. 24
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 Мyерс & Цампбелл 1954: стр. 20
  14. ↑ Yугослав Сурвеy 1992, стр. 3
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 Петричевић 1983, стр. 165
  16. ↑ 16,0 16,1 16,2 Петричевић 1983, стр. 127
  17. ↑ 17,0 17,1 Петричевић 1983, стр. 146
  18. ↑ 18,0 18,1 Јордан 1989, стр. 27
  19. ↑ Касаповић 2005, стр. 81
  20. ↑ 20,0 20,1 Еберхардт 2003, стр. 410
  21. ↑ 21,0 21,1 21,2 Фелдбауер 1988., стр. 117
  22. ↑ Шимек-Шкода 1948, стр. 155
  23. ↑ 23,0 23,1 Сеферагић 1988, стр. 96
  24. ↑ Биербаум, стр. 278
  25. ↑ Биебер 1999, стр. 75
  26. ↑ 26,0 26,1 Иwаńска 1955, стр. 39
  27. ↑ „ФНРЈ - Активно становништво по врстама дјелатности”. стат.си. Приступљено 4. листопада 2013. [мртав линк]
  28. ↑ Давид 1962, стр. 42
  29. ↑ 29,0 29,1 Центар за демографско истраживање 1974., стр. 40
  30. ↑ 30,0 30,1 30,2 Фелдбауер 1988., стр. 118
  31. ↑ Ракичевић 1968, стр. 33
  32. ↑ 32,0 32,1 Крлежа (VI) 1969, стр. 114
  33. ↑ 33,0 33,1 33,2 Крлежа (III) 1969, стр. 95
  34. ↑ Крлежа (I) 1969, стр. 125
  35. ↑ Крлежа (IV) 1969, стр. 196
  36. ↑ Статистички уред Словеније (2002). „7. Популатион бy етхниц аффилиатион, Словениа, Ценсус 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 анд 2002”. стат.си. Приступљено 22. коловоза 2013. [мртав линк]
  37. ↑ Крлежа (III) 1969, стр. 335
  38. ↑ Аллцоцк 2000, стр. 82
  39. ↑ Центар за демографско истраживање 1974., стр. 42
  40. ↑ Центар за демографско истраживање 1974., стр. 52
  41. ↑ Центар за демографско истраживање 1974., стр. 53
  42. ↑ „1-3. Станови према години изградње и квалитету”. стат.си. Приступљено 9. рујна 2013. [мртав линк]
  43. ↑ Центар за демографско истраживање 1974., стр. 56
  44. ↑ Центар за демографско истраживање 1974., стр. 63
  45. ↑ Данмаркс статистик 1984, стр. 570
  46. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 113
  47. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 114
  48. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 115
  49. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 120
  50. ↑ 50,0 50,1 50,2 50,3 Фелдбауер 1988., стр. 123
  51. ↑ Лознy 2011, стр. 378
  52. ↑ Yугослав Сурвеy 1992, стр. 12
  53. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 119
  54. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 124
  55. ↑ „Статистички годишњак ФНРЈ, 1954”. 
  56. ↑ „Статистички годишњак ФНРЈ, 1955”. 
  57. ↑ „Статистички годишњак ФНРЈ, 1960”. 
  58. ↑ „Статистички годишњак СФРЈ, 1965”. 
  59. ↑ „Статистички годишњак СФРЈ, 1970”. 
  60. ↑ „Статистички годишњак СФРЈ, 1975”. 
  61. ↑ „Статистички годишњак СФРЈ, 1980”. 
  62. ↑ „Статистички годишњак СФРЈ, 1985”. 
  63. ↑ „Статистички годишњак СФРЈ, 1990”. 
  64. ↑ „Демографска статистика 1990, Југославија”. 
  65. ↑ „Статистички годишњак СФРЈ, 1991”. 
  66. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 124, 125, 126
  67. ↑ Аллцоцк 2000, стр. 355
  68. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 124
  69. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 118
  70. ↑ Фелдбауер 1988., стр. 114
  71. ↑ „Попис становништва, кућанстава и станова 2001.”. Државни завод за статистику РХ. 
  72. ↑ Магоне 2010, стр. 134
  73. ↑ „Популатион”. Статистички уред Републике Сјеверне Македоније. Приступљено 22. коловоза 2013. 
  74. ↑ Уједињени народи 2010, стр. 10
  75. ↑ Валентин Хадјиyски. „БОСНИА АНД ХЕРЗЕГОВИНА - Цоунтрy овервиеw”. Натионсенцyцлопедиа. Приступљено 1. липња 2011. 
  76. ↑ Поwелл 2009, стр. 32
  77. ↑ „Енергy анд Енвиронмент Дата Референце Банк (ЕЕДРБ): Босниа анд Херзеговина”. Међународна атомска енергетска агенција. 2007. Архивирано из оригинала на датум 2010-01-16. Приступљено 2013-08-22. 
  78. ↑ ББЦ Неwс (23. просинца 2005). „Муслимс ин Еуропе: Цоунтрy гуиде”. ббц.цо.ук. Приступљено 1. липња 2011. 
  79. ↑ Иво Јаковљевић (17. рујна 2011). „Хрватска у Југославији остваривала боље господарске резултате него данас”. Нови лист. Архивирано из оригинала на датум 2013-06-01. Приступљено 24. коловоза 2013. 
  80. ↑ „Еуростат/Датабасе/Популатион анд социал цондитионс/Демограпхy анд мигратион(демо)”. 
  81. ↑ „Агенција за статистику Босне и Херцеговине - нови сајт”. 
  82. ↑ „Агенција за статистику Босне и Херцеговине - стари сајт”. Архивирано из оригинала на датум 2020-05-11. Приступљено 2020-05-17. 
  83. ↑ „Федерални завод за статистику”. 
  84. ↑ „Завод за статистику Републике Српске”. 
  85. ↑ „Државни завод за статистику - Република Хрватска”. 
  86. ↑ „Агенција за статистику Косова”. Архивирано из оригинала на датум 2020-06-01. Приступљено 2020-05-17. 
  87. ↑ „Завод за статистику Црне Горе - МОНСТАТ”. 
  88. ↑ „Стате Статистицал Оффице оф тхе Републиц оф Нортх Мацедониа”. 
  89. ↑ „Завод за статистику Републике Србије”. 
  90. ↑ „Статистицал Оффице оф тхе Републиц оф Словениа (СУРС)”. Архивирано из оригинала на датум 2019-06-29. Приступљено 2020-05-17. 
  91. ↑ „Словенија в зачетку лета с 2.050.189 пребивалци”. 
  92. ↑ „СТАНОВНИШТВО ПРЕМА СТАРОСТИ I СПОЛУ, ПОПИС 2011”. 
  93. ↑ „Попис 2011”. 
  94. ↑ „СТАНОВНИШТВО ПРЕМА ПОЛУ I НАЦИОНАЛНОСТИ НА НИВОУ НАСЕЉА,2011”. Архивирано из оригинала на датум 2020-09-30. Приступљено 2020-05-09. 
  95. ↑ „Подаци на нивоу Црне Горе”. 
  96. ↑ „Република Српска објавила резултате пописа становништва”. 
  97. ↑ „Попис 2013,БиХ”. 
  98. ↑ „Статистицал Yеарбоок, 2013-Популатион”. 
  99. ↑ „Он 1 Јулy 2018 Словениа'с популатион 2,070,050 ор 3.170 море тхан сиx монтхс еарлиер”. 
  100. ↑ „ДЕМОГРАФСКИ ПОКАЗАТЕЉИ У ХРВАТСКИМ ЖУПАНИЈАМА”. 
  101. ↑ „Процене становништва, 2018.”. 
  102. ↑ „ПРОЦЕНА Становништво Косова 2018”. Архивирано из оригинала на датум 2021-06-26. Приступљено 2020-05-17. 
  103. ↑ „Процјене становништва и основни демографски показатељи,2018. година”. 
  104. ↑ „Процјена укупног броја становника у Федерацији БиХ по кантонима, 2018, стање средина године”. 
  105. ↑ „Процјена становништва 2013-2018”. 
  106. ↑ „БиХ неће имати попис становништва прије 2023. године”. 
  107. ↑ „ДЕМОГРАФСКА СТАТИСТИКА 2018”. 
  108. ↑ „ДЕМОГРАФСКА СТАТИСТИКА 2019”. 
  109. ↑ „Статистички годишњак Републике Српске 2019”. Архивирано из оригинала на датум 2020-07-11. Приступљено 2020-05-17. 
  110. ↑ „ДЕМОГРАФИЈА у Брчко дистрикту БиХ 2014-2018.година”. 
  111. ↑ „Статистички годишњак 2019”. 
  112. ↑ „Хрватска у бројкама 2019”. 
  113. ↑ „Статистички Годишњак Републике Косова 2019”. Архивирано из оригинала на датум 2022-05-06. Приступљено 2020-05-17. 
  114. ↑ „Статистицал Yеарбоок, 2019”. 
  115. ↑ „Демограпхиц евентс, Словениа, 2018”. Архивирано из оригинала на датум 2022-12-21. Приступљено 2020-05-17. 
  116. ↑ „Демографска статистика 2018”. 
  117. ↑ „Цоунтриес бy Медиан Аге 2018”. Архивирано из оригинала на датум 2020-05-27. Приступљено 2020-05-17. 
  118. ↑ „2019. година: бијег са Балкана”. 
  119. ↑ „Фирст пермитс иссуед фор едуцатион реасонс бy реасон, ленгтх оф валидитy анд цитизенсхип/Виеw табле”. 
  120. ↑ „"Егзодус" са Западног Балкана у бројкама”. 
  121. ↑ „МИГРАЦИЈА СТАНОВНИШТВА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ У 2018.”. 
  122. ↑ „Ин 2018, еверy wеек 126 Словениан цитизенс анд 133 фореигнерс емигратед фром Словениа”. 
  123. ↑ „Недостатак радне снаге у Словенији озбиљнији него прије кризе”. 
  124. ↑ „Хрватска увози највише радника од земаља ЕУ”. 
  125. ↑ „НОВА ПРАВИЛА Хрватска прелази на словенски модел - нема више никаквог ограничења на увоз страних радника”. 
  126. ↑ „"Будите свесни - нема више радника ни у Србији"”. 
  127. ↑ „Да ли ће Србија морати да увози радну снагу?”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Demografija_Socijalističke_Federativne_Republike_Jugoslavije&oldid=41868943”