Библиотекарство
Библиотекарство је дјелатност сортирања и посао издавања на посудбу књига и других радова у библиотекама.
Смисао библиотеке је кориштење у њој похрањеног библиотечког фонда. Библиотечки фонд у великој мјери чине књиге, али и други предмети као што су фотографије, слике, карте, музички и сликовни магнетни и дигитални записи, компјутерски садржаји, референтни радови, логичке играчке и многе друге врсте садржаја.
Пословање библиотеке чине сљедеће активности:
- изградња и одржавање библиотечког фонда (одржавање фонда књига и долазак до нових, брига о њиховом стању, физичкој заштити и поправцима књига)
- изградња и одржавање библиотечког каталога (каталогизација)
- кориштење фонда (читањем у читаоници или кроз посудбу корисницима који су регистровани чланови)
- помоћ корисницима у тражењу информација или кориштењу књижничне грађе
- друге научне, информативне и сл. активности које се одвијају у библиотекама
Каталогизација
Библиотечки каталог помаже библиотекарима и корисницима да идентификују и пронађу књигу у библиотеци (по наслову, аутору, теми и другим критеријима).
Каталози настају поступцима формалне и садржајне каталогизације. Каталогизација је активност којом се подаци о књизи одабиру према правилима, записују на стандардни начин и прикладно организују ради каснијег претраживања. Ови подаци чине библиографски опис, темељ библиографија и библиотечких каталога.
- Формалну каталогизацију чини избор података о књизи с насловне странице књиге и других сличних страница у књизи (наслов, аутор, издавач, година издања итд.) и њеном физичком облику (димензије, број страница и сл.) и њихово записивање на стандардни начин. Формалном каталогизацијом настају подаци за абецедни, насловни, ауторски, матични, мјесни и сличне каталоге.
- Садржајну каталогизацију чини избор и записивање појмова и ознака које говоре о садржају књиге. Садржајном каталогизацијом настају подаци за стручне и предметне каталоге.
- Класификација је активност којом се књизи и другом предмету из библиотечког фонда одређује једна или више класификационих (стручних) ознака, који дају информације ’о чему се ради’. Класификационе ознаке олакшавају проналажење библиотечке грађе у стручним каталозима и често се користе као механизам за физички близак смјештај грађе која говори о сличном предмету. За класификацију грађе може да се користи Универзална децимална класификација (УДК, енгл. UDC). У свијету су јој популарне алтернативе Деwеyева децимална класификација, Класификација Америчке конгресне библиотеке, Блиссова библиографска класификација и Ранганатханова аналитичко-синтетичка класификација.
Каталожна правила
Библиотекарска традиција дијела грађе на српскохрватском језику јесте по Пруским правилима, а од 1961. на Паришким начелима. Паришка начела су била темељ за обликовање серије ИФЛА-иних (енгл. International Federation of Library Associations and Institutions) описа правила за обликовање библиографских записа под називом ИСБД (енгл. International Standard Book Description). Ева Верона је на темељу Прашких начела и ИСБД-а израдила Правилник и приручник за израдбу абецедних каталога (ППИАК) који је у раду користила већина југославенских библиотека.
Каталози и библиографије
Традиционални библиотечки (’папирнати’) каталог је скуп ладица напуњених каталожним листићима. Компјутерски библиотечки каталог је програмски систем с базом података у којој се чувају библиографски описи, с дијелом који подупире цјелокупно библиотечко пословање и дијелом који служи за јавни приступ корисника каталогу (енгл. Online Public Access Catalog, ОПАЦ). Традиционални каталог је због ограничених могућности записа и претраживања био израђиван у облику више скупова каталожних листића са сличним подацима али послаганим на различите начине, док је компјутерски библиотечки каталог један скуп података, али приказив и претражив на много начина.
Каталог садржи податке о библиотечком фонду једне или више библиотека, док библиографија наводи књиге једног или више аутора, о неком или с неког греографског, језичког, етничког или државног подручја, из неког временског периода или о некој теми од посебног интереса за аутора библиографије.
Повезано
Литература
- Тадић, Катица; Рад у књижници : приручник за књижничаре