Цонеглиано
Цонеглиано
| |
---|---|
Координате: 45°53′Н 12°17′Е / 45.883°Н 12.283°Е | |
држава | |
Регија | Венето |
Провинција | Тревисо |
фразиони | Оглиано, Сцомиго, Цоллалбриго, Цоста, Парè, Цамполонго |
Власт | |
- градоначелник | Фабио Цхиес |
Површина | |
- Укупна | 36.33 км²[1] |
Висина | 74[1] |
Становништво (2021.) | |
- Град | 34,681[1] |
- Густоћа | 954.6 стан. / км²[1] |
Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
Поштански број | 31015[1] |
Позивни број | 0438 [1] |
Карта | |
Цонеглиано је град и опћина од 34,681 становника[1] у Сјеверној Италији у Венету у Провинцији Тревисо.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Цонеглиано се простире дуж ријеке Монтицано, у подножју беллунских Алпа, удаљен 28 км сјеверно од Тревиса. Првобитна језгра изграђена је на јужним падинама брда којим доминира замак. Почевши од 17. вијека насеље се почело спуштати у долину, а то се интезивирало током 19.-20. вијека.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Цонеглиано је вјеројатно основан у раном средњем вијеку као фортификација против Угара, коју је 1016. римско-њемачки цар Хеинрицх II Свети поклонио као феуд бискупу од Беллуна.[2]
Добар дио 12. вијека Цонеглиано је живио као слободна комуна коју је у два наврата 1148. и 1170. покорио Тревисо. У 13. вијеку, након кратког периода аутономије (1213.-35.) био је под влашћу Тревиса. Након тог између 1319.-29. био је домена Горишке грофовије, а од 1329.-37. веронске династије Делла Сцала која га је утврдила троструким редом бедема.[2]
Од 1337. је дио Млетачке Републике са којом је дијелио судбину све до 19. вијека осим краћег периода 1384.-88. кад је њиме завладала породица Царрареси.[2]
За наполеонских ратова Наполеон је Цонеглиано прогласио војводством и 1808. поклонио свом маршалу Монцеyу.
Цонеглиано је и за Првог и Другог свјетског рата озбиљно разаран. У Првом свјетском рату након пробоја фронта Битке код Кобарида 1917. град је окупирала Аустро-угарска војска.[2]
Привреда
[уреди | уреди извор]Цонеглиано је врло индустријализиран, бројна мала и средња подузећа производе широку палету производа, од намјештаја, хране, кућанских апарата до електронских компоненти.
Околица је пољопривредни крај познат по виноградарству (просеццо, граппа), житарицама, воћу и поврћу.[2]
Виноградарски пејзажи Цонеглианоа и Валдоббиаденеа | |
---|---|
Регистриран: | 2019. |
Врста: | Културно добро |
Мјерило: | в |
Угроженост: | но |
Референца: | УНЕСЦО |
Свјетска баштина
[уреди | уреди извор]Цонеглиано и сусједни Валдоббиадене и њихова брда се сматрају градовима вина Прошека (Просеццо ди Цонеглиано-Валдоббиадене), посебно, типа Супериоре ди Цартиззе.[3]
Виноградарски пејзажи Цонеглианоа и Валдоббиаденеа уврштени су 2021. на листу УНЕСЦО-ове свјетске баштине.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Италy Венето” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 3.03.2022.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Цонеглиано” (талијански). Сапере. Приступљено 3.04.2022.
- ↑ „Италија, споменици уписани на листу свјетске баштине”. УНЕСЦО: Свјетска баштина. Приступљено 19. 1. 2023.
- ↑ „Виноградарски пејзажи Цонеглианоа и Валдоббиаденеа - бр.1571”. УНЕСЦО: Свјетска баштина - wхц.унесцо.орг. Приступљено 9. 4. 2023.(en)