Бад Исцхл

Бад Исцхл
	Поглед на Бад ИсцхлПоглед на Бад Исцхл
	; Грб
	; Грб
	Координате: 47°43′Н 13°38′Е / 47.717°Н 13.633°Е
Држава	Аустрија
Савезна земља	Горња Аустрија
Округ (безирк)	Гмунден
	Власт
- градоначелник	Инес Сцхиллер (СПÖ)
	Површина
- Урбано подручје	163.055 км²
Висина	469
	Становништво (2014.)
- Урбано подручје	14.228
- Урбана густоћа	84.8 стан./км²
Временска зона	УТЦ+1 (УТЦ+2)
Поштански број	4820
Позивни број	06132
	Службене странице; www.бадисцхл
Карта
	Бад Исцхл

Бад Исцхл (ИПА: баːт ˈɪʃл̩) је град у центру Аустрије од 14.228 становника.^[3]

Бад Исцхл административно подпада под Округ Гмунден.^[2] Исцхл је најважније налазиште соли у Аустрији, које покрива 27% потреба земље, уз то је град познат као термално љечилиште (Бад), које годишње посјети 430,000 туриста.

Градић је у доба Хабзбурговаца било често одредиште царске породице.

Географске карактеристике[уреди | уреди извор]

Бад Исцхл лежи у срцу Салзкаммергута у Горњој Аустрији на ушћу ријеке Исцхл у Траун.^[2]

Хисторија[уреди | уреди извор]

Претпоставља се да је подручје Бад Исцхла било насељено већ у халштатском и латенском раздобљу. Око 15. пне. мјесто је постало дио Римског Царства.

Мјесто је први пут документирано 1442. као трговачки центар сољу.^[2] Исцхл је 1466. добио статус трговишта. Први рудник соли отворен је 1563. а, након тога, 1571. и солана. Године 1419. надвојвода Албрецхт V. основао је локално сједиште солне коморе (Салзкаммер) у дворцу Wилденстеин, а Исцхл је 1466. године добио привилегије трговачког града од стране цара Фридрика III. Први рудник соли отворен је 1563. године, а 1571. године и базен за испаравање соли.

Исцхл је свој прави процват доживио у раздобљу бидермајера, кад је постао љетна резиденција цара Фрање Јосипа I. (1854-1914) након што су негдје око 1823. изграђене топлице код термалног извора слане воде.^[2] Када је се расол почео користити у медицинске сврхе почетком 19. стољећа, Исцхл је постао љечилиште у моди са угледним гостима попут принца Клеменса вон Меттерницха и надвојводе Фрање Карла. Хотел Пост је отворен 1828. године и био је први у цијелом Салзкаммергуту. У том раздобљу подигнуте су бројне грађевине којима се град и данас дичи: Лехаров театар (1827, данас кино), кавана (1829-1831), царска вила са перивојем (обновљена 1853), каснокласицистчка Градска вијећница, Пошта (1893), терапијски центар (изграђен између 1873-1875, обновљен након пожара 1965-1966), и комплетно реновиран од 1998-1999. у којему је данас конгресни и и театарски центар и болница (1908-1910).^[2]

Године 1854. царева мајка, надвојвоткиња Софија (1805-1872), је поклонила „Царску вилу” (Каисервилла) Фрањи Јосипу и Елизабети као вјенчани дар. Вила је постала љетна резиденција царске породице. Франз Јосепх ју је описао као „Рај на земљи”.

Током 19. вијека Бад Исцхл био је музички и театарски центар у ком су боравиле и наступале бројне звијезде онога доба, од Ј. Брахмса, Страусса млађег, А. Бруцкнера, А. Гирардија до Е. Кáлмáна.^[2]

У Каисервилли је 28. јуна 1914. Фрањо Јосип потписао објаву рата против Краљевине Србије, означивши почетак Првог свјетског рата. Сутрадан је напустио Бад Исцхл и више се није вратио. Вила је још увијек у власништву обитељи Хабсбург-Лорраине, иако су дијелови резиденције сада отворени за јавност.

Након пораза нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату, Бад Исцхл је постао мјесто логора за расељене особе које су преживјеле холокауст и нацистичких концентрацијских логора у источној Еуропи. Расељене особе које су боравиле углавном су биле Жидови из Пољске и из других сусједних земаља. Многи су затим одселиле у Сједињене Државе, у Израел или Канаду. Избјеглички логор у Баду Исцхлу остао је активан од 1945. до 1952. године.

Становништво[уреди | уреди извор]

Данас је Бад Ишл град са око 14.000 становника. Последњих деценија број градског становништва стагнира.

Година	Становништво
1971	12.812
1981	12.970
1991	13.887
2001	14.081
2011	13.939

Градоначелници[уреди | уреди извор]

Листа градоначелника (Бüргермеистер):

1824–1834: Јосеф Хуебмер
1834–1839: Фердинанд вон Лидл
1839–1867: Wилхелм Сееауер
1868–1876: Јоханн Крупитз
1877–1894: Франз Коцх
1894–1897: Георг Гсцхwандтнер
1898–1905: Карл Wиесингер
1905–1919: Франз Леитхнер
1919–1938: Јоханн Воглхубер
1938–1939: Јосеф Wитзлстеинер
1939–1942: Јосеф Холзбергер
1942–1945: Ханс Присцхнегг
1945: Карл Фахрнер
1945–1946: Фридолин Сцхрöпфер
1946–1949: Јосеф Зеппетзауер (ÖВП)
1949–1953: Фридолин Сцхрöпфер(СПÖ)
1953–1972: Франз Мüллеггер (СПÖ)
1972–1989: Карл Саллер (СПÖ)
1989–1995: Георг Нитзлер (СПÖ)
1995–2007: Хелмут Хаас (СПÖ)
2007–2019: Ханнес Хеиде (СПÖ)
2020– : Инес Сцхиллер (СПÖ)

Административна структура заједнице[уреди | уреди извор]

Опћинско подручје обухваћа сљедећих 20 градова^{[α 1]}:

Ахорн (574)
Бад Исцхл (1934)
Ецк (138)
Хаиден (1669)
Хинтерстеин (94)
Јаинзен (730)
Калтенбацх (1481)
Кößлбацх (83)
Креутерн (800)
Лауффен (178)
Линдау (308)
Миттерwеиßенбацх (118)
Пернецк (276)
Рамсау (173)
Реитерндорф (2664)
Реттенбацх (519)
Роитх (370)
Стеинбруцх (478)
Стеинфелд (976)
Сулзбацх (665)

Опћина се састоји од катастарских заједница Ахорн, Бад Исцхл, Хаиден, Јаинзен, Калтенбацх, Лауффен, Линдау, Пернецк, Реитерндорф и Реттенбацх. Опћина припада судском округу Бад Исцхл.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Поред Царске виле, највеће знаменитости града су парохијска црква св Николе (1769.-1780) са готичким звоником, Капела Калварија из 18. вијека и ходочасничка црква у насељу Лауффен, чији коријени сежу у 15. вијек.^[2]

Град има музеј Марморсцхлоессл, са возилима и авионима.^[2]

У Бад Исцхлу се сваког љета од јула до септембра одржава фестивал оперете.^[2]

Поред града лежи познато скијалиште Катриналм на планини високој 1,542 метара до ког вози жичара.^[2]

Привреда[уреди | уреди извор]

У Бад Исцхлу је око 64 % запослених 1991. радило у услужном сектору (туризам и администрација. Остали су радили у индустрији која је производила туш кабине, народне ношње, кемикалије и лијекове, а уз то и у руднику метала.^[2]

Побратимски градови[уреди | уреди извор]

Познате особе[уреди | уреди извор]

Рудолф вон Алт (1812–1905), сликар, дуго живио у Баду Исцхлу;
Маx Ауер (1880–1962), музиколог, почасни грађанин Бада Исцхла;
Царло Баттисти (1910–1985), сликар, сахрањен у Баду Исцхлу;
Северин Блаß (1651–1705), бенедиктинац;
Јоханнес Брахмс (1833–1897), складатељ, боравио и складао у Баду Исцхлу;
Фердинанд Броннер (1867–1948), писац и драматург, отац А. Броннена, сахрањен у Баду Исцхлу;
Ханс Франк (1908–1987), фотограф, оснивач музеја Марморсцхлöссл;
Јöрг Хаидер (1950–2008), политичар, похађао школе у Баду Исцхлу;
Еммерицх Кáлмáн (1882–1953), складатељ, дуго боравио у Баду Исцхлу;
Франз Лехáр (1870–1948), складатељ, почасни грађанин Бада Исцхла;
Тхеодор Лесцхетизкy (1830–1915), складатељ, дуго боравио у Баду Исцхлу;
Wилхелм Миклас (1872–1956), политичар, почасни грађанин Бада Исцхла;
Јоханн Нестроy (1801–1862), драматург, дуго боравио у Баду Исцхлу;
Лео Перутз (1882–1957), књижевник, сахрањен у Баду Исцхлу;
Wолфрам вон Рицхтхофен (1895–1945), генерал Луфтwаффеа за вријеме нацизма, урмо у Баду Исцхлу;
Царица Елизабета од Баварске „Сиси” (1837-1898), боравила у Баду Исцхлу, гдје је са Фрањом Јосипом посједовала љетниковац (Каисервилла Бад Исцхл);
Адалберт Стифтер (1805–1868), писац, његова новела „Дер Wалдстеиг” (1844/1850) је смјештена у Баду Исцхлу;
Јоханн Страуß мл. (1825–1899), боравио и посједовао вилу у Баду Исцхлу;
Осцар Страуß (1870–1954), складатељ, умро у Баду Исцхлу;
Wалтер Турза (1890–1961), СС-овац, сахрањен у Баду Исцхлу;
Маx Wалдстеин (1836–1919), књижевник, почасни грађанин Бада Исцхла;
Франз Xавер Wеидингер (1890–1972), сликар, сахрањен у Баду Исцхлу;
Франз Wитек (р. 1946), филолог;