Биатлон
Биатлон генерално је термин којим се озачава спорт који се састоји од две дисциплине - комбиноване. Биатлон, се међутим најчешће користи да означи зимски спорт који комбинује "цросс-цоунтрy" скијашко трчање и гађање из пушке. Постоји и летња варијанта која комбинује гађање са трчањем као и она која комбинује гађање са трчањем на ролер-скијама.
Спорт је нарочито популаран у својој домовини - Норвешкој али и у Немачкој и Русији, за коју се процењује да у клубском такмичењу учествује чак око милион биатлонаца.
Кратка историја
[уреди | уреди извор]Спорт води порекло из обуке норвешких војника. Прво познато такмичење је забележено 1767 међу граничним патролама. Постепено се као ширио Скандинавијом најпре као облик војничке обуке.
Под именом "војничка патрола", комбинација скијашког трчања и пуцања је први пут такмичарски уведена на Зимским Олимпијским Играма 1924, а затим као демонстрација на играма 1928, 1936. и 1948, али није добио статус Олимписјког спорта, обзиром да су постојале несугласице о правилима. Средином 1950-их, биатлон се ширио као такмичарски спорт у Шведској и Русији и добијао на популарности међу гледаоцима. Захваљујући ширењу популарности враћен је на ОИ и постао један од престижнијих спортова, нарочито у дисиплини штафета.
Прво светско првенство у биатлону одржало се 1958 у Аустрији, а 1960 је постао стални спорт на ЗОИ. На ЗОИ 1992 у Албертвилу, по први пут су се и жене такмичиле.
На такмичењима од 1958. до 1965, коришћена је муниција јаког пуњења (.30-06, 7.62мм НАТО) да би .22ЛР пуњење било стандардизовано од 1978. Најпре је муниција ношена на опасачима, а такмичење се одвијало трчањем на 20 км, појединачно, са четири гађања на метама на удаљености од 100м, 150м, 200м и 250м. Од 1966. растојање до мете је смањено на 150м, а уведена је и дисциплина штафете. Следећа промена је била смањење раздаљине на 50м - 1978, а механичке мете су уведене 1980 на ЗОИ у Лејк Плесиду. Најновије, електронске мете (по изгледу имитација механичких) се сада користе на важнијим такмичењима, Светски куп, Светско првенство и ЗОИ. Мете са компјутерски надгледаним сензорима су повољније не само из разлога што је потребно мање судија, већ и за потребе живих ТВ преноса.
Управљачка тела
[уреди | уреди извор]1948, Унион Iнтернатионале де Пентатхлон Mодерне ет Биатхлон (УИПМБ) је основан, са циљем стандардизације правила биатлона и модерног пентатлона. 1993, биатлонска "грана" УИПМБ-а оформила је Iнтернатионал Биатхлон Унион (ИБУ), који се званично одвојио 1998.
Председници УИПМБ/ИБУ:
- 1948–1949: Том Виборн (Шведска)
- 1949–1960: Густав Дирсен (Шведска)
- 1960–1988: Свен Тофелт, (Шведска)
- 1988–1992: Игор Димитријевич Новиков (СССР/Русија)
- Од 1992: Андерс Бесеберг (Норвешка)
Такмичења
[уреди | уреди извор]Осим на ЗОИ и Светском првенству, такмичења се одвијају и као Светски куп (БWЦ) који траје преко целе зиме, са Божићном (свакако по грегоријанском календару) и паузом за светско првенство или ЗОИ. Трке се одвијају током целе седмице, а обично се оне атрактивније (масовни старт и штафета) остављају за викенде. Целе сезоне се прикупљају бодови који се збрајају на крају.
Правила и опрема
[уреди | уреди извор]
Комлетна правила уређена су у званичном правилнуку ИБУ-а (види Спољне везе, испод). Ипак, описи дати у сижеу појединих дисциплина, дати доле, довољни су за просечног гледаоца.
Основни концепти
[уреди | уреди извор]Укратко, биатлонско такмичење се сатоји од трчања на скијама и које је испресецано гађањем у 2 или 4 наврата, пола из лежећег а пола из стојећег положаја. Зависно од резултата гађања, такмичатима се содају казнене секунде или морају трчати казнени круг, за сваку од промашених мета. Као и у свим тркама, за победу је потребно најкраће време.
Свако гађање има 5 мета које је потребно погодити, свака промашена мета, зависно од дисциплине, "доноси":
- казнени круг - додатно трчање на 150м, за који је обично потребно 20–30 секунди врхунскимтакмичарима (зависно од услова, квалитета снега итд.),
- додавање времена - од 1 минута на време трчања (правило је старо, из времена када се спорије трчало, па се може сматрати престрогим у односу на трчање додатног круга) или
- додатно пуцање, како би се обориле преостале мете, могућа су само 3 додатна метка, каја се морају ручно пунити, један по један што такође одузима време. Уколико и тада има непогођених мета трчи се казнени круг.
Дуж стазе мере се и пролазна времена, као и после гађања. У дисциплини спринт, то је нарочито важно, обзиром да такмичати не крећу у исто време већ на 30 секунди размака, а најмање је важно код "потере" и масовног старта.
Скијашко трчање
[уреди | уреди извор]Биатлон допишта трчање било којом техником, што значи да се у правилу користи слободни стил, који је најбржи. Није допуштена друга опрема осим скија и штапова. Минимална дужина скија је висина такмичара умањена за 4цм.
Гађање
[уреди | уреди извор]Такмичари носе, на раменима, сво време трке пушку тежине 3,5кг. Пушка је малог калибра и користи муницију .22 ЛР и ручно се репетира.
Раздаљина до мете је 50м или 164 стопе. Мете су кружног облика и има их 5. Када се гађа из лежећег става, мета је пречника 45мм или 1,7 цола, а из стојећег става 115мм или 4,5 цола. Међутим гађање се одвија на истој мети тако што се приликом гађања из лежећег става унутрашњи круг, мањег пречника, физички одваја (увлачи) и једино је он тада активан, док се за гађање у стојећем ставу кругови споје.
Дисциплине биатлона
[уреди | уреди извор]Појединачно такмичење
[уреди | уреди извор]Трка дуга 20 км (15 км за жене) је најстарија дисциплина. Гађа се 4 пута наизменично у лежећем и стојећем ставу, укупно 20 мета. Сваки промашај доноси додатно време, обично 1 минут, које се додаје на време трчања. Такмичари почињу трку уобичајено на 30 секунди размака.
Спринт
[уреди | уреди извор]Спринт је 10 км дуг за мушкарце а 7,5 км за жене. Гађа се два пута најпре из лежећег па из стојећег става, укупно 10 мета. Сваки промашај доноси казнени круг трчања од 150м. I овде такмичари почињу трку појединачно у временским размацима.
Потера
[уреди | уреди извор]У потери такмичари почињу по пласману из претходне трке, у временском размаку тог времена, заокруженог на целу секунду. Дакле, такмичар креће са толико временског заостатка за првим, колико је у претходној трци каснио на циљу. Претходна трка је уобичајено спринт. Победник је онај ко први стигне на циљ. Дужина стазе је 12,5 км за мушкарце, односно 10 км за жене. Гађа се 4 пута али прва два гађања су лежећа а последња два из стојећег става. За сваки промашај се трчи додатних 150 м у казненом кругу. Како не би било гужве на стази и на гађању, по правилима светског купа, учествује само 60 првопласираних из претходне трке. Место на гађалишту је по редоследу стизања до мета.
Масовни старт
[уреди | уреди извор]Масовни старт, значи да сви такмичари крећу у исто време. Стаза је дуга 15 км (12.5 км за жене, четири су гађања (2 лежећа па 2 стојећа). Прво се гађа на мети по са стартним бројем такмичара, а остала гађања по редоследу доласка на мете. Као и у спринту, казнени круг је 150 м за сваку промашену мету. По правилима Светског купа, учествује само 30 такмичара (упола мање од потере јер крећу сви у исто време).
Штафета
[уреди | уреди извор]Тим се стастоји од 4 такмичара, од којих сваки трчи 7,5 км (мушкарци) или 6 км (жене), са два гађања; једно у лежећем и једно у стојећем ставу. За свако гађање (5 мета) такмичар има 8 метака, од којих 5 иду у шанжер, а преостала три (уколико буду потрбни) морају се ручно напунити. Уколико и после испуцаних 8 метака, има непогођених мета, трчи се казнени круг од по 150 м за сваку. Први тркачи свих тимова крећу у исто време, а сваки следећи, зависно од тога којим редом његов претходник из тима стигне на место предаје штафета. Предаја се врши додиривањем, на било ком месту на телу, у "зони" предаје дугој 50 метара. Предају надгледају посебне судије. Прво гађање, првог такмичара је на мети која одговара стартном броју. Друго гађање првог и сва гађања преосталих такмичара у тиму, одвијају се на метама по редоследу стизања на гађање.
Мешовита штафета
[уреди | уреди извор]Најмлађа је дисциплина биатлона, има иста правила као штафета али је састав тимова мешовитог састава - два мушкарца и две жене. Прво трче даме, а затим господа. Свако трчи по 6 км, а правила гађања су иста.
Тим (укинуто)
[уреди | уреди извор]У тимском су такмичењу наступала по 4 такмичара у сваком тиму али су започињали трку истовремено. Два члана тима гађају из лежећег а два из стојећег става. Уколико промаше - два члана тима која не пуцају, одрађују казнене кругове од по 150м. Тим мора ући на гађалиште у исто време а кроз циљ проћи највише у 15 секунди размака имаче се добија казнени минут на постигнути време. Од 2004, ова дисциплина је укинута на нивоу Светског купа.
Места такмичења
[уреди | уреди извор]У Светском купу и шампионату, трке се одржавају, по традицији, у истим местима. Други разлог је ниво опремљености које та места имају што се тиче функционисања стрелишта.
Друге варијанте биатлона
[уреди | уреди извор]Две уобичајене варијанте су летњи биатлон, где је скијање замењено трчањем и стреличарски биатлон или скијашко стреличарство, где је пушка замењена луком. Такође, постоји и такмичење лети, на ролер-скијама, на моунтаин бајковима и биатлон са оријентационим трчањем. Примитивни биатлон користи ципеле за снег.
Повезано
[уреди | уреди извор]Спортови који се комбинују у биатлону:
Други мултидисцилинарни спортови - не везани за биатлон:
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Евент & Цомпетитион Рулес Аутхоризед бy тхе ИБУ Цонгресс, Јуне 1998 – Званична књига правила, са анексима (en)
- Биатхлонwорлд.Цом – Резултати, ТВ програм, и друго. (en)
- Биатлон Канада(en)
- Биатлон Алберта(en)
- Биатлон Савез САД(en)
- Биатлон Стреличарство САД Архивирано 2007-02-02 на Wаyбацк Мацхине-у(en)
- Историја биатлона Архивирано 2011-10-04 на Wаyбацк Мацхине-у(en)
- Велтинс Биатлон Светски изазов(en)
- Биатлон на ДВД-у(en)
- Биатлон Украјина(en)
