Џавахарлал Нехру

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јаwахарлал Нехру
जवाहरलाल नेहर
Џавахарлал Нехру

Мандат
15. коловоза, 1947. – 27. свибња 1964.
Претходник нитко
Насљедник Гулзарилал Нанда

Мандат
2. рујна, 1946. – 27. свибња 1964.
Претходник  нитко
Насљедник Гулзарилал Нанда

Рођење 14. студеног 1889.
Индија Аллахабад, Индија
Смрт 27. свибња 1964.
Индија Делхи, Индија
Политичка странка ИНК
Супружник Камала Нехру
Вјера агностик, хиндуистичка обитељ

Џавахарлал Нехру (хинди: जवाहरलाल नेहरू, Јавāхарлāл Нехрū) је био индијски државник и политичар, након Гандхија најзначајнији борац за ослобођење Индије од колонијалног ропства. Рођен је 14. студеног 1889. у мјесту Аллахабад као син добростојећег одвјетника из Кашмира. У доби од 16 година отишао је у Енглеску и похађао Харроw школу и Универзитет у Цамбридгеу. На Цамбридгеу је студирао природне и правне науке. Од 1912. члан је Индијског националног конгреса, а 1918. изабран је у Свеиндијски национални комитет па за тајника Индијске лиге за управу. Након повратка у Индију, дошао је у додир с Гандхијем и до 1919. активно судјеловао у ослободилачком покрету. Иако Гандхијев сљедбеник, није дијелио његово увјерење у пасиван отпор, напротив, сматрао је како треба примијенити све расположиве мјере. Британске власти затварале су га девет пута, а у затвору је провео укупно 13 година. Од 1929. генерални је тајник Свеиндијског конгресног комитета, а 1929., 1936., 1937., 1946., 1951. - 1954. предсједник Индијског националног конгреса.

За разлику од Гандхија који је прије свега био вјерски вођа и заснивао своју борбу против Британаца на моралним и етничким принципима, Нехру се као либерални социјалист залагао за национализацију индустрије, аграрну реформу и демократску владу независне Индије. Јавно се супротстављао Хитлеровом нацизму и Муссолинијевом фашизму. Посјетио је Барцелону у вријеме Шпањолског грађанског рата изражавајући симпатије према шпањолској републиканској влади. Године 1938. посјетио је Чехословачку, а није отишао у Италију и Њемачку гдје је био позван. Од 1942. године вођа је Конгресне странке. Године 1946., када су Британци отпочели припреме за повлачење из Индије, позван је да оформи прелазну владу која ће организирати прелазак из британске колоније у независну земљу. У неколико наредних година Нехру ће безуспјешно покушавати спријечити подјелу Индије на хинду државу и муслиманску државу. Успркос његовим великим напорима, утемељена је независна муслиманска држава Пакистан.

Дана 15. коловоза 1947. године, када су вршена задња повлачења Британаца и успостављан самоуправни доминион у оквиру британског Цоммонwеалтх, изабран је за предсједника владе и министра вањских послова. Када је Индија 1950. постала република, остао је на мјесту предсједника владе све до своје смрти. Нехру је подржао резолуцију Уједињених народа из 1950. године о Кореји, супротставио се британским и француским потезима 1956. у Суеском каналу, и 1959. агресивној Кини поручио је да ће индијске границе бранити ако треба и војном силом. При рјешавању унутрашњих проблема имао је великих потешкоћа, како у опозицији тако и у властитој странци. Стога је одложио питање национализације и аграрне реформе коју је желио провести мирно, полако и законским путем. Истакао се и као борац против кастинског система. Био је такођер један од иницијатора азијско-афричке конференције у Бандунгу 1955. године. У вањској политици настојао је очувати неутралност у хладном рату. У складу са том политичком опцијом, с Титом и Насером је основао Покрет несврстаних. Са симпатијама је гледао на све ослободилачке покрете у свијету. Посебно је настојао успоставити што боље односе са Народном Републиком Кином, који су били традиционално затегнути. Умро је у Делхију 27. свибња 1964. године.

  • Аутобиографија (1941, у оригиналу: Тоwард Фреедом)
  • Откриће Индије (1941.)
  • Осврти на свјетску повијест (1936.)
  • Писма министрима (1987. - 1990, постхумно).

Даљње информације

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]